Makrona ruši njegova desna ruka

Politika 02.08.2018 15:04
Makrona ruši njegova desna ruka


Glasa se o poverenju francuskoj vladi jer je predsednikov telohranitelj, obučen kao policajac, tukao demonstrante



Iako je izvesno da je posredi samo letnja priča zbog koje neće pasti francuska vlada, ipak je skandal o predsednikovom telohranitelju nesumnjivo prvi ozbiljan politički potres za Emanuela Makrona. Parlament je juče prvi put raspredao o nepoverenju vladi jer je Aleksandar Benala, Makronov šef obezbeđenja, koji ga je danonoćno čuvao i pratio u stopu, prerušen u policajca tukao demonstrante. Tako je Makrona blizak mu čovek, koji mu je štitio leđa – sada učinio ranjivim.

Osim glasanja o nepoverenju u parlamentu, za koje je malo verovatno da će proći jer pripadnici predsednikove stranke tamo drže više nego solidnu većinu, vodi se istraga kojom bi trebalo biti razjašnjeno kako je Benala u maju, osim što je tukao demonstrante, nosio opremu policije iako nije njen službenik. „Politiko” javlja da su već ispitani ministar unutrašnjih poslova, šef policije i šef predsednikovog kabineta (ministar Žerar Kolomb rekao je da je mislio da je dotični mladić policajac).

Ambicioznog Makrona nije uspela da nadjača desnica, koja je ispisala političke čitulje tradicionalno ustoličenim socijalistima i republikancima.

Nisu ga slomili štrajkovi kojima su, štiteći sveti im zakon o radu, Francuzi rušili prethodne vlasti. Njegova vlada uspešno odoleva i drugim brojnim protestima. Ali, ocenjuje se da je Makronov položaj sada u najvećem iskušenju.

„Sandej moning herald” piše da mladom predsedniku pada popularnost koja tek što je skočila osvajanjem svetskog fudbalskog prvenstva u Rusiji – utoliko više jer je došao na vlast obećavši da će eliminisati nepotizam i druge koruptivne radnje na javnim funkcijama. Pojedini krugovi suprotstavljeni Makronu pričaju da je on svom, sada već bivšem telohranitelju, bezuslovno verovao i čak mu poverio nuklearne kodove, pa i da je predsednikova desna ruka ujedno i njegov ljubavni partner.

Naravno da Francuzi nikada nisu marili za ljubavne skandale. Priče o Olandovim i Sarkozijevim romansama prepuštali su zaljubljenicima u televizijske novele. Nije ih se ticalo ni kada je tokom izborne kampanje pušten glas o tome da je Makronov brak sa starijom ženom samo fasada koja krije njegov ljubavni zanos prema jednom šarmantnom radijskom direktoru. Ipak, on je, kao i sada, morao da negira homoseksualne sklonosti, rekavši da je mizogino i homofobično reći da nije moguće da muškarac živi sa starijom damom, a da nije homoseksualac ili skriveni žigolo.

Skandal je zasigurno daleko od onih nalik na „Votergejt”, s kojim ga konstantno upoređuju francuski mediji. Ipak, nema odgovora na pitanja zašto je šef obezbeđenja, po pisanju zapadne štampe, uživao brojne privilegije, uključujući specijalno vozilo sa sirenom koje mu je obezbedila država. Dobar deo kritika usredsređen je na blagu kaznu od dve nedelje suspenzije, koju je prvobitno dobio telohranitelj, kao i na to da je slučaj držan u tajnosti sve dok „Mond” nije objavio video-snimak njegovog bizarnog nastupa na demonstracijama.

Raspreda se i o usponu mladog Benale (26), sina marokanskih imigranata koji je odrastao u sirotinjskom predgrađu, da bi se zatim aktivirao u stranci socijalista. „Dejli mejl” piše da je mladić radio nekoliko godina za njih, ali je dobio otkaz nakon što je pobegao sa mesta saobraćajne nesreće pričinjene dok je vozio jednog ministra. Kockice su mu se poklopile kada je Makron ušao u palatu, a on dobio povlastice, uključujući platu od oko 113.000 evra godišnje i stan u Parizu, blizu onog gde je Miteran o državnom trošku smestio svoju ljubavnicu i vanbračnu ćerku.

Službe u senci francuskih predsednika

Počev od Šarla de Gola, oca Pete republike, francuski šefovi država osnivali su paralelne policijske strukture ili obaveštajne timove koji su zaobilazili zvanične komandne lance kada bi trebalo da obave „sumnjive radnje”, operacije suviše osetljive da bi bile poverene redovnoj policiji. Još su aktuelne polemike među istoričarima o grubim akcijama De Golovih civilnih službi tokom Alžirskog rata. „Politiko” podseća da je Fransoa Miteran razvio mrežu agenata (od elitnih žandarma) koji su odgovarali samo njemu. Nedavno je Nikola Sarkozi prozivan da je vodio paralelne policijske operacije, a Fransoa Oland je optuživan da je vodio „kabinet u senci”.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak