Kina u inkubatorima gaji jednoroge

RTS 09.07.2018 09:15
Kina u inkubatorima gaji jednoroge


A te jednoroge u prvim godinama života hrane anđeli. I ne, ovo nije početak scenarija za neki naučno fantastični ili epsko-bajkoviti film, ovo je ekonomska priča. Priča o tome šta sve može od države da očekuje mali preduzetnik u Kini ako mu je delatnost u oblasti visoke tehnologije. Jednorog je u stvari firma toliko fantastična da je ime dobila po mitskom čarobnom stvorenju. Ali, krenimo redom.



Na 40. godišnjicu otvaranja prema svetu Kina prebrojava svoje uspehe. Jedan od njih je svakako spektakularan napredak nauke i tehnologije.

Mladi inženjeri – sadašnjost i budućnost Kine

Od zemlje koja je nekad proizvodila samo sirovine i poluproizvode, a potom dečje igračke i čačkalice, Kina se danas pretvorila u vodeću svetsku silu u svetu nauke i tehnologije o čemu svedoči i činjenica da od deset značajnih tehnoloških patenata na svetu iz Kine svake godine dolazi bar pet.

Na 19. kongresu Komunističke partije Kine predsednik Si Đinping je zatražio ne samo da se još ubrza naučni napredak već i da se stečena znanja efikasno primene u industriji i proizvodnji.

Vodeću ulogu u tome i danas imaju velike kompanije u kojima je najveći ili čak jedini akcionar država i koje zapošljavaju stotine hiljada mladih stručnjaka i proizvode sve, od elektronike svih vrsta, opreme za mikro i nano tenološku prizvodnju, genetski inženjering, telekomunikcije i medicinu do satelita i vojne opreme najnovije generacije.

Jedini problem sa ovim sistemom naučno-tehnološkog razvoja je bio to što su mladi stručnjaci previše koštali velike sisteme a mnogo njih je i napuštalo zemlju.

Ono što vezuje čoveka sa znanjem i idejom za Kinu je sopstvena kompanija u Kini. I vlada je počela da stimuliše njihovo osnivanje i rad.

Svi veliki kineski gradovi imaju industrijske parkove sa raznim olakšicama za njihove žitelje ali najveće prednosti imaju oni u naučno-tehnološkim parkovima i inkubatorima, firmama koje obezbeđuju uslove za rad malim preduzećima.

Prestonica Peking od 2014. godine ima status tehnološko-naučnog centra pa su u njemu smešteni i najveći istraživački centri i tehno-parkovi. Zbog toga je prošle godine od deset najvećih tehnoloških dostignuća Kine, devet rođeno u Pekingu.

Elektronska ulica

Obišli smo Zonguančun, naučni park u Pekingu, da vidimo kako funkcioniše. Izabrali smo baš njega prvo jer je najveći, zauzima površinu od skoro 50 kvadratnih kilometara, jer je pokazatelj kako se u Kini ideje i planovi pretaču u akciju (predsednik Si Đinping je lanisrao projekat "Tri grada, jedna zona" za izgradnju tehno-parkova) i zato što je najstariji.

Počeo je kao elektronska ulica spontano okupljenih malih preduzeća 1988. a onda je vlada naložila otvaranje tehnološke demo-zone koja je bila embrion današnjeg parka. U njemu se vidi šta je postignute za četiri decenije otvaranje prema svetu.

Ko se seća kupovanja tranzistora, baterijskih lampi i digitalnih ventilatora u ulici elektronike devedesetih, neka zna da u Zonguančun parku danas radi četrdeset vodećih kineskih tehničko-tehnoloških koledža i univerziteta među kojima i najveći, Pekinški tehnički univerzitet.

Proizvode hiljade stručnjaka koje treba zadržati u zemlji i zato u njemu ima najviše onih anđela koji uzgajaju jednoroge.

Šta su jednorozi?

Dakle, "jednorog" je u kineskoj poslovnoj terminologiji startap (novoosnovano) preduzeće koje nije starije od pet godina a na tržištu vredi više od 100 miliona juana (15 miliona dolara).

Bave se novim tehnologijama i uslugama u oblasti interneta, Internet kupovine, transakcija, softvera, rešenja za poslovanje firmi na internetu, robotikom, aeronautikom, biotehnologijama, genetikom, inovativnim rešenjima za auto indstriju pa i manje naučno-fantastičnim tehnologijama poput podnog grejanja i kućnih aparata.

Sledeći fascinantan podatak je da Kinom šetaju čitava krda jednoroga. Samo u Zonguančun parku osnovano je 30.000 preduzeća: kao i kod svih startapova samo mali broj uspe ali taj mali broj u Kini uvek ima četiri cifre.

U 2017. godini 25 preduzeća iz parka je uspelo da se registruje na velikim svetskim berzama poput Singapura, Hongkonga, Tokija, Londona ili njujorškog Vol Strita. "Lenovo" i "Baidu" su počeli odatle.

Država podstiče te firme na više načina, najmanje direktnim finansijskim sredstvima. Jedan je izgradnja parkova. Svi objekti u njima, infrastruktura pa čak i oprema za razne delatnosti dobijaju se besplatno i vrhunski su.

Kina uspešno zaustavila odliv mozgova

Druga je osnivanje inkubatora za mala i srednja preduzeća. Te firme finansira država i zadatak im je da pomognu novim firmama da se snađu na tržištu i reše administrativne izazove.

Kako to rade videli smo na primeru inkubatora-firme "Inno Tree". Sama firma postoji već tri decenije i uvek se bavila tehnološkim razvojem.

Poslednjih godina bavi se razvojem veštačke inteligencije a, uz pomoć države prerasla je u industrijski akcelerator. To je firma koja u tehno-parku okuplja mala startap preduzeća koja razvijaju visoku tehnologiju, čipove, softvere i veštačku inteligenciju i pomaže im da se izbore sa izazovima koje su i oni na početku prevazilazili i sada imaju iskustva.

Pravi im baze podataka, rešava adminisitraciju, povezuje ih sa drugim firmama koje se bave sličnim poslovima i sa potencijalnim kupcima i investitorima.

Kad smo spomenuli investitore tu dolazimo do onih anđela i još jednog vida državne podrške.

Povlastice onima koji rizikuju

Država finansira inkubatore (svake godine ocenjuje i njihov uspeh i prema listi koja se sastavi idu i donacije države) i daje posebne povlastice i olakšice privatnim investitorima koji su spremni da se upuste u riskantno finansiranje startapova.

Investitori koji se odluče da maloj firmi koja je tek osnovana, ima dobru ideju i podršku inkubatora daju kredit sa minimalnom kamatom i nikakvim sredstvima obezbeđenja kredita nazivaju se "investitori anđeli" (angel investors).

Osim podsticaja države, oni često imaju koristi i od toga što ponekad po povoljnim uslovima kupe patente ili usluge firme koju su podržali, mada ona nije dužna da sa njima sarađuje. U Zonguančun parku se ostvaruje skoro 80 odsto anđeoskih investicija u Kini.

Za državu je korist od parkova očigledna, razvoj novih tehnologija, njihova primena u privredi ali i upoljšavanje mladih stručnjaka i davanje prilike da se okušaju u unovčavanju svojih znanja i ideja. Tako se zaustavlja odliv mozgova.

U proteklih pet godina 15.000 stručnjaka vratilo se iz inostranstva i rade u više od 5.000 firmi u Zonguančun parku.

Sam direktor firme "Inoo Tree" je 15 godina živeo u Americi, doktorirao, radio u "Guglu" da bi se vratio u Kinu gde je, tvrdi, mnogo bolja klima za rad i razvoj.

Posle svega što smo videli, verujemo mu.



Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak