Fantastični svetovi Mikana Aničića

Politika 12.06.2018 09:05
Fantastični svetovi Mikana Aničića


Slikom „Otmica Evrope” autor postavlja pitanje ko će biti novi Zevs koji će pohlepno dograbiti Evropu. Hoće li to biti Amerika, islamski svet ili Kina



Dvorski portreti bez kralja” naslov je izložbe koja do 17. juna traje u Galeriji RTS-a. Na njoj Mikan Aničić predstavlja 28 slika iz svog opusa, koji se kreće u domenima metafizičkog i fantastičnog slikarstva, po čemu je prepoznatljiv, kako je to ocenila kritičarka Maja Živanović, i koja dodaje da je ovo i svojevrsna retrospektiva njegovog stvaralaštva jer obuhvata različite cikluse nastale tokom pet decenija.

Likovni izraz ovog autora, koji od 1989. živi u Parizu, počiva na klasičnim slikarskim postulatima, dok alegorijski ukazuje na specifičnu dramu sadašnjeg vremena. Sa jedne strane, tu su apokaliptične vizije i mitološke scene, a sa druge, konkretne ličnosti, neke od njih autoru poznate i bliske, smeštene u pomenute situacije. Aničić u svakom posebnom slučaju povlači drugačiju paralelu i ima jasan razlog za odabir osobe, što je uslovljeno sadržajem i tematikom slike.

– Za velika „Raspeća 20. veka” ili „Tajnu večeru u agoniji 20. veka” tražio sam odgovarajuće likove koji su mogli da ukažu na svu grotesknost i bestijalnost koje postoje u čoveku. Pronašao sam ih na moralnim perifernim obroncima ovde u Beogradu i u Parizu. Mogao sam ih pronaći i na drugim mestima u svetu jer se današnja civilizacija uputila ubrzanim korakom ka moralnom ambisu. Na drugim slikama naslikani su portreti mojih prijatelja i poznanika, a na jednoj slici uradio sam samog sebe u ulozi ne sasvim zahvalnoj. Time sam dao do znanja da smo i mi akteri tih događaja. Desi li se apokalipsa na planeti, krivca ne smemo tražiti van nas samih – objašnjava Aničić, dodajući da često prisustvo konja na njegovim delima referiše na razuzdanu lepotu i plemenitost, jer je ta životinja najverniji prijatelj i večiti saputnik čovekov. Stoga je poslednji ciklus slika posvetio konjičkim portretima, specifičnom žanru koji je veoma dugo bio prisutan u evropskom slikarstvu, dok u Srbiji, kako ističe, iz razumljivih istorijskih razloga on gotovo da ne postoji, izuzev jednog konjičkog portreta kralja Petra Karađorđevića kojeg je naslikao Paja Jovanović.

– Moja zanesenost lepotom konja, njegovom brzinom i snagom mišića potiče još iz ranog detinjstva, kada sam provodio čitava leta gledajući ždrepce kako jure po pašnjaku. Sva ta sećanja izranjaju iz tih dalekih vremena i naseljavaju se na mojim slikama – priča naš sagovornik, koji je studirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, gde je i magistrirao kod Mladena Srbinovića, da bi kao stipendista francuske vlade nastavio specijalizaciju u oblasti portreta i kompozicije na „Ecole Superieure Des Beaux Arts” u francuskoj prestonici. Tu je izlagao na 25 samostalnih izložbi, kao i brojnim grupnim postavkama i salonima. Tako je njegova slika „Otmica Evrope” (ulje na platnu, 2005), nagrađena u pariskom Gran Paleu, na Salonu francuskih umetnika 2006. O njoj kaže:

– Reč je o delu koje nudi novo tumačenje antičkog mita o otmici prelepe princeze, kćeri feničanskog kralja Agenora, zvane Evropa, koju je vrhovni bog Zevs, preobličen u bika, na prevaru oteo i odveo sa sobom na ostrvo Krit. Ovu temu su često obrađivali renesansni i barokni slikari sve do Moroa, kao najboljeg zastupnika simbolizma krajem 19. veka. Ovde je izvršen nov pristup samoj sceni, jer je Zevs po prvi put prikazan kao bik sa ljudskim likom, a momenat odvođenja smešten je u ovovremeni kataklizmični ambijent, u kome su prikazani porušeni srednjevekovni srpski manastiri na Kosovu i  dve poslovne kule, srušene u Njujorku. Ovom slikom postavljam pitanje sebi i posmatraču: ko će biti taj novi Zevs koji će pohlepno dograbiti Evropu. Hoće li to biti Amerika, islamski svet ili Kina? Ili će Evropa uspeti da se sačuva.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak