Šest premijera u sezoni Bečke opere

Politika 24.08.2018 07:31
Šest premijera u sezoni Bečke opere


Očekuju se Berliozovi „Trojanci”, kao i politička opera mladog austrijskog kompozitora Johanesa Marije Štauta koja se bavi sveprisutnim evropskim političkim zaokretanjem udesno



Na samom izmaku ovogodišnje pozorišne sezone u Bečkoj operi, opera „Toska” je zabeležila svoje 603. izvođenje, u režiji Margarite Valman. Reč je o klasičnoj rediteljskoj postavci ove opere iz daleke 1957. godine koja, kao takva, u potpunosti postavlja pevače u prvi plan, konsekventno ostajući podređena pevanju. Svedoci smo toga da se na polju operske režije poslednjih decenija vrše najsmeliji eksperimenti koji često počivaju na usiljenim inovacijama i krajnje nemotivisanim, a radikalnim, intervencijama na planu rediteljskog koncepta, usled čega se režija iscrpljuje u svojoj samodovoljnosti, (p)ostajući samoj sebi svrha.

U poređenju sa ovakvim savremenim svetskim operskim trendovima, šezdeset godina stara postavka „Toske” uistinu deluje kao pravi muzejski eksponat. Stoga bi svakoj eventualnoj sumnji u opravdanost njenog održanja na repertoaru Bečke opere trebalo, možda, pristupiti sa stanovišta da je reč o dragocenoj mogućnosti da se neposredno susretnemo sa „živim” svedočanstvom o nekadašnjem, posve klasičnom pristupu režiji jedne opere, kakav ova znamenita kuća, kroz svoju „Tosku”, svesno, i sa razlogom, i dalje neguje. U naslovnoj ulozi je nastupila sjajna Ketrin Neglštat, američki sopran, dok je tenor Stefano Seko, kada je reč o Bečkoj operi, debitovao u ulozi Kavaradosija. Poseban utisak na publiku ostavio je poljski bariton Andžej Dober svojom sugestivnom scenskom pojavom i moćnom vokalnom interpretacijom Barona Skarpije. Možda neočekivano, a možda i ne, zvezda večeri je bio čuveni italijanski dirigent Marko Armilijato koga je publika frenetičnim aplauzima pozdravljala tokom činova, da bi na kraju predstave doživeo ovacije.

U ovoj sezoni Željko Lučić pred bečkom publikom nastupio je u operama „Saloma” i „Magbet”

Ovo je predstava koja odiše vizuelnom otmenošću (u dekoru i kostimima čuvenog Nikole Benua) i uzvišenošću celokupne scenske atmosfere koja počiva na besprekornom muzičkom i pevačkom izvođenju i poštovanju Pučinijeve partiture, kao i na odmerenosti i preciznosti režije u kojoj su svaki pokret i pogled duboko motivisani. Jedan mali, nebitni detalj, kakvo je koračanje vojnika-statista u poslednjem činu, zahvaljujući sinhronizovanosti, posvećenosti i disciplini izvođenja, sabrao je u sebe, u svoj punini, onaj vrhunski, autentični i nenadmašni izraz poštovanja pozorišnog čina i publike.

Kraj sezone u Bečkoj operi obeležila je premijera opere „Čarobni strelac”, K. M. fon Vebera, pa je ova opera u poslednjem mesecu bila najzastupljenija, pored Verdijevog „Falstafa” i Vagnerovog „Loengrina”. U ovoj sezoni Željko Lučić je pred bečkom publikom nastupio u operama „Saloma” i „Magbet”. U narednoj operskoj sezoni očekuje se, kao i do sada, repertoar skladno ispunjen delima nemačkih, francuskih, italijanskih i ruskih kompozitora. Za predstojeću sezonu najavljeno je šest operskih premijera, od kojih pojedine ne spadaju u toliko često izvođene operske naslove. Očekuju se Berliozovi „Trojanci”, a zatim sledi opera mladog austrijskog kompozitora Johanesa Marije Štauta, žanrovski određena kao politička opera koja se bavi sveprisutnim evropskim političkim zaokretanjem udesno. Potom se očekuju i premijere opera „Lučija od Lamermura”, „Orest”, nemačkog autora Manfreda Trojana, „Žena bez senke” Riharda Štrausa i Verdijevo „Otelo”. Na polju baleta najavljena je premijera „Silvije”, u koreografiji Manuela Legrija, aktuelnog direktora Baleta Bečke opere, kao i veče koreografa „Forsajt/Van Manen/Kilijan”. Kao i svake godine, na kraju sezone će biti održan Gala-koncert baletskih umetnika „Nurejev 2019”. Na repertoaru Bečke opere postoji čitav niz operskih i koncertnih dešavanja, tematski grupisanih i dosledno sprovođenih. Zanimljiv je ciklus „Dečija opera” koji nudi dela klasične muzičke literature namenjen najmlađoj publici, a koja će, u nerednoj sezoni, predstaviti ostvarenja: „Karneval životinja”, „Peća i vuk”, kao i svetsku premijeru opere za decu „Šta je sa Enaksom” austrijske kompozitorke Elizabete Nake. U okviru ciklusa „Solistički koncert” nastupiće velika operska imena: očaravajuća Natali Dese, Ginter Grojsbuk, Džozef Kalea, operska legenda Leo Nuči i drugi. Tu je i serija predavanja na teme „Sve što ste oduvek želeli da znate o baletu”, „Istorija opere” ili „Kao što je nekad bilo” koje se bave operom kroz prizmu operske režije. Posebno zanimljivu praksu čine susreti koji prethode svakoj novoj operskoj ili baletskoj premijeri u okviru kojih se, u zasebnom terminu, predstavlja umetnički koncept nove postavke i publika upoznaje sa istorijom nastanka i procesima rada na delu. Svakog meseca je tu i ciklus koncerata kamerne muzike članova Bečke filharmonije. I naravno, već tradicionalno, za februar je najavljen 63. čuveni Bečki operski bal. Posebno maštovitu zamisao predstavlja tzv. bezbednosna gvozdena zavesa koja se postavlja preko klasične somotske zavese bordo boje. Od 1998. ona je zamišljena kao izložbeni prostor koji na domišljat i originalan način povezuje tradiciju i inovaciju. Čast da na ovogodišnjoj zavesi predstavi svoje delo pripala je priznatom američkom konceptualnom umetniku Džonu Baldesariju.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak