Nada za Orićeve žrtve

Politika 10.06.2018 16:09
Nada za Orićeve žrtve


Ukidanje oslobađajuće presude ratnom komandantu muslimanske vojske predstavlja znak ohrabrenja da će neko odgovarati za zločine



Ratnom komandantu muslimanske vojske Naseru Oriću, koji se smatra „srebreničkim ratnim gospodarom života i smrti”, sudiće se ponovo, nakon što je Apelaciono veće Suda BiH, kako je potvrđeno medijima u tom sudu, ukinulo oslobađajuću presudu izrečenu 9. oktobra prošle godine u Sarajevu.

Medijima je u Sudu BiH kratko potvrđeno da je presuda ukinuta i da je naloženo ponavljanje postupka, ali se spekulisalo iz kojih se to razloga desilo. Obrazloženje iz Suda BiH nisu izneli ni tokom jučerašnjeg dana.

Odmah po izricanju presude u oktobru 2017. ukazano je na neke proceduralne manjkavosti, zbog kojih je i uložena žalba na presudu, a u vezi sa tim mediji spekulišu da se razlog za ukidanje presude krije u „proceduralnim propustima” u vezi sa neusklađenošću usmeno objavljene presude i njenog pisanog otpravka.

„Nezavisne” iz izvora bliskog Sudu BiH saznaju da je najverovatnije reč o proceduralnim, a ne suštinskim greškama u postupku, a neimenovani sagovornik lista je ispričao da ne očekuje da bi Orić ikada mogao završiti u zatvoru.

Orićev advokat, međutim, juče je sarajevskim medijima potvrdio da su dobili odluku o ukidanju oslobađajuće presude „zbog bitnih povreda krivičnog postupka”. Mediji iz RS minule godine redovno su izveštavali o zastrašivanju svedoka čudeći se zašto je Orić pušten da se brani sa slobode tokom dvogodišnjeg postupka.

Sud BiH je u prvostepenom postupku oslobodio Orića kao i pripadnika Armije RBiH Sabahudina Muhića, kojima se sudilo po optužbi za zločin protiv srpskih ratnih zarobljenika u Bratuncu i Srebrenici 1992. to jest za zločine u selima Zalazje, Lolići i Kunjerac. Optužnica ih je teretila da su 1992. u tim mestima ubili trojicu zarobljenih Srba – Slobodana Ilića, Milutina Miloševića i Mitra Savića. Tokom postupka saslušano je više svedoka, među kojima i jedan zaštićeni koji je izjavio da je „video kako je Naser Orić ubio tri zarobljena Srbina”.

Zvanični podaci govore da je na području srednjeg Podrinja stradalo 2.428 Srba, a od toga oko 40 dece i 180 žena. A nemamo nijednu presudu za zločine nad Srbima u Podrinju

Tužilac Miroslav Janjić, koji je i podigao optužnicu, tokom iznošenja završnih reči, rekao da je tužilaštvo „na osnovu dokaza i iskaza svedoka utvrdilo i dokazalo da su optuženi počinili krivična dela koja su im stavljena na teret”. No, predsedavajući Sudskog veća Šaban Maksumić je, obrazlažući presudu, rekao da „Tužilaštvo BiH nije van razumne sumnje dokazalo Orićevu i Muhićevu krivicu”. Posle oslobađajuće odluke dovođen je u pitanje i integritet samog sudije Maksumića, za koga u RS kažu da je tokom rata bio vojni sudija Armije BiH i koji je, tvrdilo se, Srbe iz Sarajeva upućivao u logore. To je ujedno bio razlog zbog kog je tada inicirana provera ratne prošlosti sudija i tužilaca po BiH.

Udruženja srpskih žrtava i nadležni u RS negodovali su zbog toga što su optužnicom obuhvaćene svega tri žrtve, uz podsećanje da je tamo gde je Orić komandovao stradalo hiljade Srba, najpre oko Srebrenice i Bratunca.

Za Orićem je i Srbija 2014. raspisala poternicu zbog sumnje da je počinio zločine nad Srbima u Srebrenici, a sredinom naredne godine je uhapšen u Bernu, ali je švajcarsko pravosuđe odlučilo da ga izruči Sarajevu, nakon čega započinje postupak u BiH čiji je epilog bilo – oslobađanje.

Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje ratnih zločina RS, kaže da ukidanje oslobađajuće presude i vraćanje predmeta na ponovni postupak predstavlja znak ohrabrenja i nade za porodice 2.428 srpskih žrtava u Podrinju. Orić je i u Hagu bio optužen za zločine počinjene na području Srebrenice i okolnih sela od decembra 1992. do marta 1993. godine. Kao indirektno odgovoran za smrt sedmoro i mučenje 11 srpskih zarobljenika, prvostepeno je osuđen na dve godine zatvora 2006. godine. Nakon žalbe apelaciono veće ga je 2008. oslobodilo, uz zaključak „da nema sumnje da su teški zločini počinjeni nad Srbima u Srebrenici u periodu od septembra 1992. do marta 1993”, ali da „dokaz da su zločini počinjeni nije dovoljan za izricanje kazne pojedincu”. Od srpskih pravnika se neretko mogu čuti tvrdnje kako se komandna odgovornost primenjuje samo na Srbe.

„Orić je imao lično učešće ili posredstvom jedinica kojima je komandovao. Monstruozni zločini su zadokumentovani video-zapisima i fotografijama, svedočanstvima preživelih i dokumentacijom patologa Zorana Stankovića, koji je izvršio obdukciju većine srpskih žrtava na tom prostoru”, rekao je Milorad Kojić.

Orića u Sarajevu većina Bošnjaka smatra herojem, dok udruženja srpskih žrtava odluku Apelacionog veća shvataju kao ohrabrujuću, jer ona – sem što izvođenje svih zločinaca pred lice pravde vodi narode ka pomirenju – daje nadu da da će u obnovljenom ili nastavljenom procesu Orić biti osuđen za počinjene zločine.

„Zvanični podaci govore da je na području srednjeg Podrinja stradalo 2.428 Srba, a od toga oko 40 dece i 180 žena. A nemamo nijednu presudu za zločine nad Srbima u Podrinju. I da izostavimo predmet Orića, gde su ostali? A ne možemo izostaviti predmet Orić jer je on komandovao, učestvovao u svim tim događajima”, reakcije su iz RS nakon oslobađanja Orića prošle godine.

Orić: Moje proganjanje je deo lobističke priče Srbije

Ukidanje presude sarajevskim medijima komentarisao je i sam Orić, rekavši kako sebe i saborce smatra „vitezovima koji su branili BiH”, složivši se time da „upada u oči” to što su pojedini portali objavili pre desetak dana, a pojedini srpski mediji u Beogradu preneli, da će Orić ponovo završiti na optuženičkoj klupi. Kaže da će ga „proganjati dok je živ” i ističe kako ga brine podeljenost Bošnjaka. Potom dodaje da Beograd ima jake lobiste i diplomatiju, kao primer navodeći to što Srbija nije proglašena agresorom na BiH, a Hrvatska jeste, a njegovo „proganjanje je deo te priče”.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak