Komemoracija u Srebrenici

N1info 11.07.2018 16:19
Komemoracija u Srebrenici


U Memorijalnom centru u Potočarima je održana komemoracija Bošnjacima nastradalim tokom ofanzive srpskih snaga na Srebrenicu u julu 1995. godine.



Predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje godišnjice srebreničkog masakra Nermin Alivuković rekao je da je Srebrenica postala planetarni simbol genocida.

"Znamo ko ga je počinio i da su osuđeni. Srebreničke žrtve su naša vodilja da se genocid nikada, nikome i nigde više ne ponovi", kazao je Alivuković.

Predsednik Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, koji je naslednik Haškog tribunala, sudija Teodor Meron rekao je da lekcije Srebrenice ne smeju da bude nikada zaboravljene i da svako treba da učini sve što može da "proširi svetlo istine i odupre se mraku neznanja i poricanja".

Komemoraciji su prisustvovali zvaničnici BiH, sa bošnjačkim članom Predsedništva BiH Bakirom Izetbegovićem na čelu, visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, šef delegacije Evropske komisije u BiH lars Gunar-Vigemark, predstavnici diplomatskog kora u BiH, kao i nekoliko hiljada građana.

Izetbegović je kazao da ''dubine zla samo zločinci mogu razumeti''.

Prisustvovala je i komesarka za ljudska prava Saveta Evrope Dunja Mijatović, lider srpske Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović, kao i poglavar kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve Miraš Dedaić.

Mijatović je kazala da se ne sme dozvoliti da se pod tepih guraju istorijski događaji koje bi mnogi najradije zaboravili.

"Danas se sećamo ubijenih uz okrutnost kakva Evropa nije videla. Odajem počast njihovih majki, supruga, sestara koje su uporne u borbi za pravdu. Nema reči koje mogu zameniti tišinu, ali naše reči moraju biti glasne i snažne", poručila je Dunja Mijatović.

Posle komemoracije sledi sahrana posmrtnih ostataka 71 srebreničke žrtave, koji su identifikovani od prošle godine.  

Najmlađa žrtva koja će biti sahranjena ove godine je 16-godišnji Vesid Ibrić, dok je Šahin Halilović, koji je imao 71 godinu kada je ubijen, najstarija.  

Komemoraciji nije prisustvovao niko od državnih zvaničnika Srbije. 

Na komemoraciju je stiglo 177 autobusa i 2.306 automobila s građanima koji su prisustvovali odavanju pošte žrtvama, saopšteno je iz Štaba akcije "Srebrenica 2018".

Skup u Potočarima obezbeđuje policija RS u saradnji sa ostalim bezbednosnim agencijama u BiH.

Mogerini i Han: Otvorena rana u srcu Evrope

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Federika Mogerini i evropski komesar za proširenje Johanes Han saopštili su da je "genocid u Srebrenici otvorena rana u srcu Evrope" i da je pre 23 godine "ispisana jedna od najmračnijih stranica naše istorije".

"Na dan obeležavanja masakra od 11. jula 1995, naše misli su sa porodicama mnogih koji su patili i izgubili živote. Obaveza Evrope i međunarodne zajednice jeste da se seća da takva tragedija, sramota za čovečanstvo, više ne ne bi mogla da se ponovi", navodi se u zajedničkom saopštenju Mogerini i Hana.

Oni su naveli da sve žrtve treba dostojanstveno da budu sahranjene.

"Rane i dalje treba da zacele i pravda da bude zadovoljena", naveli su evropski zvaničnici ističuću da svi odgovorni za masakr moraju da budu izvedeni pred lice pravde.

Incko: Strašno da postoje ljudi koji negiraju genocid

Komemoraciji prisustvuje i visoki predstavnik medjunarodne zajednice u BiH Valentin Incko koji je rekao da je "strašno je da postoje ljudi koji negiraju genocid".  

"Srebrenica je bila planetarna tragedija. Osećaj da su ljudi planirano i organizovano ubijani je težak, ali moramo graditi novu BiH, gde je život jači od smrti. Međunarodna zajednica je suodgovorna, znam da su neki političari i zvaničnici priznali svoju suodgovornost", naveo je Incko.  

Sekretar Međunarodnog mehanizma za krivične sudove Olufemi Elias kazao je za N1 da je počastvovan što može prisustvovati komemoraciji u Potočarima.

Pompeo: SAD se pridružuju BiH u sećanju na žrtve

Državni sekretar SAD Majk Pompeo izjavio je povodom 23 godine od genocida u Srebrenici da se SAD pridružuju Bosni i Hercegovini u sećanju na više od 8.000 stradalih muškaraca i dečaka.

"Strašan genocid u Srebrenici nas podseća da moramo težiti stabilnoj i prosperitetnoj budućnosti za sve građane, bez obzira na rasu ili veru, u BiH i drugde", navodi se u saopštenju Pompea.  

On je naveo da se gradeći bolju budućnost svakog dana moramo sećati prošlosti.  

Pompeo je rekao da treba raditi za dan kada će posmrtni ostaci svih ubijenih u Srebrenici biti sahranjeni i za dan kada će pravda "stići sve počinioce koji su još na slobodi".

Jovanović: Oni koji negiraju genocid stradaju svaki dan

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović poručio je  u Potočarima, da je sećanje na ljude koji su stradali najjasnija slika ludila koje postoji i koje nam i danas diše za vratom.

"Dolazim ovde godinama i dolazim zbog Bosne, Bošnjaka, mog naroda, zbog naše dece, zbog ljudi. Kakva poruka odavde može da ode? Čini mi se da su Bošnjaci ovde stradali jednom pre 23 godine, a da moj narod i svi oni koji negiraju srebrenički genocid stradaju svakog dana", poručio je Jovanović.

On je dodao da 8.372 popisanih ljudi "više nego naša pamet čuvaju to malo mira što imamo ovde među nama". 

"Dok ne budemo imali snagu da pobedimo činjenicu da još uvek zlo potiskuje dobro i laž istinu, nišani ovde će mnogo više činiti za mir i za budućnost nego mi živi“, poručio je Jovanović.

Presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu

Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom VRS pod komandom generala Ratka Mladića u grad.  

Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu kojom masakr u Srebrenici kvalifikuje kao čin genocida. Rezolucije o Srebrenici kojima se potvrđuje ta presuda Međunarodnog suda pravde doneli su parlamenti zemalja EU, Kanade, SAD i Australije.  

Odlukom Evropskog parlamenta, iz januara 2009, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Od zemalja Zapadnog Balkana tu odluku prihvatile su Crna Gora, Hrvatska i Makedonija.  

Državni parlament BiH proglasio je 11. jul danom sećanja u Federaciji BiH, ali ne i na teritoriji cele države, zbog protivljenja poslanika RS.  

Skupština Srbije usvojila je 2010. Deklaraciju kojom se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, ali bez pominjanja reči genocid.  

Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.  

Za genocid u Srebrenici 1995. optuženi su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić.   Mladić je u novembru prošle godine nepravosnažno osuđen na doživotni zatvor, a Karadžića je Tribunal u martu 2016. nepravosnažno osudio na 40 godina zatvora.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak