Crna Gora gasovodom „puni” budžet za 21 milion evra

Politika 09.08.2018 20:20
Crna Gora gasovodom „puni” budžet za 21 milion evra


Protok Jonsko-jadranskim cevovodom trebalo bi da iznosi oko dve milijarde kubnih metara gasa godišnje.



Jonsko-jadranski gasovod (IAP) u dužini od 511 kilometara proći će kroz Albaniju, Crnu Goru, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, što će omogućiti gasifikaciju ovog regiona i stvoriti uslove za plasman sopstvenog gasa, saopštilo je Ministarstvo ekonomije Crne Gore.

U prvih nekoliko godina po puštanju gasovoda, planirano je da protok kroz Crnu Goru bude oko dve do dve i po milijarde kubnih metara gasa godišnje, od čega će se u crnogorsku državnu kasu sliti do 21 milion evra.

Prema navodima ovog ministarstva, transanadolijski gasovod (TANAP), koji će dopremati prirodni gas iz Azerbejdžana preko Gruzije i Turske do Evrope, počeo je da se gradi 12. juna, a jedan njegov krak proći će kroz Crnu Goru.

Nedavno su mediji objavili da su svečanom otvaranju ovog velikog projekta, koji su otvorili predsednici Turske Redžep Tajip Erdogan i Azerbejdžana Ilham Alijev, u turskom gradu Eskišehiru prisustvovali crnogorska ministarka ekonomije Dragica Sekulić i državni sekretar Nikola Vujović.

Kada delom crnogorskog gasovoda potekne gas iz azerbejdžanskog kraja Kaspijskog mora, pored 21 miliona evra, koliko će „kapati” u crnogorsku kasu, tim sredstvima će se omogućiti i istraživanje izvora gasa kojima je bogato crnogorsko priobalje. Istraživanja su pokazala da u moru oko Prevlake navodno postoje ogromne količine gasa, ali i veliko ležište nafte. Nakon tih otkrića, sve je neizvesnija linija morskog razgraničenja Crne Gore i Hrvatske. Eksperti kažu da se i ranije znalo da se oko Prevlake nalaze velike količine prirodnog gasa i nafte i da zbog toga Hrvatska nije želela da lako postigne dogovor o razgraničenju.

Crnogorska vlast je skoro dve decenije saopštavala da je pitanje Prevlake rešeno i da „tu nema problema sa Hrvatskom”, ali odnedavno ista ta vlast je rekla da će se „to pitanje rešiti pred nadležnim međunarodnim institucijama, međunarodnom arbitražom”. Ostalo je nejasno da li je dogovor oko Prevlake postao sve teži obema stranama nakon što se utvrdilo da u njenom okruženju pod morem „leže” milijarde evra.

Za crnogorske građane skoro da je najvažnije kuda će biti postavljene cevi budućeg gasovoda. U javnost je „procurio” nacrt tog projekta i po njemu trasa ide kroz Albaniju, pa kod Božaja prema Podgorici, a onda ka Cetinju, podno istočnih padina Lovćena, dalje ka Radanovićima, zatim preko cele Luštice do Jadrana, gde bi kod Prevlake ušla u susednu Hrvatsku.

Stručnjaci uveravaju da je ova trasa gasovoda najpovoljnija za Crnu Goru jer zahvata prostor područja Zetske ravnice, gde se nalazi i najveći energetski potrošač, Fabrika glinice, najveći pogon Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP). Proteklih decenija KAP bio je jedna od glavnih tema sporenja između vlasti i opozicije, najviše zbog toga što plaća najjeftinije kilovat-časove na svetu, čime je u značajnoj meri oštećena država Crna Gora. Gasom bi se energetski problem KAP-a trajno rešio.

Prema podacima Ministarstva ekonomije, trošak za izgradnju gasovoda kroz Crnu Goru procenjen je na 610 miliona evra. Gasovod TANAP vredan je 7,2 milijardi evra i dugačak 1.850 kilometara, deo je Južnog gasnog koridora i povezuje Kaspijski basen sa jugoistočnom Evropom.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak