Kad vukovci ne polože prijemni

Politika 06.07.2018 11:21
Kad vukovci ne polože prijemni


Na ETF-u svaki treći kandidat za upis, a na Medicinskom svaki četvrti, imali su u srednjoj školi sve petice



Novi brucoši ove nedelje konačno dobijaju indekse: počeo je upis onih koji su se posle prijemnog ispita i sakupljenih bodova iz srednje škole domogli upisnih lista, s tim što su neki u budžetskim, a neki u samofinansirajućim kvotama. Budžetski, naravno, imaju više bodova od samofinansirajućih, a na čelu upisnih spiskova na skoro svim fakultetima su oni koji su iz sva četiri razreda srednje škole doneli – petice.

Njih je među novim brucošima negde manje, negde više – tačnije rečeno, mnogo ih je na trenutno najpopularnijim fakultetima, ali ih ima i na ostalima. Koliko ih je na popularnim fakultetima dovoljno govori podatak da je na Elektrotehničkom fakultetu od 1.169 prijavljenih za upis čak 338, ili oko trećine, tokom srednje škole u svedočanstvima imalo samo petice! Elektrotehnički ove godine na budžet prima 430 studenata, a ukupno 712, ali neće svi vukovci dobiti indeks na ovom fakultetu. Na smeru Elektrotehnika i računarstvo čak 105 njih je ispod crte za nove brucoše.

Neznatno niži procenat odlikaša je i na Medicinskom: od 1.209 prijavljenih kandidata, takvih je 277 (svaki četvrti). I na FON-u, na kojem je takođe juče počeo upis, od 385 onih koji će biti na budžetu, 149 iz srednje škole donosi sve petice.

Na drugoj strani su manje popularni fakulteti s neuporedivo manjim brojem petičara. Recimo na Poljoprivrednom, na smeru Biljna proizvodnja, od 232 kandidata samo njih 14 ima maksimalnih 40 bodova na osnovu srednjoškolskog uspeha. Ili, na Pedagoškom fakultetu u Somboru, od 40 kandidata za učiteljski smer, niko nema sve petice, a tako je i na smeru za vaspitačice-vaspitače. Međutim, na Fizičkoj hemiji u Beogradu, od 49 onih koji su konkurisali za upis, čak jedanaest je vukovaca.

Na popularnim fakultetima i oni koji ne mogu da se pohvale baš svim peticama takođe imaju visok srednjoškolski prosek (uglavnom više od 35, od mogućih 40 bodova), pa zato pitamo dr Radivoja Stojkovića, predsednika Zajednice gimnazija Srbije, kako on objašnjava ove visoke ocene svršenih srednjoškolaca. On kaže da ne misli da imamo previše vukovaca. Oni su možda trenutno skoncentrisani na prijemnim ispitima na popularnim fakultetima, ali trebalo bi videti kakav je njihov uspeh na prijemnim ispitima.

Na konstataciju da ima petičara koji u jakoj konkurenciji, zbog malog broja osvojenih bodova na prijemnom, nisu uspeli da se ovog juna upišu na fakultet, Stojković kaže da se i to dešava ali da je to posledica situacije „kada učenik uči za peticu, a ne za znanje”.

– Treba promeniti paradigmu – ne „lov na ocene” nego težnja za znanjem – komentariše Stojković, ali primećuje i da dvočasovni prijemni ispit na fakultetu ne mora da bude prava mera znanja svršenih srednjoškolaca. On zato pominje značaj uvođenja državne mature (od 2021) koja bi trebalo da potisne nedostatke sadašnjeg učenja za ocene, mada će na fakultetima za koje postoji veliko interesovanje verovatno i tada imati potrebu za dodatnom proverom znanja potencijalnih studenata. Stojković u tome ne vidi ništa sporno. Kaže, zašto bi provera znanja bila problem.

Dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu prof. dr Milo Tomašević, pak, smatra da ocene koje srednjoškolci donose na fakultete ponekad nisu u skladu s njihovim znanjima i da je zato neophodno da prijemni ispiti na fakultetima ostanu čak i posle uvođenja najavljene državne mature.

Na primedbu da je i sam prijemni nekad lažni pokazatelj znanja jer na dvočasovnom testu neko može da osvoji maksimalnih 60 poena, a za četiri godine srednje škole najviše 40, profesor Tomašević odgovara da fakulteti mere znanje neophodno za njihove studijske programe, a prednost prijemnog je u tome što su na ispitu svi u istom položaju. Pri tom je izuzetno važno imati testove čija pitanja neće biti ni suviše teška ni suviše laka. Ako su izbegnuti ovi ekstremi, poeni dobijeni na osnovu srednjoškolskog uspeha neće biti presudni za formiranje rang-liste za upis.

Otkud tako visoke ocene đaka u srednjim školama? Tomašević kaže da se prosečne ocene uzimaju i kao pokazatelj kvaliteta škole, što onda snižava kriterijume ocenjivanja. Taj proces, podseća dekan, počinje još u osnovnoj školi gde je, prema podacima iz 2016, vukovac svaki sedmi učenik.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak