Sajtovi državnih institucija neuredni i nepregledni

Radio 021 09.06.2018 17:11
Sajtovi državnih institucija neuredni i nepregledni


Istraživanje Instituta za evropske poslove pokazalo je da su internet stranice i nalozi državnih institucija na društvenim mrežama, uz izuzetke, nedovoljno razvijeni, neprilagođeni korisnicima, često bez osnovnih informacija i neažurirani, a komunikacija sa građanima gotovo nepostojeća.



Samo šest od 30 institucija, koliko ih je obuhvaćeno analizom, izabralo je da o svojim aktivnostima informiše korisnike na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Jutjubu, dok pet institucija nema nalog ni na jednoj društvenoj mreži. Takođe, istraživanje Instituta pokazalo je da veliki deo institucija ima jedan nalog manje, najčešće zapostavljajući Instagram.
 
Ministarstvo unutrašnjih poslova najviše je praćeno na svim društvenim mrežama, posebno je primetno na Instagramu, Ministarstva pravde, odbrane i državne uprave aktivna su na Tviteru, a Ministarstvo za evropske integracije na Fejsbuku.
 
Većina institucija koje imaju Fejsbuk odgovaraju na poruke istog dana - Ministarstvo pravde, Ministarstvo omladine i sporta, Kancelarija za KiM, Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo za evropske integracije, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom i Ministarstvo finansija.
 
Iz Instituta kažu da su u roku od 24 sata odgovorili Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, dok je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave odgovorilo posle 12 dana.
 
Jedan od zaključaka istraživanja jeste da su internet sajtovi državnih institucija "neuredni, nepregledni, neažurirani i često bez jasnog kontakta kome se obratiti za pomoć". Iako je ažuriranje Informatora o radu jednom godišnje zakonska obaveza institucija, Institut navodi da se na stranici Kancelarije za KiM nalazi informator iz 2014. godine.
 
"Imajući u vidu da informatori sadrže informacije o zaposlenima, organizacionoj strukturi, kontakte i druge značajne podatke za rad institucije, pitanje je da li su te informacije važeće, s obzirom na to da informatori nekih institucija nisu ažurirani i po više godina", kažu iz Instituta. Dodaju da se u vezi sa tim građani ni ne mogu osloniti na verodostojnost podataka koja stoje na zvaničnoj stranici institucije, te se na taj način troši vreme građana i privrede dok pokušavaju da dođu do određene informacije koja im je značajna, a mogla se naći u Informatoru o radu ili na internet prezentaciji.
 
Iako većina internet stranica ima odeljak sa kontaktima, podaci do kojih se došlo tokom istraživanja pokazali su da su to najčešće najosnovniji i nepotpuni kontakti, koji građane upućuju na centralu ili zahteva da popune formular za koji se ne zna kome se šalje, da li i ko ga čita.
 
Takođe, deo istraživanja ticao se redovnosti ažuriranja vesti, saopštenja ili najava, te je zaključeno da su retke institucije koje obraćaju pažnju na sve tri rubrike, ali da je izuzetak internet stranica Vlade Srbije, koja redovno objavljuje saopštenja i ažurira informacije. Sedam ministarstva, navodi se u istraživanju, nema odeljak sajta na engleskom jeziku, a višejezičnost, uključujući i jezike nacionalnih manjina je retkost.
 
Kao institucije sa odgovornijim stavom prema digitalizaciji, kada je u pitanju internet prezentacija, izdvajaju se Narodna skupština, koju slede Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo spoljnih poslova.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak