Nezvanični simbol glavnog grada čeka selidbu

Politika 06.09.2018 07:15
Nezvanični simbol glavnog grada čeka selidbu


Da je posle aprila 1941, na početku Drugog svetskog rata u našoj zemlji, u centralnom delu Beograda ostao Most kralja Aleksandra, nacisti verovatno ne bi žurili da podignu novu ćupriju na Savi



Ali, tadašnja jedina tri mosta prestonice Kraljevine Jugoslavije (železnički i Most kralja Aleksandra na Savi i Most kralja Petra Drugog na Dunavu) tog aprila odmah su završili u vodi. Neprijatelju, koji je brzo ušao u glavni grad, bila je potrebna stalna drumska rečna veza sa jedne na drugu stranu Save. Bilo je jasno da će za obnovu Mosta kralja Aleksandra biti potrebno dosta vremena i truda, na šta nije moglo da se čeka. Zato je odlučeno da se u okupirani Beograd dopremi već spremna konstrukcija mosta koja je, kako je zabeleženo u zapisima,  prvobitno bila namenjena za premošćavanje Tise kod Žablja. 

Savske obale je povezao 1942. i, kako se navodi, nazvan je Most princ Eugen. Nažalost, umesto po povezivanju ljudi i obala, što su glavne asocijacije na sve saobraćajnice preko reka, Stari savski u prvim godinama postojanja bio je veza starog dela grada sa zloglasnim koncentracionim logorom na Starom sajmištu.

Kada je 1944. počelo oslobađanje Beograda, kao i na početku rata, prvi na udaru su se našli mostovi. I dok su drugi ponovo završili u Dunavu i Savi, Stari savski je preživeo nalet bombi, ali i miniranje zahvaljujući hrabrosti učitelja Miladina Zarića. Ovaj učitelj u toku rata je pravio plan kako da se osveti hitlerovcima za ubijanje stotinu njegovih Kosjeraca. Odlučio se za spasavanje mosta koji su nacisti minirali i planirali da sruše u toku povlačenja. Pedesetpetogodišnji učitelj je sve to znao jer je stanovao u obližnjoj Karađorđevoj odakle je više od mesec dana gledao okupatore kako miniraju. Shvativši šta će da se dogodi, neumorno je proučavao kako su postavljeni kablovi i kako su mine sa detonatorima spojene, da bi konačno 20. oktobra 1944. i potrčao ka lučnoj konstrukciji. Na most je došao sa crvenoarmejcima sa kojima je pregledao stubove i utvrdio da su sanduci sa eksplozivom ispod trećeg stuba, ali i da je fitilj već upaljen. Učitelj je istrčao, uzeo ašov koji je bio pored nastradalog nemačkog vojnika i presekao detonator. Most je bio spasen. I pored ove Zarićeve akcije, most možda ne bi ostao nad Savom da je učitelj presekao pogrešnu žicu. A presekao je pravu ne zato što je imao sreće, nego što je, kako je zabeleženo, imao iskustva iz balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Za svoje angažovanje i hrabrost Zarić je odlikovan krajem iste godine, a most je ostao Beograđanima.

U prvim posleratnim decenijama bio je i te kako važan jer je dugo, uz železnički, bio jedini stalni most na Savi u Beogradu – do izgradnje prvobitnog Brankovog mosta polovinom pedesetih prošlog veka. Tek sedamdesetih, izgradnjom „Gazele” i Brankovog kakvim ga danas poznajemo, Stari savski dobija ozbiljniju konkurenciju.

Ali, već leta 1984, kada je sa Novim Beogradom uspostavljena tramvajska veza, Stari savski postao je i do danas ostao jedini tramvajski most u prestonici.

Godine i sve više saobraćaja u gradu učinili su svoje pa je početkom ovog milenijuma bilo jasno da savska starina mora da se sredi. To je i učinjeno 2008. Znatno ozbiljniji radovi na njemu najavljeni su pre dve, tri godine, kada su nadležni ukazali da će most dobiti više saobraćajnih traka i prostora za pešake i bicikliste, i da će možda, po uzoru na neke svetske mostove, i Stari savski biti na dva nivoa. Plan je, kako je tada isticano, bio da se čuveni zeleni luk, koji noću zasija kao safir, sačuva. Međutim, prošle godine nadležni su sami demantovali svoje ranije ideje, najavivši da će na mestu Starog savskog biti podignut novi lučni, ali ovoga puta beli most. Stari neće otići u staro gvožđe, već će biti preseljen najverovatnije u Zemun ili Novi Beograd, a buduća služba biće mu pešačko-biciklistička. Mnogi stručnjaci i sugrađani ne gledaju blagonaklono na ovo. Ali dok je za njih Stari savski most simbol grada, za nadležne je to konstrukcija bez arhitektonske vrednosti.



Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak