U Srbiji nema ko da mesi hleb

Politika 11.08.2018 08:35
U Srbiji nema ko da mesi hleb


Naša zemlja može da izvozi menadžere, jer je mnogo fakulteta koji danas školuju mlade za ova zanimanja, ali zato nema ko da pravi pecivo ili zida i gradi, pa se za taj posao uzimaju priučeni radnici



Srbija bi za nekoliko godina mogla da ostane bez pekara, vozača, prodavaca i ugostitelja. Nedostatak radne snage je problem sa kojim se naša zemlja već duže suočava, a vlada taj problem rešava kreiranjem novih radnih mesta, prekvalifikacijom i dokvalifikacijom radnika, izjavio je ministar za rad i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

– Srbija će se zbog negativnog prirodnog priraštaja uskoro suočiti s manjkom radne snage i neće imati ko da radi. Nacionalna služba za zapošljavanje odvaja sredstva za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju radnika kako bi se angažovali svi resursi i sprečio nedostatak radnika – objasnio je ministar.

– Iskustva poslodavaca upravo to potvrđuju, jer se ovaj manjak oseća već nekoliko godina. To se posebno odnosi na automehaničare, varioce, ali i radnike u građevinarstvu, proizvodnji odeće i obuće – kaže Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.

– Srbija bi mogla da izvozi menadžere, jer nema fakulteta koji danas ne školuju mlade za ova zanimanja, ali zato nema ko da zida i gradi, pa se za taj posao uzimaju priučeni radnici. Sve je manje i mašinskih inženjera, a sve više IT stručnjaka. Nije mi jasno zašto se roditelji libe da im deca završavaju srednje škole za tražena zanimanja. Ako nekog nije sramota da vozi autobus u Nemačkoj ili Francuskoj, zašto bi ga bilo sramota da to radi u svojoj zemlji – pita Atancković.

Na konstataciju da su u inostranstvu sigurno više plaćeni za isti posao, te da zato i odlaze, on odgovara da to sigurno jeste jedan od razloga, ali i činjenica da se decenijama niko nije potrudio da zadrži te mlade ljude. U srednjim stručnim školama ugašeni su mnogi smerovi, upravo ti koji se danas traže, jer su svi hteli da studiraju. Ministarstvo prosvete se tek pre dve godine, posle decenijske pauze, obratilo poslodavcima i pitalo ih koja bi to zanimanja trebalo vratiti i koja se traže u praksi, kaže Atancković. To znači da se nešto menja nabolje.

Kada je reč o prekvalifikaciji, on objašnjava da će se poslodavac uvek pre odlučiti za gotovog radnika koji ima praksu i starijeg od 50 godina, nego za mladog, neiskusnog na kojeg treba da potroši neko vreme da bi ga obučio da radi. Razlog je taj što prekvalifikacija ili dokvalifikacija padaju na teret poslodavaca, a malo je poslodavaca koji to finansijski mogu da podnesu ili hoće da plate.

Problem su i zahvatanja države u ceni rada, pa Atanacković pozdravlja nameru vlade da se ovi nameti smanje, jer poslodavci na to čekaju već godinama. Naime, i on se slaže da nije problem u porezu na zarade, već bi se moralo ići i na umanjenje doprinosa, budući da porez i doprinosi na zaradu iznose oko 64 odsto, što je veliko opterećenje za gazde, ali i za radnike.

Dragoljub Rajić iz „Mreže za poslovnu podršku” potvrđuje da obrazovni profili u srednjim školama nemaju veze s realnim potrebama privrede. Smatra da visokoobrazovani ne odlaze iz zemlje samo zbog veće plate, nego i zato što im se pruža mogućnost bržeg napredovanja i bolji uslovi rada, a da zanatlije i radnici smatraju da je njihov rad u Srbiji potcenjen i malo plaćen i da rade na crno.

Godišnje, kaže on, ode između 26.000 i 37.000 obučenih i školovanih radnika. Za poslednjih deset godina, prema podacima srpske dijaspore iz Evrope, Kanade, SAD i Australije, oko 350.000 ljudi sa razvijenim poslovnim sposobnostima došlo je u te zemlje.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak