Срби у Албанији – најугроженија мањина у Европи

РТС 01.08.2018 11:51
Срби у Албанији – најугроженија мањина у Европи


Премда се много тога променило на боље у последњих десетак година, Срби у Албанији су и даље најугроженија мањина у Европи, сматра председник Удружења Срба и Црногораца "Морача – Розафа" у Албанији Павлe Брајовић.



"Положај Срба у Албанији је свакако бољи него пре десет и више година, од ове године смо признати као мањина и има обећања да ће се многи проблеми почети решавати", изјавио је председник Удружења Срба и Црногораца Морача-Розафа Павло Брајовић Јакоја и додао да, нажалост, припадници српске заједнице и даље трпе готово свакодневне претње и застрашивања.

"И сам сам дуги низ година, а то траје и данас, мета честих и разних напада, најчешће телефонских провокација и претњи, а било је и оних драстичнијих када су ми једном приликом запалили кућу, а било је и подметања бомби.

Проблем су појединци који настоје да нас заплаше и онемогуће у остваривању наших права. Албанска држава би ту требала да буде активнија, а не само да улепшава нашу позицију када се састају председници Албаније и Србије, Еди Рама и Александар Вучић", каже Брајовић.               

Захваљујући се Радио телевизији Србије (РТС) која је увек била заинтересована за проблеме и положај Срба у Албанији, Брајовић је за Програм за дијаспору РТС-а изјавио да су ипак Срби у Албанији најчешће били заборављени и запостављени.

„У последњих десетак година успели смо захваљујући помоћи Републике Србије и Митрополије црногорско-приморске да некако очувамо наш српски идентитет, нашу културу и матерњи језик", рекао је Брајовић додјући и да су такође уз помоћ свога представника којег имају у Влади Албаније, помагали и друге мањине.

Добра ствар је и та да су коначно, по први пут у историји, доношењем Закона о мањинама, у јануару ове године, заједно са другим етничким заједницама - црногорском, босанском, бугарском и македонском, Срби у Албанији признати као мањина, рекао је Брајовић додајући да је сада најважније да се то што је на папиру написано почне спроводити и у пракси.

Намера нам је да пре свега почнемо са имплементацијом учења српског језика у школама где постоји српска мањина, а највише их је у Скадру и околини, рекао је Брајовић напоменувши да би ту ствар могла компликовати и чињеница да постоје и друге државе у региону које намећу своје језике као што су црногорски, босански и хрватски, па ће ту могао да буде проблем око имена језика.

Изражавајући задовољство на успешно функционисање курсева српског језика које се одвија у организацији Удружења Срба и под покровитељством државе Србије, односно Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, као и Митрополије црногорско-приморске, Брајовић каже да ће се тај облик наставе наставити и даље, јер се показао као веома ефикасан и користан.

Курсеви се већ 12 година одржавају у Скадру, а нешто касније је почело и у Фијеру, током пролећа и јесени, тако се сваке године школу упише око 50-60 полазника, не само младих већ и оних старијих, а до сада је школу успешно завршило више од седамсто полазника.

Курс језика ће се наставити и на јесен, мада проблем представља и неадекватан, тј. недовољно велик простор за нормално функционисање наставе што би требало хитно решавати.

„Председник Александар Вучић нам је приликом последњег сусрета обећао да ће помоћи да се у Скадру изгради Српска кућа, нешто слично као што је урађено у Подгорици, а то би нам сигурно помогло да решимо проблем простора за многе наше активности", рекао је Брајовић изражавајући наду да се то заврши у што скорије време.

"Веома је важна и акција Срби за Србе, која, уз помоћ матице, омогућава да око 30 наших студената учи на универзитетима широм Србије, а највише у Београду", рекао је Брајовић уз констатацију да ће се тај облик сарадње не само наставити, него ће се број студената и повећати.

"Осим школовања и образовања, Удружење настоји да се бави и другим активностима, као што су неговање и развијање нашег фолклора и традиције", рекао је Брајовић упознајући нас и са чињеницом да су основали и посебну групу истраживача, са њим на челу, која се успешно бави проучавањем српских културних споменика из прошлости, манастира, гробаља и других светиња које дају одговоре на питања ко смо, шта смо и одкуда наш народ на овим просторима.

"Стање тих споменика културе и српских светиња, било да су из најраније или новије прошлости, веома је лоше, албанска држава о њима није водила бригу, и крајње је време да се предузму озбиљни кораци у спашавању нашег наслеђа. За сада подршку државе Албаније за наше активности немамо, али се надамо да ће у складу одредби новог Закона о мањинама, којим је предвиђен и својеврстан Фонд за подржавање мањина, то да буде од следеће године регулисано на задовољавајући начин.

Треба рећи да смо ми, у складу тих одредби у новом Закону о мањинама такође аплицирали и за средства из области медија, такође предвиђених тим законом, да би смо покренули и емисију на српском језику у оквиру албанске националне телевизије", рекао је Брајовић уз напомену да та средства још нису добили.

"Немамо као удружење никакву помоћ ни од државе Црне Горе, осим од Митрополије, али смо под сталним притисцима црногорских власти да одвоји Црногорце из нашег Удружења и да формирају своје", рекао је Брајовић за РТС, закључујући да се за сада успешно одупиру тим притисцима "јер нам је наважније да заједнички чувамо свој национални идентитет, језик и културу".


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak