Pomen Srbima stradalim u Zalazju

Politika 13.07.2018 16:42
Pomen Srbima stradalim u Zalazju


Obeleženo 26 godina od ubistva 69 vojnika i civila na Petrovdan 1992. godine u okolini Srebrenice i Bratunca



U okviru obeležavanja 26 godina od masovnog stradanja srpskog naroda oko Srebrenice i Bratunca u proteklom ratu, danas je kod spomenika i kosturnice u srebreničkom selu Zalazje odata počast žrtvama jednog od krvavijih pohoda muslimanskih snaga koji je izveden na Petrovdan 1992. godine. Tog dana je u srebreničkim selima Sase i Zalazje i bratunačkim Biljača i Zagoni ubijeno 69 srpskih civila i vojnika.

Pored žrtava koje su ubijali na najmonstruozniji način, pripadnici Armije RBiH pod komandom Nasera Orića, tog tragičnog Petrovdana, zarobili su 22 vojnika i civila. Desetoro njih još uvek nije pronađeno, dok su posmrtni ostaci ostalih slučajno otkriveni i ekshumirani 2011. godine na deponiji u Zalazju. Identifikovani su i sahranjeni na Petrovdan naredne godine.

Za ove, kao i za mnoge druge zločine nad Srbima iz Srebrenice, ali i celog podrinjskog kraja u kome je, u nastavku planskog etničkog čišćenja srpskih prostora započetog još u aprilu 1992. godine, stradalo oko 3.500 Srba, mahom civila, i opljačkano, a potom i do temelja uništeno više od 150 srpskih sela, još niko nije odgovarao.

Prema podacima Centra za istraživanje ratnih zločina, samo na području Srebrenice „napadnuto je 21 srpsko selo u kojem je ubijeno više od 400 Srba”, a u „napadu na 22 srpska sela u opštini Bratunac ubijeno ih je najmanje  460”.

Izaslanik predsednika Republike Srpske Miladin Dragičević podsetio je juče da su na Zalazju i u junu 1943. godine stradali Srbi i da ni za taj zločin, kao i za ovaj koji je nad njima počinjen na Petrovdan 1992, niko nije odgovarao.

Načelnik opštine Srebrenica Mladen Grujičić kazao je da oni koji dele pravdu neće da čuju naše zahteve i dokaze, jer ne žele da priznaju i bilo koga osude za zločine počinjene nad srpskim narodom, „uprkos činjenicama i materijalnim dokazima koji su im davno dostavljeni”.

Apsurdno je da, naglasio je on, „ako neko kaže da se nije dogodio genocid u Srebrenici, odmah dobija hiljade pretnji i uvreda, a srpske žrtve se negiraju”.

Služenju parastosa stradalima u dva poslednja rata, osim predratnog poslanika u Skupštini BiH Ibrana Mustafića, koji je rekao da „ima moralnu obavezu da oda počast ljudima koji su ovde zlostavljani i na zverski način ubijani”, nije prisustvovao nijedan bošnjački političar, a ni predstavnik međunarodnih institucija u BiH.

Bilo ih je, međutim, dan ranije u Potočarima, na komemoraciji bošnjačkim žrtvama sa koje su neki od njih, poput visokog predstavnika Valentina Incka i ambasadorke SAD Morin Kormak, poručili  da su „počastvovani što su tu” i da „pravo na dostojanstvenu sahranu pripada svim žrtvama”, te kako će „pomagati BiH sve dok pravda ne bude zadovoljena”.

Od većeg broja osumnjičenih za zločine nad Srbima u Srebrenci, Sud BiH do sada je vodio postupak samo protiv ratnog komandanta muslimanskih snaga Nasera Orića i njegovog saborca Sabahudina Muhića, koje optužnica teretila da su 1992. godine u mestima Zalazje, Lolići i Kunarac ubili trojicu zarobljenih Srba. U prvostepenom postupku izrečena im je oslobađajuća presuda, jer Tužilaštvo BiH, kako je to obrazložio predsedavajući Sudskog veća Šaban Maksumović, „nije van razumne sumnje dokazalo Orićevu i Muhićevu krivicu”.

Tu presudu, na zahtev Tužilaštva BiH, početkom prošlog meseca ukinulo je Apelaciono veće Suda BiH i naložilo obnavljanje postupka.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak