Na listama čekanja 72.540 pacijenata

Politika 15.08.2018 11:24
Na listama čekanja 72.540 pacijenata


Najduži su spiskovi za operaciju katarakte, ugradnju veštačkog kolena i kuka, koronarografiju srca, stavljanje veštačkih valvula, ali i snimanje glave i kičmenog stuba na magnetnoj rezonanci



U srpskim bolnicama na operaciju ili na različite vrste snimanja čeka 72.540 ljudi. Najduže su liste čekanja za operaciju katarakte, ugradnju veštačkog kolena i kuka, koronarografiju srca, stavljanje veštačkih valvula, ali i snimanje glave i kičmenog stuba na magnetnoj rezonanci. U proseku, na najtraženije intervencije čeka se oko dve godine, ali se dešava da pacijent na red za operaciju stigne i posle šest godina.

Po listama čekanja koje se objavljuju na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, na primer, čovek koji je u užičkoj bolnici zakazao operaciju ugradnje veštačkog kolena u januaru 2013. doći će na red u martu 2019. godine. A bolesnik koji je prošlog meseca stavljen na listu u Institutu „Banjica” biće operisan u januaru 2022. godine. Ako se sudi po zvaničnim listama, danas će u ovoj ustanovi biti operisan bolesnik kome je operacija kolena zakazana u decembru 2014. godine.

Kako saznaje „Politika”, na kardiohirurške intervencije najduže se čeka u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, zatim u Kliničkom centru Srbije i KC Kragujevac, dok se na VMA, u KC Niš, bolnicama u Kruševcu i Užicu, KC Kragujevac i KBC „Zvezdara” najduže čeka na ortopedske intervencije.

Da bi se uhvatili ukoštac za ovim problemom, RFZO je početkom godine pustio u rad novi softver zahvaljujući kome sada jedan pacijent ne može da bude prijavljen za istu operaciju u više bolnica, a dr Sanja Radojević Škodrić, v. d. direktora ove ustanove, najavila je za naš list da će krajem godine zaživeti i sistem regionalnih lista čekanja, da bi pacijenti kraće čekali na intervenciju i da ne bi morali da putuju u udaljena mesta.

– Najpre treba definisati okvire regiona i sve uraditi da svaki ima jednaku opremu i kadar. Na tome intenzivno radimo zajedno sa Ministarstvom zdravlja. Tamo gde nedostaju stručnjaci, slaćemo eksperte iz glavnih centara da tamo obave operacije – kaže dr Radojević Škodrić.

Najviše pacijenata, 25.740, nalazi se na listi čekanja za operaciju katarakte, na koju se u proseku čeka 314 dana. Država je ovim pacijentima izašla u susret i omogućila da na operaciju mogu da idu i kod privatnika sa kojim RFZO ima sklopljen ugovor o saradnji. Međutim, veliki broj pacijenta nije želeo da iskoristi tu mogućnost već su se izjasnili da će čekati koliko treba u zdravstvenoj ustanovi u kojoj žele da budu operisani.

Slična je situacija i sa Institutom „Dedinje”, jer mnogi pacijenti žele da budu podvrgnuti kardiohirurškoj intervenciji isključivo u toj kući i pristaju da čekaju koliko treba, umesto da odu, na primer, u Niš, gde bi za kratko vreme stigli na red.

Direktori bolnica se na razne načine dovijaju kako bi skratili liste čekanja, pa uvode rad vikendom, otvaraju nove hirurške sale, stimulišu zaposlene…

Prof. dr Milovan Bojić, direktor Instituta „Dedinje”, kaže da je kod njih otvorena još jedna kardiohirurška sala za operacije, koja nije radila deset godina. U njoj godišnje može da se obavi oko 500 operacija, što znači i toliko manje pacijenata na listi čekanja. Unutrašnjom organizacijom, tvrdi on, uvećali su operacioni dnevni program, pa se u klinici obavi oko 11 intervencija svakog dana.

U Kliničkom centru Kragujevac nameravaju da od jeseni uvedu operacioni program i subotom za ugradnju stentova na srcu, za koronarografiju, balon dilataciju… Prof. dr Predrag Sazdanović, direktor KC Kragujevac, ističe da će lekari koji budu učestvovali u tome dobijati stimulacije za rad. Kad je reč o listama čekanja za ortopediju, u KC Kragujevac na operaciju kuka čeka oko 400, a kolena oko 700 osoba.

– Dobar je potez što s vremena na vreme organizujemo takozvanu ortopedsku nedelju, kada za nekoliko dana operišemo do 35 pacijenata. To ćemo nastaviti da radimo, a planiramo da se intervencije obavljaju i u prepodnevnim i u poslepodnevnim satima. Do Nove godine moći ćemo da prepolovimo liste. Poseban segment je čekanje za snimanje na magnetnoj rezonanci i skeneru, jer radimo gotovo u tri smene i dajemo sve od sebe da što više ljudi obavi snimanje. Ali treba znati da nisu baš svi pacijenti koji su poslati kandidati za to snimanje jer ih lekari nekad šalju i kad ne treba. Uskoro nam stižu dva nova uređaja, pa će biti lakše za rad – dodaje dr Sazdanović.

Na ortopedske operacije i kod privatnika?

Na naše pitanje da li postoji mogućnost da se, kao u slučaju postupaka vantelesne oplodnje i operacije katarakte, uključi i privatni sektor, odnosno da pacijenti sa overenom zdravstvenom karticom mogu na primer na ortopedsku intervenciju ili snimanje na magnetnoj rezonanci kod privatnika, dr Sanja Radojević Škodrić ističe da se razmatra i ta mogućnost i da je preduslov da privatnik ima tehničke kapacitete, stručnjake i dozvolu Ministarstva zdravlja.

– Do kraja godine naša radna grupa treba da završi analizu državnih centara i utvrdi kakvim tehničkim kapacitetima raspolažu. Nakon toga moraju da definišu potrebe. Ukoliko procene da treba, oni će predložiti da još neke intervencije, poput katarakte i vantelesne oplodnje, mogu da se obave u privatnoj praksi – dodala je dr Radojević Škodrić.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak