Svaki 10. stan - 'divlji'

Novosti 19.09.2018 19:04
Svaki 10. stan - 'divlji'


Oko deset odsto svih overenih kupoprodajnih ugovora otpada na nelegalnu gradnju



URUŠAVANjE komšijskih zidova zbog bahatih investitora, nezakonito prisvajanje zajedničkih prostorija u zgradama, balkoni koji doslovce vise nad glavom prolaznicima na trotoarima i očajnički pokušaji građana da se odbrane od graditelja bez papira, koji su nedavno doveli i do ubistva, povod su za novi serijal tekstova "Novosti". Narednih dana trudićemo se da prikažemo pravo stanje kada je divlja gradnja u pitanju, da ukažemo na malverzacije, ali i na rupe u zakonu koje idu naruku novopečenim graditeljima.

KADA je u Srbiji počela primena poslednjeg zakona o legalizaciji, u novembru 2015. godine, delovalo je da će svaki pokušaj gradnje bez papira biti "isečen" u korenu. Resorno ministarstvo ne zna koliko je kvadrata nelegalno izgrađeno u protekle tri godine. "Vruć krompir" se sa republičkog prebacuje na opštinski nivo i njihove građevinske inspekcije, koje bi trebalo da znaju šta im se u dvorištu zida. Ipak, to očigledno ne znaju ni oni na lokalu, a ni oni kojima bi trebalo da se podnose izveštaji.

Najviše nelegalnih objekata u Srbiji je sagrađeno tamo gde su kvadrati najskuplji - u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i drugim gradovima sa većim brojem stanovnika i sedištima upravnih okruga.

Na pitanje "Novosti" da li je u protekle tri godine, od donošenja važećeg zakona, bilo rušenja bespravno podignutih objekata, u Ministarstvu građevinarstva odgovaraju:

- Prema podacima Ministarstva prikupljenim od jedinica lokalnih samouprava na osnovu programa uklanjanja objekata, tokom 2016. i 2017. godine, na teritoriji Republike Srbije uklonjeno je 500 objekata.

Odredbama Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da se svi nezakonito izgrađeni objekti za koje nije podnet zahtev za legalizaciju na osnovu ranije važećih zakona, budu popisani i evidentirani a da nakon toga građevinski inspektor donese rešenje kojim se za njih započinje postupak ozakonjenja po službenoj dužnosti.

Svaki 10. stan - 'divlji'

- Na teritoriji Republike Srbije popisano je 1.630.658 nezakonito izgrađenih objekata. Takođe, po ranije važećim zakonima podneto je 812.991 zahtev za legalizaciju a rešeno 151.000 zahteva. Imajući u vidu broj popisanih objekata kao i broj zahteva podnetih na osnovu ranije važećih zakona koji nisu rešeni, broj nezakonito izgrađenih objekata u Republici Srbiji je više od 2,2 miliona - rečeno je "Novostima" u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Kako ističu, nakon popisa je prvi put u Srbiji formirana jedinstvena Baza nezakonito izgrađenih objekata koja sadrži 2.041.936 nezakonito izgrađenih objekata.

- Za sve nezakonito izgrađene objekte doneta su rešenja kojim se po službenoj dužnosti otpočeo postupak ozakonjenja, odnosno postupak je otpočet za 1.630.658 nezakonito izgrađenih objekata, a doneto je 176.984 rešenja o ozakonjenju - navode u ministarstvu, napominjući da se mogućnost ozakonjenja utvrđuje na osnovu spisa predmeta u nadležnosti opština i gradova. Ministarstvo u te spise, kako kažu - nema uvid.

Svaki 10. stan - 'divlji'

Javnobeležnička komora podnela je zajedno sa Gradom Beogradom inicijativu za izmenu Zakona o prometu nepokretnosti, kojom se predviđa zabrana overe ugovora za nelegalne objekte. Po trenutnom rešenju ovog zakona, notari moraju da overavaju i kupoprodajne ugovore nelegalno sazidanih kadrata.

Kako za "Novosti" kaže Srbislav Cvejić, predsednik Javnobeležničke komore, između 10 i 15 odsto svih kupoprodajnih ugovora koje overi njegova kancelarija otpada na "divlju gradnju", za koju je pokrenut postupak za legalizaciju, kao i kod ostalih beležnika.

Kada je gradnja nelegalna, notari, kaže, traže list nepokretnosti, projekat izvedenog stanja, uverenje da je podnet zahtev za ozakonjenje, a ponekad i izveštaj o lokaciji. Uvek, međutim, postoji opasnost da je objekat u izvršnom postupku za koji kupac ne zna, jer objekta nema u legalnim evidencijama. Kada overavaju ugovor za legalan objekat, dovoljni su im samo list nepokretnosti i poslednji osnov sticanja.

- Javni beležnik je u obavezi da obavesti kupca i da je objekat bespravan, i da je podnet zahtev za ozakonjenje, ali i da on može biti negativno rešen i objekat srušen, pa kupac ostaje samo vlasnik građevinskog materijala - kaže Cvejić.

On dodaje da će beležnicima biti lakše ukoliko se usvoje izmene zakona koje su predložili, ali konstatuje da je to samo "lečenje posledica", a treba rešavati uzroke. Inspekcije moraju da rade svoj posao i da se stane na put divljoj gradnji.

- Ukoliko bi sve ostalo samo na izmenama zakona, da beležnici ne mogu da overavaju kupoprodajne ugovore za promet nelegalnih nekretnina, bez širih društvenih mera, vratili bismo se na staro. Procvetalo bi crno tržište nekretnina, ne bi bilo pravne sigurnosti, opet bi se isti stan prodavao više puta različitim kupcima - kaže Cvejić.

Svaki 10. stan - 'divlji'

ELEKTRONSKA EVIDENCIJA

KADA je reč o legalnoj gradnji, Ministarstvo građevinarstva navodi da je, prema elektronskoj evidenciji, na teritoriji Srbije, od 1. januara 2016. godine (kada je otpočeto sa elektronskim izdavanjem građevinskih dozvola) do 3. septembra 2018. godine izdato 43.389 građevinskih dozvola, "te je navedeni broj - broj objekata koji su izgrađeni ili rekonstruisani u skladu sa zakonom."

REŠENO

Od dana stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju objekata, 27. novembra 2015. godine, pa do 31. avgusta 2018, doneto je 176.984 rešenja o ozakonjenju - pokazuju podaci Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U ovom ministarstvu napominju da je u prethodnih 15 godina, na osnovu svih ranijih zakona koji su uređivali oblast legalizacije objekata, doneto svega oko 151.000 rešenja o legalizaciji



Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak