Oprobani recept Aleksandra Vučića

Noizz, Ljubica Krstić 17.09.2018 14:14
Oprobani recept Aleksandra Vučića


Koliko čovek treba da bude lišen morala, ljudskosti i svih osećanja da bi iskoristio bolesno dete za ličnu promociju? Aleksandar Vučić i Zlatibor Lončar su među retkim ljudima u ovoj zemlji koji mogu da daju odgovor na to pitanje. Iz ličnog iskustva.



            Borba malog Dušana Todorovića (4) sa zloćudnim tumorom uspela je da ujedini Srbiju sa istim ciljem - pomoći detetu kako znamo i umemo. Fondacija "Podrži život" Sergeja Trifunovića pokrenula je veliku akciju, budući da je za dečakovo lečenje u Barseloni bilo neophodno skupiti nešto preko 190.000 evra, a vremena nije bilo mnogo jer je Dušanu iz dana u dan bivalo sve gore. Verovatno ste primetili kao su vam društvene mreže bile pune apela za pomoć dečaku, kako su ljudi počeli masovno da šalju poruke na 5757 i kako se budila neka nada da će Dule ponovo biti zdrav, nasmejan dečak kao na slikama koje svi šeruju. Akcija je trajala danima. I država je svih tih dana mudro ćutala i čekala da vidi šta će narod da uradi.

U međuvremenu, ljudi su nastavili da se bore. Postavljene su kutije u Knez Mihailovoij za prikupljanje sredstava, širom Srbije su organizovane razne akcije, pojedinci su prodavali svoje stvari ne bi li skupili novac, a đaci i studenti su samostalno organizovali akcije, vašare i druge aktivnosti kako bi pomogli koliko god mogu. Država je ponovo ćutala.

Srbija se ujedinila za Duleta Foto: Podrži život

A onda se oglasio on, predsednik Vučić i pobedonosno objavio da će država pomoći malom Dušanu! Kao pravi heroj, pojavio se u poslednjem trenutku kada je delovalo kao da je bitka sa vremenom gotovo nemoguća i objasnio da je pričao sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom i premijerkom Anom Brnabić i "zamolio ih da pomognu malom Dušanu Todoroviću". Slučajno ili ne, gotovo istovremeno je objavljeno i da su sredstva prikupljena mimo države, jer je preko Fondacije prikupljeno 119.391 evro, a anonimni donator je uplatio preostali iznos od preko 70.000 evra direktno na račun klinike. Dule je zahvaljujući ljudima koji su se ujedinili uspeo na vreme da stigne u Barselonu i realno je najvažniji deo ove priče to da on sada ima priliku da se oporavi.

Ali onaj malo gadniji deo čitave priče je ophođenje državnog vrha prema ovom slučaju. Jer, u svemu ovome ama baš ništa nije u redu - počev od toga što je Ustavom definisano čime jedan predsednik treba da se bavi, a biranje kojem će detetu država da pomogne, a kojem neće nije u njegovoj nadležnosti. To smo, nažalost, mogli da vidimo na primeru jednog drugog bolesnog deteta, kojem Vučić nije mogao (ili hteo) da pomogne uz obrazloženje da to nije posao predsednika države.  

Kako onda jeste u njegovoj nadležnosti Dušanovo lečenje? I na osnovu kojih kriterijuma uopšte Vučić bira kojem će detetu pomoći, a kojem neće? Gledano sa strane, deluje kao da je jedini realan kriterijum - viralnost. Koliko ima lajkova, koliko su ga puta šerovali i da li mediji pišu o detetu. Jer, što je bolesno dete popularnije na društvenim mrežama, to će bolji marketing dobiti Vlada kada mu pomogne. Svi se sećamo Nenada Pavlovića koji je 2016. godine, nakon što su ga sve državne službe odbile, snimio video poruku za državni vrh i zamolio za pomoć. Video je postao jako viralan. Vučić se odmah javio i obećao pomoć. I Vučić je odmah postao heroj.

            Svi se, nažalost, sećamo i bebe iz helikoptera koji se srušio 2015. godine, kada su neki ministri a, priča se, i neke TV stanice, spremno čekale na aerodromu u Surčinu sletanje ne bi li što pre obavestili javnost da su Vučićevi spasli još jedan mladi život. Beba iz Novog Pazara je, zajedno sa čitavom posadom, poginula greškom tog istog ministra, ali to nije sprečilo pojedine medije da svakako objave unapred spemljenu vest da je dete stiglo, da je akcija spasavana bila uspešna i da je Vučić sa sve njegovim ministrima - heroj. Prošlo je više od tri godine od te užasne noći, ali sve što se tada desilo, i događaji koji su usledil, politička eksploatacija tragedije i kaljanje imena heroja koji su dali živote pokušavajući da spasu bebu... Sve to jako boli. I zauvek će boleti.

Po istom principu se sada radi i sa Dušanovim lečenjem. Jer, čak i kada je objavljeno da novac nije dala država, već ljudi, mediji su nastavili da prenose da je sve obezbedila Vlada Srbije.

 Uz vest o tome da je Dule otišao u Barselonu stižu i izjave ministra zdravlja Zlatibora Lončara. On se pohvalio kako je Srbija dala garanciju za lečenje dečaka u Barseloni, kako se on lično čuo sa lekarima i kako je "Dušan dete svih nas i primer da se ujedinila cela Srbija, ne pravimo nikakvu razliku, želimo da pomognemo svima". Iz njegovih izjava biste mogli da zaključite samo jedno: Vlada Srbije je obezbedila lečenje Duletu, a ministar se lično pobrinuo da dečak ima što bolju negu i lečenje! Kakva je samo šteta šta sva ostala deca nisu takođe "deca svih nas" u ministrovim očima, već samo ona deca koja će uspeti da donesu odgovarajuću medijsku pažnju. 

Priča oko manipulacije se ne završava tu, jer sada provladini mediji oko čitave akcije za Duleta napadaju - Sergeja Trifunovića, čija je fondacija i pokrenula akciju i skupila novac za lečenje. U isto vreme, plasiraju vesti o skupljenom novcu tako da zvuči kao da je Vlada dala sredstva, ne spominjući dondacije građana. Shvatete poruku? Dule je otišao u Barselonu, Vučić i Lončar su sve sredili, a vi koji ste slali poruke i organizovali akcije? Vi niste ništa pomogli.

Sada je Vlada donela odluku da novac koji su namenili za Dušanovo lečenje, tačnije 250.000 evra, uplate Fondaciji, koja ima još petoro bolesne dece na čekanju. Trifunović je na Twitteru potvrdio da je novac danas legao na njihov račun, što znači da će ti mališani dobiti svoju drugu priliku. I to je predivno. Malo je manje predivno što ćemo u narednim danima, nedeljama i mesecima slušati kako je Vučić human i veliki čovek, a da se pritom ni ne zapitamo - zašto država, kad već ima novca, ne leči svu tu decu, nego su roditelji primorani da mole za novac potpune strance?

Predsednik koji može da iskoristi bolesno dete za samopromociju nije predsednik kojeg bih ikada poželela bilo kojoj državi na svetu. Ministar zdravlja koji uporno pušta da se deca leče SMS-om, a onda skuplja zasluge za to nije čovek koji bi ikada smeo da se nađe na takvoj funkciji. Ili na bilo kakvoj funkciji uopšte.

A država u kojoj ti život deteta zavisi od toga koliko će lajkova i šerova skupiti na društvenim mrežama ne zaslužuje da se nazove državom.        


          

        


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak