Anksioznost: Život obojen crnim

Novosti 03.07.2018 12:37
Anksioznost: Život obojen crnim


Od anksioznosti, jedne od najčešćih bolesti, sve češće pate mladi. Procenjuje se da čak 70 odsto adolescenata pati od „nervoze“



Anksioznost je jedna od najčešćih bolesti današnjice, posebno među mladima. Procenjuje se da čak 70 odsto adolescenata pati od „nervoze“. Anksioznost i strah se javljaju uvek kada čovek proceni da mu preti neka opasnost. Ali, dok se strah vezuje za neposrednu opasnost, anksioznost je neodređeni strah koji nema izvor u spoljašnjoj situaciji. To je stanje napetosti, zabrinutosti, osećanja da će se nešto „strašno desiti“. Često se definiše i kao „bolno stanje bespomoćnosti i nezaštićenosti.“

Anksiozna osoba je stalno u stanju „iščekivanja“ nečeg strašnog, stalno je na oprezu, u „stanju pripravnosti“, usmerena samo na eventualnu preteću neprijatnost.

- Takva osoba se teško „prestrojava“ na neku drugu emotivnu situaciju: teško mobiliše emocije neke druge vrste i teško ih usmerava ka nekom drugom objektu, ili situaciji, kao što ih otežano i prima - objašnjava dr Jasmina Pavlov-Sofronijević, psihijatar, šef Dnevne bolnice za neurotične poremećaje i poremećaje ličnosti u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu. - Čitav život počinje da se svodi na crne slutnje i na nedostatak radosti življenja. Prisutan je unutrašnji nemir i iz tog razloga se lakše aktivira autonomni nervni sistem nego kod ostalih ljudi, a lakše se pojavljuju i psihološki i telesni simptomi anksioznosti.

Psihološki simptomi anksioznosti su preterana plašljivost i bojažljivost, osećaj unutrašnje napetosti ili nemira, teskobe, loši predosećaji, nepodnošenje neizvesnosti, često razdražljivost, pa i plačljivost, uvredljivost. Kod ovih osoba prisutna je i pojačana osetljivost na buku, smetnje spavanja (teško usnivanje, često buđenje tokom noći, ružni snovi), oslabljena memorija, pažnja i koncentracija.

- Psihološke simptome anksioznosti prate i telesni: lupanje ili preskakanje srca, osećaj nedostatka vazduha, stezanja u grudima ili otežanog disanja, pojačano znojenje, suvoća usta, poteškoće pri gutanju, bledilo ili crvenilo lica, nelagodnost u stomaku, snižen apetit, nadutost, učestalo mokrenje, oslabljena seksualna želja, šum u ušima, osećaj ošamućenosti, trnci u nogama i rukama, drhtanje ruku, svrab, različite alergijske reakcije po koži - nabraja dr Jasmina Pavlov-Sofronijević brojne zdravstvene poteškoće sa kojima se svakodnevno suočavaju anksiozne osobe.

Uzroci anksioznih poremećaja su često genetska preosetljivost, neprijatna, ili traumatična iskustva u detinjstvu, bilo kakva stresna situacija, koja može biti lepa, kao što je rođenje deteta, ili zaljubljivanje, ali i loša kao što je prekid emotivne veze, razvod, selidba, promena ili gubitak posla, smrtni slučajevi... Prema Frojdovom psihoanalitičkom shvatanju, anksioznost zauzima centralno mesto u nastanku svih neurotičnih poremećaja i odnosi se na opasnost od pojave potisnutih i nedopustivih želja i ideja. Kada ove počnu da nadiru u svest, javlja se doživljaj anksioznosti. Zato se kaže da anksioznost nema izvora u spoljašnjoj situaciji, već da potiče iz unutrašnjosti naše psihe.

Najčešće vrste anksioznosti su generalizovani i panični poremećaj. Prvi se karakteriše pojavom zebnje, crne slutnje, koje su povezane sa najmanje dve svakodnevne i uobičajne situacije. To su osobe koje tokom većeg dela dana stalno slute da će se nešto loše dogoditi. Stalno im je u glavi prisutna misao koja počinje sa „šta ako...“. Recimo, kod majki kad dete izađe napolje da se igra: „šta ako dete padne i udari glavu“, ili „šta ako se suprug zadržao jer ima ljubavnicu“, „šta ako ne mogu da odgovorim zahtevima posla“, „šta ako se ne dopadnem novom šefu“... Slutnje su uvek katastrofične, prisutne su kontinuirano tokom dana, i to više od 60 odsto vremena.

- Lečenje počinje razgovorom i informisanjem pacijenta - objašnjava naša sagovornica. - Psihijatar treba da pruži potpunu i istinitu informaciju o prirodi bolesti, podršku u izlečenju i objasni pacijentu da neće umreti, niti poludeti, ali da se naoruža strpljenjem, jer nijedna vrsta anksioznosti ne može da se izleči za nekoliko dana. Potrebno je pripremiti ga za redovno uzimanje farmakoterapije (ukoliko se proceni potreba) i psihoterapije, koja je gotovo uvek neophodna.

Što se tiče lekova, ranije se smatralo da se anksioznost otklanja davanjem anksiolitika, tj. lekova za smirenje tipa „bensedina“, „bromazepama“, „lorazepama“, „ksanaksa“... Danas se anksiozni poremećaji leče prevashodno lekovima koji spadaju u grupu selektivnih inhibitora, ponovnog preuzimanja serotonina. Kao podrška, ukoliko psihijatar ili terapeut proceni, daju se i lekovi za smirenje, pod kontrolom, u kraćem periodu, jer imaju tendenciju da izazovu zavisnost. Antidepresivi ne izazivaju zavisnost i neophodna je njihova višemesečna upotreba, kako se anksioznost ne bi vratila.

Osim farmakoterapije, efikasne su se pokazale različite vrste psihoterapije. Kod blažih anksioznih poremećaja, ponekad samo psihoterapija može biti od pomoći, a najbolje rezultate je pokazala kombinacija ove dve vrste terapije.

NAPADI PANIKE

Panični poremećaji javljaju se u vidu paničnih napada. Ataci se javljaju „kao grom iz vedra neba“. Nepredvidivi su i iznenadni. Strah počinje polako da raste, dostigne minimum za desetak sekundi, traje nekoliko minuta sa najintenzivnijim simptomima, a onda spontano opada. Kad je anksioznost najjača, osoba ima ekstremno osećanje ugroženosti, koje najčešće opisuje kao strah od infarkta miokarda, gušenja, pada u nesvest, ili strah da će poludeti, „izgubiti razum“.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak