Za sve je kriva Eva

Novosti 22.06.2018 19:44
Za sve je kriva Eva


Da li ispred svakog neuspešnog muškarca stoji žena. I dalje živimo u patrijarhalnom društvu koje od žene traži veću odgovornost



Sve je počelo od Eve. Kad je Bog pitao Adama zašto je probao jabuku sa zabranjenog drveta znanja, prvi muškarac je uperio prst u Evu rekavši da mu je ona dala voće. Tada počinje njihova propast. I tada se rađa uverenje da je za sve kriva - žena.

Dok se svi pitaju šta bi bilo da Eva nije nagovorila sirotog Adama na postupak koji je razgnevio Boga, niko ne postavlja pitanje zašto Adam nije rekao "ne" svojoj izabranici. Kao da njegova odgovornost ne postoji. Kao da je dete.

Sve godine emancipacije nisu nas daleko odvele. Jelena je upropastila Novaka, Mira Slobu, Danica Vuka. I dalje živimo u patrijarhalnom društvu koje od žene traži veću odgovornost. Ona je kriva ako se razvede jer nije uspela da sačuva brak. Ona je kriva ako se deca loše ponašaju jer ih nije vaspitala. Ona je kriva ako muškarac prevari svoju ženu sa njom jer ga je zavela. Ona je čak kriva i ako je muž pretuče jer nije sačekala pravi trenutak da mu se obrati. Ona je kriva ako je muškarac siluje jer je obukla prekratku suknju. Ima li kraja njenoj krivici?

U našoj kulturi žena je kriva za sve - a najviše za propast muškarca. Izreka kaže "iza svakog uspešnog muškarca stoji uspešna žena", a kad je u pitanju neuspešni muškarac onda je žena - ispred. Zasluge sakuplja u tajnosti i pozadini, a kritike u prvim linijama fronta. Psiholog Elena Kuzmanović primećuje da često čujemo izjave o ženi koja je kriva za propast muškarca čime dobijamo neku vrstu priznanja njene moći, ali kroz krivicu se provuče i prosleđivanje odgovornosti.

- U našoj kulturi ženi se dodeljuje uloga "stuba kuće", "vrata porodice", kao i ostali oblici zakulisne moći u kojoj ona dobija odgovornost da brine o porodici i mužu, ali se njena moć ograničava na kuću. Sve mimo toga se doživljava kao agresija, karijerizam, dominacija, a muž nekim tajnim društvenim ugovorom dobija javnu moć, dok privatno zavisi od dobre volje svoje supruge - objašnjava naša sagovornica.

On pije, ona plaća

Kada kažemo da je žena kriva zato što je muškarac doživeo neuspeh na nekom polju, mi zapravo ništa dobro ne govorimo ni o pripadnicima jačeg pola. Jer, ako je ona kriva, koja je njegova uloga? Da li je on onda dete koje ne sme "mami" da se usprotivi i da izabere svoj put?

- To je veoma dobro pitanje i mislim da bi ga trebalo postaviti svima koji su skloni da odmah optuže ženu. Da li onda zaista tog muškarca smatraju odraslom osobom i koga su zapravo više uvredili? Apsurd je da u ovim izjavama zapravo najgore prolaze muškarci, što verujem da je još jedan od nesvesnih ciljeva, da se na neki način muškarac ponizi kao osoba - primećuje Kuzmanovićeva.

Što je možda u ovoj situaciji još apsurdnije, ženu neće kriviti samo muškarci, već i druge žene. Nažalost, pripadnice nežnijeg pola neretko predvode lov na "vešticu" ističući sve njene "zločine". Nekad ih u tom pohodu vodi ljubomora, drugi put zavist, a treći put odgoj u patrijarhalnoj kulturi.

- Kada optužujemo druge žene na ovaj način, mi podržavamo sistem koji svakoj od nas donosi štetu, a donosi štetu i muškarcima koji su sada već zbunjeni gde su i koja je njihova uloga. Važno je da budemo jedna drugoj podrška u osvešćivanju onog što ne valja u ovom sistemu. Vreme se dosta promenilo i razlike među polovima nisu više dominantno opravdanje za nečije loše postupke. Važno je da se sa nivoa polova podignemo na nivo ličnosti i da shvatimo da nismo toliko različiti koliko mislimo da jesmo - ističe psiholog.

Uticaj da, krivica - ne

Žene krivimo čak i kad priznajemo odgovornost muškarca, kao u slučaju diktatora sa raznih meridijana, ali mislimo da je ona, ipak, trebalo da ga spreči u surovosti. Jasno je da partner ima uticaj na naš život, kao i mi na njegov, ali moramo da razgraničimo uticaj od krivice. A linija koja ih razdvaja je lična odgovornost, jasna je naša sagovornica.

- Mi svakako jesmo zavisni jedni od drugih, što smo duže zajedno, to i više. Neminovno utičemo jedni na druge, ali postoji nešto što se zove individualna odgovornost prema sebi, porodici, poslu. Na tu odgovornost možemo da se pozovemo i kad je dobro i kada je teško. Partnerstvo je dragocena podrška kada je dobro, zato je možda i najveći zadatak da održimo svoje veze i brakove što boljim i kvalitetnijim. Ali važno je i da naučimo da cenimo neuspeh kao sastavni deo bilo kog procesa i da shvatimo da ostaje mnogo segmenata koje moramo sami da regulišemo i koje partner ne može umesto nas - kaže psiholog.

Kad sledeći put zaustimo da kažemo da je komšinica ili neka tamo žena kriva jer joj se brak raspao, jer su deca nevaspitana, jer se muž propio, jer ju je pretukao, trebalo bi da zastanemo.

- I da pomislimo na odgovornost pojedinca za svoje postupke. Bez opravdanja koja se mogu svesti na razliku među polovima, a koja su uglavnom apsolutno netačna i proizvod neznanja i patrijarhalnog povlađivanja muškarcu. Umesto poruke da ne izazivamo, hajde da bude poruka da se neko prekoputa bolje kontroliše i kvalitetnije angažuje svoje kapacitete. Svi zajedno učestvujemo u stvaranju ovog društva i podjednako smo odgovorni za našu decu. Svaka žena je nečija ćerka i svaki muškarac je nečiji sin i bilo bi dobro da ne pravimo te emocionalne odmake kad procenjujemo druge ljude, već da krenemo od sebe i svoje porodice, pa da tako poštujemo i tuđe - zaključuje naša sagovornica.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak