Farmaceutska industrija - profit važniji od izlečenja

Radio 021 16.07.2018 10:40
Farmaceutska industrija - profit važniji od izlečenja


Odavno je farmaceutskoj industriji zarada ispred efikasnosti leka, a sve češće terapija pacijenta se umesto ka izlečenju usmerava ka prevođenju bolesti u lakšu hroničnu formu, kako bi doživotno uzimao lekove i neprekidno uvećavao dobit inače superprofitabilne privredne grane.



Mada je javnost narogušena na ovakav trend u tako značajnoj delatnosti kakva je proizvodnja i pronalaženje novih i boljih lekova, reč je o ponašanju kojim farmaceuti sebi kreiraju nova tržišta.

Dok u drugim granama ekonomije efikasnost donosi dodatan profit, kod farmaceuta bolji lek znači brže izlečenje, sprečavanje širenja zaraze, te se sa protokom vremena počinje manje upotrebljaviti.

U pitanju je specifičan apsurd da efikasnost i kvalitet medikamenta vode opadajućoj profitabilnosti.

Kreiranje novog tržišta

Stoga farmaceuti kreiraju tržišta izvesnijeg prometa, time i sigurnijeg profita.

Počelo se proizvodnjom pomoćnih lekovitih preparata, usmerenih da poboljšaju zdravlje koliko i lep izgled. Potom je medicina počela da izostanak pojedinih higijenskih navika proglašava za bolest, kako bi farmaceutska industrija imala osnov proizvoditi odgovarajuće "lekove".

Tako se u poslednje vreme neprijatan zadah, bez obzira na razlog, tretira kao oboljenje i stigli su lekovi. Ispostavilo se, međutim, da je, kada nema poremećaja, u pitanju izostanak večernjeg pranja zuba, pa je zadah efekat dužeg noćnog delovanja mikroba u ustima.

Stvar je u redovnom održavanju higijene zuba i usta, teško da ima potrebe za medikamentima.

Zarada od svakodnevnog ispijanja pilula

Koliko je profit obuhvatio farmaceustku industriju dobro se vidi na primeru antibiotika, lekova koji su učinili revolucionaran prevrat u uspešnosti medicine.

Čovek ih koristi retko, u proseku ne više od sedam dana godišnje, pa je očito da je od njih i zarada manja nego od svakodnevnog konzuma lekova za snižavanje pritiska, da se ne govori o maniji ispijanja pilula za mršavljenje.

Pri tome, izmišljanje novih antibiotika je neizvesna, desetak godina duga i preko 700 miliona evra skupa investicija. Do "šećerlami" za skidanje težine dolazi se mnogo brže, izvesnije i za daleko manje novca.

Cena uvećana pedest puta

Ekonomski posmatrano, razumljivo je okretanje ka profitnijim segmentima (i) farmakoindustrije.

Nevolja je što delovanje svakog antibiotika ima ograničeno trajanje. Bakterije se transformišu u forme otporne na ove preparate i neprekidno se prilagođavaju, te antibiotici postaju neefikasni.

Kako proizvodnja antibiotika čini mali udeo ukupne proizvodnje lekova, kompanije često prodaju investitorima pravo na proizvodnju antibiotika. Novi vlasnik odredi i trideset puta veću cenu i pokušava ekstraprofitirati.

Tako je pre neku godinu flašica Doxycycline koštala 20 dolara, a nakon što je pravo proizvodnje kupio novi vlasnik cenu je podigao na 1.849 dolara. Možda je još više uzbunjujući slučaj antibiotika za najteže forme tuberkuloze Cycloserina; cena pakovanja je sa 500 uvećana na 10.800 dolara.

Pola veka bez novog antibiotika

Javnost se uzbudila i zahtevala je ograničenje cene lekova.

Urađena analiza je pokazala da su svetske kompanije u periodu između 1948. i 1968. godine proizvele trinaest familija antibiotika, kasnije još dve, ali su 1980. praktično prekinule sa izmišljanjem novih. Od tada nema novih antibakterijskih lekova, a rok trajanja efikasnosti postojećih ističe.

Farmaceutska industrija je uspela ubediti zdravstvene i političke vlasti da bi limitiranje cene za posledicu imalo umanjivanje ulaganja u razvoj novih lekova. Prihvatio se zahtev da pacijenti plaćaju "novu cenu za stare lekove", mada su sami proizvođači, ipak, znatno umerenije povisili cene nego što su, pre dosta kilave reakcije javnosti, planirali i najavljivali.

Marketing ispred istraživanja

Nije,međutim, jasno koliko je objašnjenje farmaceuta osnovano.

Pokazalo se da su mnogi lekovi zapravo pronađeni u univerzitetskim laboratorijma, potom su za dosta skromnu cenu ustupljeni za proizvodnju i dalji razvoj pojedinim komercijalnim kompanijama. Naravno, laboratorije su finansirane javnim novcem, a kajmak skidaju vlasnici i menadžeri farmaceutskih preduzeća.

Tokom 2013. godine detaljno je sagledano poslovanje deset vodećih farmakompanija. Pokazalo se da je većina više izdvajala na marketing nego u istraživanja i razvoj.

Tako je "Johnon i Johnson" uložio u marketing 17,5 naspram 8,2 milijarde dolara u istraživanja. Jedino je "Roche" uloživši 9,3 milijarde u istraživanja za 500 miliona premašio svotu za marketing.

Dodatno se pokazalo da je na isplate lekarima otišlo čak četiri petine marketinškog novca, a bilo je uočljivo da kompanije precizno ciljaju one lekare koji sopstvenom stručnom pozicijom i autoritetom određuju koji će se lekovi prepisati.

Od zdravog nema profita

Prenaglašenu orijentacju farmaceuta na profit upečatljivo je potvrdila i studija "Genome revolucija" Goldman Sachs banke, namenjene klijentima iz biotehnoloških nauka.

Rađena logikom bankara, studija ispoljava zabrinutost zbog efikasnosti novih medicinskih terapija, posebno što je rezultat novih metoda izlečenje pacijenata. Sa stanovišta biznisa, potpuno izlečenje je loše za poslovanje, jer smanjuje broj bolesnih, time i profit, te je takav epilog novih metoda, po Goldman Sachu, dugoročno neodrživ.

Sagledan je i slučaj američke kompanije "Gilead Sciences", uspešne po razvoju nove terapije, efikasnosti 90 odsto, u lečenju hepatitisa C. Pre tri sezone firma je od nove terapije imala prihod 12,4, sledeće tek 4,2 milijarde dolara.

Objašnjenje je u odličnoj efikasnosti leka i višestruko većem broju izlečenih. Time je smanjen broj inficiranih koji šire zarazu, pa je i broj bolesnika mnogostruko manji.

Međutim, ovakav tok događaja za kompaniju, iz ugla bankara, znači pad prodaje proizvoda, time i pad profita.

Doživotno lečiti, a ne izlečiti

Možda je pravi razlog za zebnju unutar farmaceutske industrije i pratećih banaka razvoj genetske terapije, kada se jednokratnom modifikacijom gena pacijenta organizam osposobljava da sam pobedi bolest. U ovakvom lečenju bankari ne vide mesta ni farmaceutskoj industriji, ni sebi.

Studija poznate banke ima za cilj da očuva sadašnju situaciju u kojoj farmaceutima zarada ne stiže od izlečenja, već od lečenja pacijenta. Po toj šemi, od zdrave osobe nema vajde ni farmaciji, ni bankarima; korist je od doživotnog lečenja.

Za finansijera uloga bolesti je da kreira profit, lekovi koji brzo i uspešno deluju protiv bolesti nisu poželjni.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak