Nije svaka reakcija na gluten - celijakija

Novosti 23.07.2018 12:21
Nije svaka reakcija na gluten - celijakija


Profesor dr Ivan Jovanović o višestrukom uticaju proteina iz pšeanice, ječma i raži na organizam: Nekad je u pitanju alergija, a nekad samo preosetljivost na ovaj protein



NADUTOST, neredovne stolice, osećaj nedostatka energije neretko su posledica unosa glutena. Ovaj protein iz pšenice, ječma i raži može da uzrokuje tegobe čak i kod onih koji ne boluju od celijakije. Smatra se da više od 10 miliona osoba u svetu konzumira bezglutenske namirnice jer imaju takozvanu necelijačnu preosetljivost na gluten.

U intervjuu, za "Novosti", profesor dr Ivan Jovanović, gastroenterolog Kliničkog centra Srbije, kaže da postojanje osetljivosti na gluten ne mora uvek da znači i celijakiju, već da organizmu jednostavno ne prija hrana koja sadrži ovaj protein:

- Na jednoj strani su pacijenti koji su alergični na gluten i u kontaktu sa njim dobijaju koprivnjaču, otoke ili čak i anafilaktički šok. Na drugoj strani su osobe koje boluju od celijakije, oboljenja koje karakteriše stvaranje autoantitela i autoimunog zapaljenja koje postepeno oštećuje sluzokožu tankog creva i dovodi do čitavog niza zdravstvenih tegoba. Između ove dve krajnosti, ili bolje reći stanja koja zahtevaju trajno i striktno izbegavanje glutena u namirnicama, postoji veliki broj osoba koje pate od takozvane necelijačne preosetljivosti na gluten, što znači da je poželjno da ga ne konzumiraju, ali za razliku od druge dve grupe pacijenata ne moraju da se drže striktne dijete bez glutena.

* Kako se u praksi razlikuju alergija na gluten i celijakija?

- Alergija se prilično jednostavno otkriva na osnovu kliničkih simptoma, a dokazuje se na osnovu analize krvi i kožnih proba. Jedini lek u ovom slučaju je izbegavanje glutena. Celijakija kao bolest može da se otkrije rano, u dečjem uzrastu, ali i kod odraslih ljudi. Simptomi ne moraju da budu uvek očigledni i jasni, već mora da se misli i "traga" za njima, naročito kada je klinička slika oskudna, a bolest se nije razvila punim mahom. Kada lekar posumnja na celijakiju treba uraditi određene analize i preglede kako bi se bolest i dokazala.

* Da li se lako otkriva i necelijačna preosteljivost na gluten?

- Za razliku od celijakije, necelijačnu preostljivost na gluten nije lako dokazati, jer zasada ne postoje specifični testovi i pregledi koji je dokazuju, ali se osobama može predložiti da isključe gluten iz ishrane izvesno vreme i ako dođe do gubitka simptoma i poboljšanja opšteg stanja savetovati nastavak dijete koja ne mora bezuslovno da bude striktna kao u slučaju celijakije ili alergije. Pritom, ne treba zaboraviti da oni koji pate od sindroma nervoznog creva takođe mogu da osete boljitak izbegavanjem glutena u ishrani.

* Šta je u stvari celijakija?

- Celijakija je autoimuna bolest. Zašto dolazi do autoimune reakcije na ovu belančevinu iz žitarica nije poznato. Pretpostavlja se da značajnu ulogu imaju adeno virusi, koji kod osoba koje imaju gensku predispoziciju mogu da pokrenu ovo oboljenje. U dečjem uzrastu celijakija se nešto lakše otkriva, jer dete od trenutka kada mu se uvedu žitarice u ishranu, ili kasnije, prestane da napreduje, počne da gubi u težini, ima stalno proliv, nadutost stomačića, anemično je, malaksalo ili ima osip po koži. Dakle, celijakija je najočiglednija u dečjem uzrastu, ali može da se otkrije i u kasnijem životnom dobu.

* Koje tegobe celijakija uzrokuje kod odraslih?

- Među odraslim simptomi mogu da budu oskudni ili da upućuju na druga oboljenja. Takođe, celijakija može da bude i latentna što znači da uopšte ne daje simptome. Danas je prosek da se ovo oboljenje među odraslima otkriva za najmanje tri do četiri godine od početka bolesti. Kada su simptomi prisutni oni mogu da se manifestuju kao anemija usled nedostatka gvožđa, poremećaj zgrušavanja krvi, nadutost, neformirane stolice, malaksalost, promene po koži, opadanje kose, ispucalost noktiju, prevremena osteoporoza što znači neposredno nakon ili čak pre menopauze i brojni drugi simptomi. Uz sve pomenuto nije retkost da celijakija bude udružena sa nekim drugim autoimunim bolestima, kao što su dijabetes tipa 1, Hašimotov tireoiditis, primarna bilijarna ciroza.

* Pomoću kojih metoda se postavlja dijagnoza celijakije?

- Kada postoji klinička sumnja onda se rade analize iz krvi na specifična antitela i ti nalazi su veoma pouzdani. Zatim, sledi endoskopija kojom se pacijentu uzimaju isečci sa tankog creva da bi se utvrdilo da li postoji atrofija sluzokože. Kada se bolest potvrdi pacijentu treba savetovati striktnu dijetu bez glutena i za pola godine na dijeti antitela bi trebalo da padnu na 50 odsto, a vrlo često i potpuno nestanu iz krvi. Sluzokoža creva se zanavlja sporije.

* Kad dolazi do poboljšanja?

- Što je bolest duže bila neprepoznata duži je i oporavak. Kod najvećeg broja pacijenata endoskopija se ponavlja posle 12 do 18 meseci, upravo da bi se utvrdio stepen oporavka creva. U dečjem uzrastu endoskopske pretrage ne treba ponavljati iz razumljivih razloga izuzev ako se ne sumnja na komplikacije bolesti. Znači za potvrdu dijagnoze celijakije potrebno je da su prisutna antitela na gluten ili da je potvrđena atrofija sluznice tankog creva.

* Koliko u Srbiji ima obolelih od ove bolesti?

- Procenjuje se da kod nas ima oko 70.000 obolelih. To nije veliki broj u odnosu na naše susede gde je učestalost ove bolesti dosta visoka, kao recimo u Mađarskoj, Hrvatskoj i Italiji.

IMA GA SVUDA

* Šta je dozvoljeno u ishrani obolelih od celijakije i onih koji su alergični na gluten?

- Sve voće, povrće, meso, jaja i mlečni proizvodi ali pod uslovom da u procesu proizvodnje ili pakovanja nisu kontaminirani glutenom iz pšeničnog, ražanog ili ječmenog brašna. Ali, recimo većina suvomesnatih proizvoda, supa iz kesice, grickalica i brojnih pića ne smeju da se konzumiraju jer mogu ili sadrže brašno koje, poznato je, u industrijskoj preradi hrane služi kao vezivni materijal. Ne treba zaboraviti da i određeni kozmetički proizvodi i sredstva za higijenu, na primer, paste za zube, mogu da sadrže gluten pa i o tome treba razgovarati sa pacijentima kada ih upućujemo u "tajne" bezglutenske ishrane i načina života.

PARADOKSALNO, ALI DUŽE ŽIVE

* Da li celijakija utiče na dužinu životnog veka?

- Kod celijakije kao bolesti postoji paradoks. Jer, ljudi koji boluju od celijakije, a bolest je na vreme otkrivena u proseku duže žive od uslovno rečeno zdravih, jer su primorani da se zdravo hrane. Oni ne jedu gotovo ništa od industrijski prerađenih namirnica, i jedu hranu koja je pripremljena na zdrav način bez korišćenja bujona, zaprške i različitih industrijski pripremljenih dodataka hrani.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak