Ustavni sud Turske odbranio Aja Sofiju

Politika 16.09.2018 11:00
Ustavni sud Turske odbranio Aja Sofiju


Pobornici ideje da se bivša crkva opet pretvori u džamiju najavljuju da će nastaviti da se bore kako bi se ispravila ta 'istorijska nepravda'



Odluka Ustavnog suda Turske da iz formalnih razloga odbaci zahtev jednog udruženja građana da se Aja Sofija ponovo pretvori u džamiju izazvala je nezadovoljstvo među pobornicima te inicijative. Oni poručuju da se neće pomiriti sve dok se ne ispravi ta „istorijska nepravda”, koju je pre osamdeset godina počinio osnivač turske republike Mustafa Kemal Ataturk.

„Pokidaćemo lance i ponovo otvoriti kapije Aja Sofije, ali kao džamije. Mi u ime stotina hiljada braće tražimo da nam se omogući da ponovo klanjamo u Aja Sofiji”, ko zna po koji put poručuju iz Udruženja omladine Anadolije. Iz te organizacije najavljuju da neće dići ruke od borbe sve dok se poznata vizantijska crkva ponovo ne pretvori u islamsku bogomolju.

„Zabrana namaza (molitvi) u Aja Sofiji predstavlja kršenje prava i slobode veroispovesti”, navela je ta grupa. U Ustavnom sudu su, međutim, ocenili da je u konkretnom slučaju ovaj zahtev formalno-pravno neosnovan jer ga je podnela neovlašćena organizacija koja pre toga nije pretrpela bilo kakvu direktnu štetu u okviru uživanja svojih prava i sloboda.

Ovo je samo jedan od nasrtaja na poznatu crkvu, koji su učestali poslednjih godina. Radikalni islamisti traže da se Aja Sofija ponovo pretvori u džamiju. U znak protesta muslimanski vernici povremeno održavaju molitve na platou ispred nekad čuvene crkve.

Istorija se nemilosrdno poigrala s Aja Sofijom. Ona je izgrađena 537. godine. Više od devet vekova je bila centralno hrišćansko svetilište, a posle pada Konstantinopolja 1453. godine za samo nekoliko dana je pretvorena u muslimansku bogomolju. Sultan Mehmed Drugi Osvajač je naredio da joj se dozida minaret, postavi mihrab, prekreče freske i uklone ikone kako ga ne bi progonili pravoslavni sveci. On je želeo i na taj način da pokaže dominaciju muslimana nad hrišćanima. Posle toga, u Aja Sofiji se klanjalo Alahu skoro pet vekova.

Kada je u trećoj deceniji 20. veka došao na vlast, Mustafa Kemal Ataturk je odmah shvatio da ne može uhvatiti korak sa savremenim svetom dok se ne oslobodi tog kulturnog zločina. Ali, nije se usudio da ide do kraja i da Aja Sofiju ponovo pretvori u crkvu pošto se plašio da će ga „pojesti” radikalni islamisti, koji mu nisu oprostili ni to što je ukinuo kalifat i proglasio republiku. Pribegao je kompromisu: doneo je dekret kojim je Aja Sofija 1935. godine pretvorena u muzej, dakle – ni crkva ni džamija. Radikalni islamisti ga optužuju da je poklekao pod pritiskom Zapada i Grčke i da je izdao Tursku. Najnovija inicijativa koju je odbacio Ustavni sud potvrđuje da to pitanje još uvek nije skinuto s dnevnog reda, iako u gradu na Bosforu džamija ne manjka.

U desničarskoj Partiji nacionalističkog pokreta su posle 80 godina sada otkrili da dekret kojim je Aja Sofija pretvorena u muzej navodno nikad nije objavljen u Službenom glasniku i da je na njemu falsifikovan potpis Ataturka. Prema tome, ta odluka je ništavna, kažu oni.

Krajem marta ove godine predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je prvi put održao „tihu molitvu” Alahu pod svodovima crkve. On je pozvao prisutne građane da mu se pridruže i da u sebi iščitaju prvi stih Kurana. „Molitva je bila teška i emotivna”, priznao je šef države, ponikao u islamističkoj Partiji prosperiteta, koja je pre 20 godina zabranjena.

Čuju se i ideje da se taj problem reši na referendumu. Rezultat plebiscita nije teško predvideti: u petnaestomilionskom Istanbulu sada živi oko 3.000 Grka, a u celoj Turskoj manje je od 100.000 hrišćana među 80 miliona muslimana.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak