Trampov spisak neprijatelja

Politika 19.08.2018 09:25
Trampov spisak neprijatelja


Predsednik je bivšem šefu CIA oduzeo pravo na pristup tajnim informacijama, što će uraditi i sa ostalim Obaminim saradnicima koji ga javno osuđuju



Voljom američkog predsednika, Obamin direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) više nema pristup poverljivim podacima, i to će se, prema najavama iz Bele kuće, dogoditi i ostalim zvaničnicima bivše administracije koji kritikuju vladu i imaju veze sa istragom ruske afere.

Donald Tramp je Džonu Brenanu, koji se nalazio na čelu CIA za vreme drugog mandata Baraka Obame, oduzeo pravo pristupa osetljivim informacijama. To je privilegija koju bivši zvaničnici poput šefova obaveštajnih službi obično zadržavaju da bi mogli da, ako se ukaže potreba, posavetuju aktuelnu vlast i naslednike u agencijama. Nekadašnji šef CIA poznat je po tome što oštro kritikuje Trampa, između ostalog i u nastupima na televiziji En-Bi-Si njuz, gde sada radi kao komentator.

Posle američko-ruskog samita u Helsinkiju, Brenan je kazao da Vladimir Putin drži šefa Bele kuće u šaci. Komentator En-Bi-Si njuza ocenio je da je Tramp na samitu davao „imbecilne komentare” i da predsednikova konferencija za novinare sa vladarom Kremlja „nije bila ništa gora od izdaje”. Kao prvi čovek CIA za vreme predsedničke kampanje 2016, Brenan je tvrdio da se Moskva umešala u američke izbore. I kad je sišao s funkcije, nastavio je da govori da su navodi o dosluhu „veoma osnovani”.

Bela kuća je saopštila da prvi čovek izvršne grane vlasti ima ustavnu obavezu da zaštiti državne tajne, između ostalog i tako što će odlučiti ko sme da im pristupi. Predsednik apostrofira „nepredvidivo ponašanje” nekadašnjeg šefa CIA i objašnjava da Brenanovi naslednici u obaveštajnoj službi više nemaju potrebu za njegovim savetima.

U saopštenju koje je stiglo iz Avenije Pensilvanija navodi se da šef vlade razmišlja da pravo na pristup poverljivim podacima oduzme i drugim bivšim zvaničnicima. Ti Obamini saradnici prozvani su imenom i prezimenom: zamenica ministra pravde Sali Jejts, direktor bezbednosnih službi Džejms Klaper, šef Nacionalne bezbednosne agencije Majkl Hajden, kao i prvi i drugi čovek Federalnog istražnog biroa (FBI) Džejms Komi i Endru Mekejb (za koje, međutim, mediji tvrde da su već izgubili privilegije čim su otpušteni).

Svi oni su zbog pozicija na kojima su bili istraživali ruske upade u duel između njujorškog milijardera i bivše prve dame. Posle odlaska iz vlade, svrstali su se u red najvećih Trampovih kritičara, a predsednik veruje da su neki od njih odgovorni i za doturanje poverljivih podataka medijima. O aktuelnom šefu administracije, Komi je istakao da je „moralno nepodoban”, dok je Klaper ocenio da je „Votergejt” smešan u poređenju sa dosluhom na izborima. Posle odluke Bele kuće da na granici sa Meksikom razdvoji porodice ilegalnih imigranata, Hajden je tvitovao fotografiju nacističkog logora, napisavši ispod nje: „I druge vlade su odvajale majke od dece.”

Najuticajniji mediji pišu da je šef Bele kuće sastavio „spisak neprijatelja”, popunivši ga ljudima koji nešto znaju o ruskoj intervenciji i ne libe se da o tome govore u javnosti. Za predsednika, istraga koju o ruskim akcijama vode specijalno tužilaštvo i FBI je „namešteni lov na veštice”, pa je zatražio od svog ministra pravde Džefa Sešonsa da zatvori slučaj. U intervjuu za „Volstrit džornal”, američki lider je potvrdio da se odlučio na poslednji potez zbog toga što su bivši šef CIA i ostala imena sa spiska istraživali navode o šurovanju. „Ti ljudi stoje iza svega. Nešto mora da se uradi povodom toga”, objasnio je Tramp.

Brenan je u „Njujork tajmsu” odgovorio da šef Bele kuće pokušava da ućutka sve koji mu se suprotstavljaju, dodavši da je najobičnija „glupost” tvrdnja da nije bilo dosluha sa Rusima. Grupa od 12 bivših direktora obaveštajnih službi objavila je zajedničko pismo optužujući Zapadno krilo za „pokušaj da uguši slobodu govora”. I dok se većina Obaminih zvaničnika pita ko bi mogao da bude sledeći, penzionisani general američke mornarice Vilijam Mekrejven, koji je nadgledao operaciju ubistva Osame bin Ladena, dobrovoljno se prijavio da bude pridodat na spisak. U „Vašington postu” je zatražio od Trampa da mu ukine pristup, objašnjavajući da bi mu bila čast da se nađe „na listi muškaraca i žena koji su istupili protiv  predsednika”. Dok „Njujork tajms” ocenjuje da se Tramp sveti protivnicima, predsednikov advokat Rudi Đulijani saopštava da vlada ne ukida pravo na slobodu govora, već brani državne tajne. Neimenovani izvori iz Ovalnog kabineta otkrivaju pojedinim medijima da je Tramp ubeđen da ljudi sa spiska koriste državne privilegije da bi, sada kao obični građani, zarađivali novac i podatke dostavljali novinarima.

Trampa je podržala i većina republikanaca na Kapitolu, pa je Ričard Bur, predsednik Obaveštajnog odbora Senata, izjavio da je Brenan zaslužio ono što mu se dogodilo jer su njegovi istupi u javnosti bili politički motivisani. Sa tim se čak slaže i „Politiko”, koji je krajnje kritički raspoložen prema Beloj kući, ali ovaj put smatra da je Brenan namerno izazivao šefa vlade nezapamćenim uvredama i da je i sam počeo da daje trampovske izjave kad je predsednika optužio za šurovanje sa Rusima bez ijednog dokaza.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak