Umetnička istina pod otvorenim nebom

Politika 03.07.2018 09:22
Umetnička istina pod otvorenim nebom


Ovogodišnji 32. Grad teatar u Budvi održavaće se pod motom „Kad se pojavi Mesec…” iz Lorkine „Krvave svadbe”



Milena Lubarda Marojević (Foto M. Rašić)I ove godine budvanski trgovi i pjacete biće stecište umetnika. Ovogodišnje 32. festivalsko izdanje Grad teatra u Budvi koje će trajati od 2. jula do 20. avgusta uz 35 različitih programa održaće se pod motom „Kad se pojavi Mesec…” iz Lorkine „Krvave svadbe” čija premijera će u režiji Igora Vuka Torbice biti izvedena početkom avgusta. Zamišljen kao presek savremenog stvaralaštva Grad teatar je decenijama unazad bio svojevrsna: mera vrednosti. Ovoga puta, kako za „Politiku” objašnjava Milena Lubarda Marojević, direktorka Grad teatra u Budvi, za polaznu osnovu repertoara uzeli su klasike u pozorištu. Evo i zašto:

– Zato što je danas, više nego ikada ranije, izgleda sve u umetnosti već rečeno. I u formi i u sadržini. A mora se ići dalje. Grad teatar kao kulturni projekat i kao festival formirao je opravdana očekivanja publike, mi sami od sebe očekujemo da idemo dalje u praćenju i otkrivanju novih tema i načina da se one prikažu. Danas je, čini se, to suštinski moguće upravo kroz nova iščitavanja klasike. Govoreći o večitim temama, sukobima, stanjima i treperenjima, govorom, slikom i gestom savremenog čoveka, dolazimo do bolje spoznaje sebe danas, do nekih novih velikih istina koje donosi ovo vreme. To jeste od početka bila zamisao sa kojom je kulturni projekat Grad teatar pokrenut, on nikada i nije težio da postane dekorativni letnji festival i tek razigrana dopuna letnje turističke ponude, već mesto umetničke istine pod otvorenim nebom, i to treba da ostane konstanta koja će nastaviti da ga izdvaja i u budućnosti.

Šta je Grad teatar u Budvi pored Lorkine „Krvave svadbe” odabrao kao scenske adute u predstojećoj sezoni? Koju i kakvu repertoarsku estetiku će zastupati tokom naredna dva meseca otkriva naša sagovornica.

– Ta ideja bavljenja klasikom u pozorištu, tačnije umetnosti uopšte danas, sama je donela mnoga rešenje. Naš stručni konsultant za pozorišni program 32. festivala je Bojan Munjin sa kojim smo birali gostujuće programe dramskog segmenta, a koji će istovremeno moderirati i dvodnevnim skupom „Hamlet po drugi put među Crnogorcima” na kojem će jedan broj poznavalaca i pozorišnih poslenika govoriti na temu klasike u pozorištu danas, početkom avgusta na Trgu pjesnika u Budvi, kaže Milena Lubarda Marojević i dodaje:

– Festival će 2. jula otvoriti „Romeo i Julija” BNP Zenica u režiji Selme Spahić, a zatim će gostovati „ Ožalošćena porodica” Jagoša Markovića u izvođenju Narodnog pozorišta iz Beograda. Tu je i „Evgenije Onjegin” Borisa Liješevića u produkciji novosadskog Pozorišta mladih, „Medeja” Olivera Frljića (SNG Maribor), „Barufe” Vita Taufera (Koper/Trst/Pula/Nova Gorica), „Dnevnik jednog luđaka” Ozrena Grabarića, „Samoubica” Veljka Mićunovića (Crnogorsko narodno pozorište), „Makbet” Bitef teatra i CZKD Tivat, Nušićeve „Autobiografija” i „Gospođa ministarka” kao deo gostovanja Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada koproducenta na projektu „Krvave svadbe”…

Ne treba prevideti da Grad teatar svake godine obeleže značajni programi iz oblasti literature, muzike i likovne umetnosti, kaže Milena Lubarda Marojević i najavljuje samo neke goste Trga pesnika poput: Radoslava Petkovića, Nenada Šaponje, Vladimira Pištala, Tanje Mravak, zatim reprezentativnu izložbu slika „Mediteran u delima crnogorskih slikara”, koncerte na kojima će nastupiti Vesna Pisarović & Quartet, pijanista Boris Kraljević, hor Collegium Musicum, ili Big bend RTS-a koji će zatvoriti festival.

Na pitanje koliko je delikatno rukovoditi ovim festivalom, odnosno kako će zatvoriti njegovu finansijsku konstrukciju, naša sagovornica objašnjava:

– Uvek je to bilo i ostalo teško. Danas praktično sav novac za realizaciju festivala, kao i za funkcionisanje institucije tokom cele godine daje grad Budva. Jedan mali udeo, po projektima, izdvaja za nas Ministarstvo kulture Crne Gore (ove godine će to biti 15.000 evra), i tu su još sredstva koja prikupljamo od sponzora kao i jedan broj međunarodnih projekata kojima smo u prethodnih godinu dana počeli intenzivnije da se bavimo. Prošlu godinu smo bili prinuđeni da posvetimo u najvećoj meri otplati nagomilanih dugova iz prethodnih godina, a tokom ove paralelno ulažemo u program i nastavljamo posao oko finansijske stabilizacije. Ono što sledi posle toga jeste ozbiljnije ulaganje u opremu kako bi se festival konačno što više osamostalio u produkcionom smislu.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak