Sve što moraš danas, ostavi za sutra

RTS 08.08.2018 10:34
Sve što moraš danas, ostavi za sutra


Vaš spisak obaveza je sve duži i duži. Naravno, jer obaveze koje je trebalo da obavite danas ‒ odlažete za sutra. Pri tome se stalno osećate krivim, taj osećaj vas blokira, a zadaci se gomilaju. Možda ćete, ipak, sve ostaviti za prekosutra. Ili ‒ nećete obaviti nikada. Kako se izboriti sa odlaganjem i lenjošću?



Pokušavate da upravljate vremenom, ali izlazite poraženi, a onda se osećate izgubljeno u vrtlogu obaveza i straha od posledica neobavljenog zadatka. U borbi sa odlaganjem i lenjošću je najvažnije osloboditi se straha. Niko nije savršen u „upravljanju vremenom".

Jedan od najboljih načina da povećate produktivnost jeste da napravite pauzu. Kratak predah će omogućiti da održite mentalni fokus, a duži će osvežiti i telo, i um. 

Pod pretpostavkom da vam ne manjka motivacije i energije, proverite da li imate problem sa organizacijom ili odlaganjem. Smanjite listu obaveza. Ako to pomogne, problem je rešen. Ako se naprežete i nakon što prepolovite zadatke, onda imate problem sa odlaganjem.

Produktivno odugovlačenje

Većina ljudi odlaže i odugovlači nesvesno. „Izoštrite" svoju veštinu odlaganja i otkrićete da odlaganje može biti dobar alat, a ne problem.

Svaki put kad osećate kao da izbegavate zadatak, zagledajte se u sebe i sagledajte kako se tačno osećate.
A. Zastrašeno, kao da idete kod zubara.
B. Depresivno i morbidno, kao da sastavljate testament.
V. Zamoreno ‒ kao da sređujete haos u garaži ili podrumu.
G. Ne znate kako da započnete.

U zavisnosti od odgovora koji ste izabrali, uradite sledeće: 

A. Pozovite dobrog prijatelja i zamolite ga da bude uz vas dok završavate svoju zastrašujuću, „zubarsku" obavezu. Ako idete na razgovor za posao ili na ispit, može da vas drži za ruku sve dok vas ne prozovu.

B. Organizujte sastanak sa članovima porodice. U međuvremenu, kako god da (ne) uradite zadatak, navedite svojim rođacima šta ste uradili ili niste, kao da ih obaveštavate o svom testamentu. Možda će biti začuđeni što im detaljno objašnjavate kako ste sastavljali tekst od 500 karaktera ili odleđivali frižider, ali sledeći put kada se pred obavezom budete osećali depresivno i morbidno, setićete se da ste jednom već „preživeli" otaljavanje drugog, sličnog zadatka.

V. Zatražite pomoć kolege ili prijatelja. Ako se bavite nekom vrstom istraživanja, odvojte jednu oblast za koju će vam prikupiti podatke. Ako sastavljate izveštaj ili pravite bilo kakav projekat za koji je potrebno više vremena, zatražite od njega da ga, na kraju, pogleda i ukaže vam na propuste ili greške. Samo saznanje da ćete u nekom trenutku dobiti pomoć, olakšaće posao.

G. Otkrijte šta je to što bi vam omogućilo da prevaziđete početnu paralizu. Možete reći sebi: „Hajde da ovo radim samo pet minuta, pa ću videti..."

Pomažite sebi tako što ćete zadatke učiniti lakšim. Sledite klasični savet o produktivnosti:

Uradi, odloži, poveri drugom ili odustani.

Cilj je oslobađanje od pritiska, i to odlaganjem, delegiranjem i „napuštanjem" što većeg broja zadataka.

Odustanite

Odustanite od nečega. Precrtajte to. Pređite svoju listu obaveza stavku po stavku. Šta će se desiti ako ne odnesete svoj mantil na hemijsko čišćenje? A ako ne pošaljete popunjeni formular za studentsku stipendiju? Kakve će to posledice imati po vaš život? Šta će se desiti ako mantil nikada ne odnesete na hemijsko? Ako možete da živite sa posledicama, precrtajte odmah taj zadatak.

Da li to zvuči strašno? Da li razmišljate: „Šta ako se posle svega ispostavi da je to važno?" Napravite listu odloženih obaveza tako da ono od čega ste odustali možete kasnije vratiti na tzv. aktivnu listu.

Delegirajte nekoga

Većina ljudi precenjuje svoj značaj u obavljanju nekog posla. Hoće li se vaš porodični ili poslovni univerzum srušiti ako niste lično nešto uradili?

Jednostavna činjenica je da obično postoji neko drugi ko to može da uradi umesto vas. Možda neće biti savršeno kao što biste obavili vi, ali će biti dovoljno dobro. A možda će uraditi i bolje od vas?

Da! Ostavite to za ponedeljak!

Procenite hitnost i važnost svih zadataka od kojih ne možete odustati ili ih poveriti nekom drugom. Razlika između hitnog i važnog je velika. Ako je nešto hitno, ne znači da je i važno. A ako važno nije hitno, stavite ga na listu „uradi kasnije", gde može ostati sve dok to ne postane hitno, ili, što bi bilo idealno, dok ne nađete nekoga da to uradi umesto vas.
Nemojte dozvoliti da vas strah od zamišljenih posledica mentalno i emocionalno iscrpljuje i paralizuje. Neki ljudi ovaj pristup nazivaju tehnikom produktivnosti, a drugi lenjošću. Kakogod, oslobodite se osećanja krivice (i straha) i iskoristite ga.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak