Dan do otvaranja narodnog muzeja: Riznica po kojoj se prepoznajemo

Novosti 27.06.2018 14:15
Dan do otvaranja narodnog muzeja: Riznica po kojoj se prepoznajemo


Moto otvaranja obnovljenog zdanja na Trgu republike zato je "Da li se (pre)poznajemo?". Bojana Borić Brešković: Ponudićemo publici nešto što nije videla



MNOGE generacije nisu imale priliku da vide našu stalnu postavku, već samo izložbe koje je Narodni muzej priređivao, dok se stare prisećaju kako je to nekada izgledalo. Moto otvaranja obnovljenog zdanja na Trgu republike zato je "Da li se (pre)poznajemo?", jer ćemo publici predstaviti prepoznatljiv karakter nacionalne institucije koja baštini kulturna dobra širokog hronološkog raspona, od duboke praistorije do današnjih dana.

Ovo, za "Novosti", kaže direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković, tokom čijeg četvorogodišnjeg mandata su radovi krenuli od mrtve tačke i doveli do svečanog presecanja vrpce.

- Ponudićemo publici i nešto što nikad do sada nije imala prilike da vidi, poput čuvene vilice Hajdelberškog čoveka, za koju se veruje da je stara pola miliona godina - otkriva Bojana Borić Brešković. - Nikad nije izlagan nijedan deo bogate numizmatičke kolekcije, koji će sada biti originalno predstavljen u dva trezora nekadašnje Hipotekarne banke u atrijumu. Pored umetničkih dela koje je muzej u međuvremenu nabavio putem poklona, donacija i akvizicija, atrakcija će biti i čuvena zbirka strane umetnosti, decenijama neizlagana kao celina. Naravno, tu su i neprevaziđena dela srpskih umetnika.

Uz veliko uzbuđenje pred otvaranje, ali i osećaj ogromne odgovornosti i obaveze, sagovornica ističe kako je osnovni zadatak koji je ova institucija imala pred sobom obavljen: centralna zgrada Narodnog muzeja će konačno u četvrtak biti otvorena za publiku.

- Svi poslovi koje smo obavili nisu bili nimalo laki. Provodili smo mnogo vremena završavajući obnovu fasade i fasadnih prozora, a potom krenuli u kompleksne unutrašnje radove - objašnjava sagovornica. 

- Narodni muzej je sada potpuno spreman da funkcioniše na savremeni način. Moje kolege, kustosi, njih 33, kao i konzervatori i restauratori, su završili svoj deo zadatka i napravili odličnu postavku, pa očekujemo da će i publika biti zadovoljna.

Zadatak kustoskog tima, kako kaže Bojana Borić Brešković, bio je kompleksan, zahtevao usaglašavanje različitih gledišta, jer je stalnom postavkom obuhvaćeno više zbirki, pa je bilo neophodno harmonizovati odnose tih celina:

- Svaki kustos duboko veruje da je njegov izbor jedinstven i najbolji, ali ga je trebalo svesti na odgovarajuću meru - najreprezentativniju i najprepoznatljiviju, koja predstavlja prostor Srbije, ali i širi. Bez timskog rada, ipak, ne bi bilo moguće bilo šta postići.

„Dve devojke“ Aleksandra Arhipenka Foto Narodni muzej

Stalna postavka tako prevashodno govori o ovdašnjem prostoru, bogatstvu ovog tla gde su se iznedrile mnoge kulture koje su se preplitale.

- Narodni muzej baštini izuzetno arheološko bogatstvo, pa ga možemo smatrati i umetničko istorijskim muzejom - kaže direktorka.

- Istovremeno, kada je reč o našem nacionalnom blagu, muzej je prava riznica za sve što je nastalo od srednjeg veka do sad. Fondovi Narodnog muzeja su izuzetno bogati, a ni kod nas, kao ni u svetu, ne može se sve iz njih staviti u stalnu postavku, pa ćemo i ubuduće iz njih praviti i tematske izložbe, kako bi predstavili određene pojave iz istorije umetnosti, ali i društvene situacije i istorijske događaje.

U obnovljenoj zgradi za to će imati galeriju namenjenu upravo u te svrhe.

- Već u julu dolaze kolege iz Kine da pogledaju našu veliku salu, gde će do kraja godine biti postavljena jedna velika njihova izložba. Mislim da će muzej živeti vrlo intenzivan život, a već postoji veliko interesovanje međunarodne zajednice za saradnju. Sebi ne želimo da uskratimo mogućnost da bogatstvo svojih fondova nastavimo da predstavljamo u saradnji sa Galerijom SANU i Domom Vojske Srbije - zaključuje Bojana Borić Brešković.

SVETSKA SCENA

- MNOGA dela iz naših fondova često su gostovala na inostranim izložbama - priča direktorka Narodnog muzeja. - Verujemo da ćemo i pored toga što će sada sa stalnom postavkom biti teže da se nešto iz nje izdvoji, kada su u pitanju izuzetne izložbe od međunarodnog značaja, moći upravo zahvaljujući bogatstvu fondova, da budemo i dalje vidljivi na svetskoj sceni. Stalna postavka će, recimo, biti osvežena i promenljiva kada je reč o crtežu i grafici, zbog specifičnosti njihovog izlaganja.

BOGATSTVO FONDOVA

IZBOR dela sa stalne postavke neće se striktno odnositi na ona nastala pre pedesetih godina dvadesetog veka, tvrdi sagovornica. Da podsetimo, pedesete godine su odavno dogovorena demarkacija između Narodnog i Muzeja savremene umetnosti, čije se zbirke prepliću i dopunjuju.

- Naši stručnjaci su se opredelili da na stalnoj postavci budu dela do 1950, ali to nije zakovano, jer da bi se predstavile određene pojave, koristićemo bogatstvo fondova i predstaviti i ono što je nastalo kasnije - kaže Bojana Borić Brešković.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak