SAD bez milosti: Pritisak bez presedana, od avgusta...

B92 17.07.2018 10:16
SAD bez milosti: Pritisak bez presedana, od avgusta...


SAD su odbacile zahtev Evropske unije da se na neke od njenih ključnih firmi ne primenjuju sankcije koje su Amerikanci uveli za kompanije koje posluju sa Iranom



EU je, kao i ministri Nemačke, Francuske i Velike Britanije, prošlog meseca zatražila da SAD sa spiska takvih firmi izbrišu one koje posluju sa Iranom u sektorima zdravstva, finansija, energije i proizvodnje automobila.

U odgovoru, američki državni sekretar Majk Pompeo i ministar finansija Stiven Mničin, odbacili su takav zahtev, javlja "NBC njuz".

"Želimo da na iranski režim izvršimo finansijski pritisak bez presedana", navodi se u tom odgovoru i dodaje da će SAD napraviti izuzetke samo ako budu služili njihovim nacionalnim interesima.

To odbijanje je u skladu sa pojačanim pritiskom koje administracija u Vašingtonu vrši na evropske i druge zemlje kako bi prekinule ekonomske veze sa Iranom zbog, kako SAD navode, podrške terorizmu i širenja nestabilnosti na Bliskom istoku.

Evropske države se trude da zaštite svoje kompanije koje posluju sa Iranom nakon što se administracija Donalda Trampa povukla početkom godine iz nuklearnog sporazuma sa Teheranom.

Tim sporazumom su ukinute međunarodne sankcije Iranu u zamenu za pristanak Teherana da odustane od svoog nukelarnog programa i podvrgne se obimnim merama kontrole.

Američko napuštanje sporazuma znači da će evropske kompanije koje su krenule da posluju sa Iranom nakon ukidanja međunarodnih sankcija sada biti podvrgnute američkim sankcijama i isključene iz finansijskog sistema kojim dominiraju SAD.

Prva runda američkih sankcija prema Iranu stupa na snagu u avgustu, a one koje se odnose na izvoz nafte u novembru.

Evropljani se trude da obezbede da zadrže Iran u nuklearnom sporazumu, uprkos američkoj objavi ekonomskog rata toj zemlji.

Evropski planovi fokusiraju se na mogućnost finansiranja Irana u drugim valutama, umesto dolara, zatim, na direktne isplate centralnih banaka za iransku naftu, kao i na druge finansijske i ekonomske mere.

EU pritom koristi takozvane blokirajuće statute, zakone kojima se ograničava primena strane jurisdikcije. Ta mera je predložena 1996. godine da bi se eliminale posledice američkih sankcija prema Kubi, Iranu i Libiji, ali nije upotrebljena jer jer su razmimoilazenja razresena na drugi način.

Blokrajućim statutima štite se kompanije na taj način da im se zabranjuje da poštuju strane sankcije, kao i tako što se ne priznaju odluke stranih sudova koje nalažu primenu tih sakcija.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak