Okinava neće da plaća cenu američko-japanskog prijateljstva

Politika 15.08.2018 11:22
Okinava neće da plaća cenu američko-japanskog prijateljstva


Planirano preseljenje vojne baze SAD izazvalo je proteste građana koji bi voleli da se ona trajno iseli



Za više od sedam decenija otkako su pale američke bombe na Hirošimu i Nagasaki SAD i Japan su uz uspone i padove uspeli da izgrade čvrsto savezništvo koje podržava većina Japanaca. Izuzetak je udaljeno južno ostrvo Okinava, gde decenijama tinja nezadovoljstvo zbog prisustva američkih vojnika.

U subotu je 70.000 ljudi izašlo na ulice ostrvske prestonice Naha da protestuju zbog planiranog premeštanja američke vazduhoplovne baze Futenmna iz gusto naseljene centralne regije na slabije naseljeni deo priobalja. Protivnici tvrde da bi to bila ekološka katastrofa za korale i druge ugrožene vrste i kritikuju centralnu vladu što se oglušila na želje lokalnog stanovništva da se baza trajno iseli.

Oni smatraju da su već dovoljno trpeli zbog toga što je na ostrvu koje čini samo 0,6 odsto teritorije Japana stacionirano 75 odsto američkih baza i polovina od ukupno 50.000 vojnika.

Protivnici gradnje nove baze doživeli su veliki gubitak prošle sedmice kada je posle kraće bolesti umro guverner Okinave Takeši Onaga. Čim je izabran 2014. Onaga je započeo proces da zaustavi preseljenje, koji je pretio da naruši odnose između saveznika i predstavljao diplomatsku glavobolju za premijera Šinzu Abea, zagovornika preseljenja. Novi kompleks vredan skoro devet milijardi dolara Bela kuća je predstavila kao „strateški stožer” u regionu u kojem rastuća kineska vojna ulaganja i nuklerani program Severne Koreje izazivaju zabrinutost.

Onaga je govorio da je vlada u Tokiju gradila odbrambeni aranžman sa SAD na račun stanovnika Okinave koji su zbog toga mnogo propatili i da je vreme da ostatak zemlje ravnopravno snosi teret. U decembru prošle godine, kada je deo jednog vojnog aviona pao u vrtić, a potom za nepunu nedelju dana ceo avionski prozor završio u dvorištu osnovne škole, Onaga je rekao da američka vojska treba da se stidi. Ni u jednom incidentu nije bilo povređenih, ali su izazvali gnev stanovništva kao i slični raniji događaji.

Neslaganje oko premeštanja baze Futenmna osvetlilo je i veševekovne tenzije između Tokija i 1.600 kilometara udaljenog ostrva koje je bilo nezavisna kraljevina dok ga Japan nije anektirao 1878. godine. Potom je u jednoj od najtežih bitaka na Pacifiku 1945. izgubilo četvrtinu stanovništva, palo pod kontrolu SAD i ostalo pod američkom upravom 20 godina duže nego ostatak Japana, sve do 1972. godine.

Odluka o preseljenju baze doneta je pre više od dvadeset godina nakon što je silovanje 12-godišnje Japanke koje su 1995. počinila trojica američkih vojnika izazvalo opšti protest. Gradnja je odlagana zbog neodlučnosti vlade u Tokiju i protesta stanovništva koje je, iritirano bukom aviona i brojnim krivičnim delima američkih vojnika, tražilo da se kompleks gradi van Okinave.

Jedan od zločina pretio je da baci na senku na istorijsku posetu Baraka Obame Hirošimi 2016. Nedelju dana pre nego što je kao prvi američkih predsednik trebalo da stigne na komemoraciju žrtvama, bivši marinac je priznao ubistvo mlade Japanke, ali prijateljstvo nekadašnjih neprijatelja izdržalo je i tu probu. Ove godine u anketi koju redovno sprovodi vlada u Tokiju, 84 odsto Japanaca je reklo da osećaju bliskost sa SAD.

Proces pomirenja ratnih protivnika nije uvek tekao glatko, podsetio je nedavno magazin „Tajm” povodom godišnjice napada na Hirošimu. Tokom sedmogodišnje posleratne okupacije, Amerikanci su sastavili novi ustav koji je zabranio Japanu da formira vojsku, ali su ga kada je izbio Korejski rat naterali da formira snage koje će nazvati odbrambenim. To u zemlji nije dobro prihvaćeno, jer je predstavljalo odstupanje od principa miroljubivosti koji je brzo postao deo posleratnog identiteta.

Kada je 1952. okončana američka okupacija Japana počelo je zbližavanje dve zemlje koje nije baš svakog radovalo. U Tokiju su ljudi protestovali, uplašeni da će japanska apsolutna podrška SAD na Pacifiku privući „komunističke bombe”. Prevagnuli su ekonomski interesi. Japan je na kraju rata bio u ruševinama, sa trećinom razorenih fabrika i 80 odsto potopljenih trgovačkih brodova a već 1962. „Tajm” je pisao o zemlji koja se digla iz pepela, čemu su značajno doprinele SAD kupujući japanske proizvode i godišnjom pomoći od 178 miliona dolara. Osim toga, Amerika je bila i ostala garant bezbednosti Japana.

Godišnjice Hirošime i Nagasakija često su ukazivale na rupe u procesu pomirenja, sve dok 2016. Obama nije posetio Hirošimu, a Šinzo Abe iste godine Perl Harbor.

Novi američki predsednik predstavlja i novi izazov, a 41 odsto Japanaca izjavilo je u anketi Pju centra da veruje da će se za vreme Donalda Trampa odnosi pogoršati. Stanovnici Okinave ponadali su se na osnovu njegove izborne platforme da će američko prisustvo u Japanu biti smanjeno. Međutim, kada se prošle godine u januaru sastao sa Abeom, zahvalio se na gostoprimstvu za američke trupe.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak