Mladi bi posao u kraju i, ako može, od podneva

Politika 07.07.2018 10:06
Mladi bi posao u kraju i, ako može, od podneva


Podaci Unije poslodavaca Srbije govore da je čak 70 odsto onih između 15. i 24. godine „neaktivno na tržištu rada”



Kada je mlad i sveže diplomirani dvadesetčetvorogodišnji ekonomista sa zavidnim fakultetskim prosekom samouvereno konkurisao za posao u jednoj međunarodnoj revizorskoj kompaniji bio je neprijatno iznenađen pitanjem menadžera ljudskih resursa zbog čega je njegova radna biografija prazna, odnosno zašto nema nikakvo radno iskustvo.

– Očekujete od mene da sa 26 godina imam iskustvo u radu kao ekonomista? – upitao je mladi diplomac.

– Ne, ali očekivao sam da u tvojoj radnoj biografiji pročitam da si zarađivao džeparac tokom studija – da si radio u kafiću, prodavao sladoled ili volontirao u nekoj kompaniji. Ti nemaš nikakvo radno iskustvo i nisam siguran da ćeš uspeti da odgovoriš zahtevima naše kompanije – uzvratio mu je menadžer.

Da ova epizoda nije usamljen slučaj svedoče i podaci Unije poslodavaca Srbije, koji govore da je čak 70 odsto mladih između 15. i 24. godine neaktivno na tržištu rada – niti radi, niti traži posao. Tek je svaka peta osoba ove starosne dobi zaposlena, a trećina njih je aktivna na tržištu rada, odnosno traži posao. Posebno zabrinjava podatak da čak 17 procenata mladih između 15. i 24. godine ne radi i nije u bilo kakvom sistemu školovanja ili obuke. Analiza Republičkog zavoda za statistiku govori da veliki broj mladih osoba iz statusa nezaposlenosti ne prelazi u status zaposlenosti, već pada u status neaktivnosti. Brojke takođe svedoče da je u drugom kvartalu 2017. godine svega petina mladih starosti od 15 do 24 godine imala posao.

Rezultati studije „Mladi u Srbiji 2015. godine” govore da se brojni socijalni, odnosno materijalni i stambeni uslovi u kojima mladi žive, negativno reflektuju na status aktivnosti mladih na tržištu rada Srbije. Naime, svega trećina mladih ispod 30 godina je finansijski nezavisna (među njima je najveći broj osoba sa fakultetskim obrazovanjem), dok je čak 60 procenata njih izdržavano od strane roditelja. Podatak da 80 procenata mladih živi u istom domaćinstvu sa roditeljima ima dalekosežne negativne posledice po perspektivu mlade osobe da zasnuje svoju porodicu, ali i po motivaciju da traži posao.

Kako nezvanično saznajemo, iskustvo zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje govori da jedan broj mladih kojima se pronađe posao u letnjem periodu, umesto da budu oduševljeni što će se konačno rešiti statusa nezaposlenog lica, pita da li taj posao može da sačeka do jeseni, kad se vrate sa mora.

– Od početka godine 41.402 mlade osobe upućene su poslodavcima na razgovor za posao, a posao je dobila 4.381 osoba. Naši podaci govore da je 8.378 mladih odbilo ponuđeno zaposlenje iz opravdanih razloga, a samo 148 osoba neopravdano je odbilo ponuđeno zaposlenje. Podaci govore i da se 67 mladih uopšte nije javilo poslodavcu kome ga je Nacionalna služba za zapošljavanje uputila, a samo u 25 slučajeva imali su opravdani razlog za nejavljanje. Važno je istaći da se nezaposleni brišu sa biroa ako iz neopravdanih razloga odbiju zaposlenje ili se ne jave poslodavcu kome su upućeni na intervju za posao – kažu stručnjaci Nacionalne službe za zapošljavanje.

Iskustvo zaposlenih u omladinskim zadrugama svedoči da mladi nemaju radne navike, ni preveliku motivaciju da zarade džeparac.

– Kada mladima ponudite bilo koji posao koji podrazumeva mali teži fizički napor ili putovanje na posao koje je duže od pola sata, obično nam odgovore da neće to da rade. Posao po meri mladih ljudi podrazumeva rad u kraju – po mogućstvu u prvom komšiluku, prodaju sladoleda, promociju voćnih jogurta, deljenje letaka i eventualno rad u kafiću, i to svega četiri do šest sati dnevno. I to ne od osam ujutru, već od podneva i ne celo leto, već samo 15–20 dana uoči letovanja – ističe Milena Stefanović, zamenik direktora u Omladinskoj zadruzi „Tragač”.

Iako dosta firmi u tzv. industrijskim zonama traži radnike za rad na pakovanju i deklarisanju proizvoda (kao što je, na primer, brojanje sladoleda i pakovanje u kutije) i uz posao nudi organizovani prevoz do kuće i radnu uniformu, mladi i ne pomišljaju da tako zarade džeparac, koji bi iznosio oko 30.000 dinara mesečno. Na pominjanje branja kupina i malina spuštaju telefonsku slušalicu.

– Odrasli ne odbijaju takve poslove, već ih sa radošću prihvataju. Oni nisu u poziciji da biraju, jer moraju da hrane decu – zaključuje naša sagovornica. Dodaje da se mladi ponekad i ne pojave na poslu, a da prethodno nisu obavestili ni poslodavca ni omladinsku zadrugu. Kao da ne žele da ostave dobar utisak na poslodavca, niti im je cilj da kasnije dobiju njegovu preporuku.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak