Štrbac: Za nas zločinci, za Hrvate - heroji

Novosti 05.08.2018 12:13
Štrbac: Za nas zločinci, za Hrvate - heroji


Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović je u okviru obeležavanja "Oluje" odlikovala Antu Gotovinu i Mladena Markča, a predsednik Udruženja Veritas, Savo Štrbac ocenjuje da će to uzburkati strasti i ističe da neke drugačije poruke tokom obeležavanja 5. avgusta u Hrvatskoj i ne očekuje



"Za nas su to zločinci, jer su izveli akciju Oluja. To će uzburkati strasti, ali ja pokušavam da razumem i hrvatsku stranu. Njih dvojica su heroji njihovog domovinskog rata. Nažalost, što ste na jednoj strani veći zločinac, domaćoj strani ste veći heroj. Oni imaju oreol heroja iz domovinskog rata i oreol žrtve, jer su bili u Haškom tribunalu", kaže Štrbac.

Podseća da je prvostepena presuda u Haškom tribunalu bila osuđujuća, a da je posle toga doneta "nepoštena, kontroverzna drugostepena presuda i to nadglasavanjem".

Da je sudija na koga je vršen pritisak u Haškom tribunalu ostao pri svojoj prethodnoj odluci, danas se u Hrvatskoj "Oluja" ne bi smatrala "čistom kao suza" već bi to bio ratni zločin, kaže Štrbac.

ŠTRBAC: PROBLEMI SRBA U HRVATSKOJ SE REŠAVAJU NA "KAŠIČICU"

Savo Štrbac iz Dokumentaciono-informaticnog centra "Veritas" kaže da 23 godine posle akcije "Oluja", "tihi egzodus" Srba u Hrvatskoj i dalje traje, navodeći da se problemi Srba, poput obnove porušenih kuća u ratu i stambenog zbrinjavanja rešavaju na "kašičicu".

Štrbac je u razgovoru za Tanjug kazao da Srbi danas više odlaze iz Hrvatske nego što se vraćaju i da na jednog povratnika ima šest onih koji napuste tu zemlju.

"Imate mnogo domaćih i međunarodnih organizacija koje rade na povratku, a efekat je da se od 2002. godine 2,5 puta više iselilo Srba iz Hrvatske nego što ih se vratilo. Ljudi ne beže od dobra", naveo je Štrbac.

Na pitanje da li veruje da može doći do pomirenja u regionu, Štrbac ističe da je potrebna "katarza" - pročišćenje i suočavanje sa prošlošću, što je, podseća, stara priča.

"Mi smatramo da smo daleko odmakli u toj katarzi, a drugi, posebno Hrvati nam prebacuju da nismo ni krenuli u katarzu. Lično mislim da smo daleko odmakli od njih. Oni se na neki način uljuljkuju na jednoj tezi, koju su stvorili uz pomoć Vatikana i Nemačke, njihovih velikih mentarora iz 90-tih, da su oni izveli jedan sveti, odbrambeni domovinski rat braneći se od srpske agresije", kaže Štrbac.

Navodeći da od 1991. do 2011. godine ima oko 400.000 Srba manje u Hrvatskoj, Štrbac kaže da ne može biti agresor neko ko je rođen u toj državi i čiji su preci tu rođeni, te da teza da je reč o odbrambenom ratu, ističe, mora da padne.

"Zna se šta je agresija, neko ko dođe izvan teritorije te države u želji da pokori silom tu državu", rekao je on.

Smatra da je hrvatska omladina "indoktrinirana" u mržnji prema svemu što je srpsko i da je ona izuzetno jaka još od početka 90-tih, te da u tome učestvuju svi segmenti tamošnjeg društva.

"Da biste sada okrenuli svest omladine, nije dovoljno da se nekim dekretom sabora ili vlade naredi drugačiji odnos prema Srbima. To je proces koji bi, kada bi bilo političke volje, trebao istim intenzitetom da se sprovodi kroz dugi period. U Hrvatskoj je društvo tolerantno prema svima, osim prema Srbima i pravoslavcima" tvrdi Štrabac.

Štrbac je kazao da je prema popisu iz 1991. godine u Hrvatskoj živelo 582.000 Srba i 106.000 Jugoslovena, a 2011. godine je tamo živelo 186.000 Srba, dok su Jugosloveni bili na nivou statističke greške.

Kako kaže, računica pokazuje da je preko 400. 000 Srba nestalo iz Hrvatske od 1991. godine do 2011. godine i da bi, kako sada stvari stoje, na sledećem popisu 2021. godine, broj Srba mogao da se svede na tri ili ispod tri procenta.

"Sa tim bi bila ostvarena želja Tuđmana i njegovog establišmenta s početka 90-tih, jer su oni projektovali da će, kad svedu učešće Srba u ukupnoj populaciji u Hrvatskoj ispod tri procenta, za sva vremena biti rešeno "srpsko pitanje", dodao je on.

Odgovarajući na pitanje na čemu zasniva takve procene, Štrbac kaže da u Hrvatskoj ima najviše stare populacije, te da ima i onih koji žive u teškim uslovima, kao pre 500 godina.

On je napomenuo da podaci pokazuju da je tokom 90-tih na području Hrvatske bila 7.341 srpska žrtva i da taj broj nije konačan.

"U "Oluji" 1995. godine i nešto kasnije imamo 1.861 žrtvu, od toga na spisku nestalih je njih 777. U celom ratu učesće civila je oko 38 odsto, a u Oluji preko 65 odsto civila. To samo govori ko su bili meta u ratu 90-tih", istakao je Štrbac.

Ukazuje da su se izbeglice posle toga našle svuda u svetu i da jedino, kako kaže, nisu registrovane u Nepalu.  


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak