Berlin - grad sa sto lica

Novosti 07.06.2018 15:56
Berlin - grad sa sto lica


Neki kažu da su u njemu izgubili dušu, drugi mu se stalno vraćaju, jer Berlin nije ljubav na prvi pogled, ali je za ceo život



Nije romantičan kao Pariz, lep kao Rim, živopisan kao Barselona. Ali je poseban. I živ kao nijedan drugi evropski grad. Berlin. Dok koračate njegovim ulicama i na svakom koraku uočavate gradilišta, osećate kako on hrli ka 22. veku. Samo u Berlinu može da osvane crkva koja liči na karmin. Samo u Berlinu transvestit može mirno da čeka gradski prevoz, a da ga niko i ne pogleda. Samo u Berlinu može da se izgradi savremeni neboder pokraj stare zgrade koja je igrom slučaja preživela bombardovanje, a da to ne deluje neskladno.

Okrenutost ka budućnosti ne znači da Berlin briše svoju prošlost. Na gotovo svakom koraku videćete podsetnike istorije koja mu nije bila naklonjena. Jer, to je grad koji je Hitler želeo da sruši i na njegovom mestu napravi prestonicu nemačkog carstva. Grad čiji je najveći deo zaista bio srušen tokom bombardovanja u Drugom svetskom ratu. Grad koji je, ne tako davno, bio podeljen na istočni i zapadni deo, a njegovi stanovnici pretvoreni u zarobljenike. Sve te ožiljke Berlin čuva na svom licu. Ali ne dozvoljava da ga zaustave i uspore.

Srećni ljudi

Na mnogim zgradama i dalje su prisutne rupe od metaka. I kao da to nije dovoljno, Spomen-crkva cara Vilhelma u zapadnom delu grada, oštećena je u bombardovanju, ali ne i srušena već ostavljena da stoji i podseća na užase rata. U centralnom delu, u blizini simbola grada, Brandenburške kapije, podignut je Memorijal ubijenim evropskim Jevrejima. Gubeći se u lavirintu 2.711 betonskih ploča koje podsećaju na grobnice, ne možete da ne osetite teskobu i da se ne zapitate kako su se osećali Jevreji za vreme Drugog svetskog rata. Nepunih kilometar odatle, u Bulevaru pod lipama, videćete radove na proširenju linije metroa obeležene fotografijama dva policajca koji se ljube odmah pored fotografije srećne porodice. I to zapravo oslikava prirodu Berlina i put koji je prešao od grada u kom su donošene odluke o istrebljenju jednog naroda do grada koji slavi toleranciju i različitost.

Još jedno mesto "za ježenje" seća na spaljene knjige, a ne treba zaboraviti da "tamo gde pale knjige na kraju pale ljude". Nalazi se na Bebelplacu gde su 1933. godine "izgoreli" Hemingvej, Dostojevski, Kafka u nečem što je skoro pa najmasovnije paljenje knjiga u ljudskoj istoriji. Kao sećanje na knjige koje su nacisti spalili služi stakleni panel utisnut u kaldrmu. Zapravo je reč o prozoru u podzemnu sobu sa praznim policama dovoljnim za 20.000 knjiga. A kako je nastao režim koji je svetu doneo toliko zla pogledajte u odličnom, besplatnom, a pomalo skrajnutom muzeju

"Topografija terora"

Odmor od teške istorije treba potražiti u nekom od parkova koje stanovnici Berlina zaposednu sa prvim naznakama sunca. Tu ćete, u razgovoru sa meštanima čuti da je Berlin grad sa sto lica. Jedni će vam se žaliti kako su u njemu izgubili deo duše jer je normalno proći pored prosjaka koji spava na ulici ne okrenuvši se. Drugi će se nadovezati opaskom da je Berlin odličan za ljude u dvadesetim, ali da kasnije treba pobeći "jer ima previše frikova". Treći će, pak, priznati da su se u petoj deceniji vratili u nemačku prestonicu jer nigde na svetu nisu našli takav grad. Čak i kad se žale, Berlinci izgledaju neopterećeno. I srećno. Mada je reč o metropoli od skoro četiri miliona stanovnika, stres se ne oseća. Gradski prevoz funkcioniše savršeno, a vozači koji sviraju u automobilima su retka slika.

Da se ne ponovi

Odakle god da gledate, ugledaćete 368 metara visok TV toranj na Aleksander placu. Ovaj megalomanski projekat koji je trebalo da predstavi nadmoć komunizma nad kapitalizmom je toliko visok da će vam stari Berlinci ispričati vic: "Šta bi se desilo kad bi se toranj srušio?" A kad ne uspete da odgovorite, uz grlen smeh će reći: "Dobili biste stepenice do zapadnog Berlina". I možda vi nećete shvatiti "foru", ali to je način na koji stanovnici nemačke prestonice ismevaju nekadašnju megalomaniju.

I to je drugi važan deo nemačke istorije koji se takođe oseća na svakom koraku. Dok šetate ovim ogromnim gradom, na semaforima će vas pozdravljati Ampelman, čovečuljak sa šeširom, nekada obožavan simbol istočne Nemačke koji se sada viđa i u zapadnom delu grada. A kako je zaista izgledao život u podeljenom gradu videćete u relativno novom i zabavnom DDR muzeju. U prošlost ćete se vratiti na Kontrolnoj tački Čarli, najpoznatijem graničnom prelazu između istočnog i zapadnog dela grada gde i danas "dežuraju" američki vojnici. U pokušaju da pređe zid i dokopa se Zapadnog Berlina nastradalo je 136 ljudi, a Ist sajd galerija čuva uspomenu na žrtve. Reč je o najduže očuvanom delu zida koji su ukrasili umetnici iz celog sveta motivima slobode, ali i užasa koji služe kao upozorenje umesto table "da se više ne ponovi".

Nastavite šetnju ka Potsdamer placu - žili kucavici koja liči na Njujork i probajte čuvenu kobasicu sa karijem kojoj je posvećen i muzej. Posetite Rajhstag sa čijeg se vrha pruža besplatan pogled na ceo grad, Berlinsku katedralu, Ostrvo muzeja, pa predah nađite u Tirgartenu, ogromnom parku u centru grada gde se možete diviti Spomeniku boginje pobede.

Ali, nemojte misliti da ste ovim završili. Još niste videli stari deo grada sa kaldrmisanim ulicama, niti Botaničku baštu smeštenu u delu koji liči na seoce iz unutrašnjosti. Niste krstarili rekom Špre, niste osetili noćni život. Niste nedeljom bili na buvljaku u Mauerparku, niste videli hipstere u Krojcbergu. Tek kad sve to uradite, shvatićete šta u Berlinu traže umetnici i svi koji ga obožavaju. Berlin je sloboda. Nada. Vera da je sve moguće.

Ali ne brinite, ko jednom dođe u Berlin, stalno mu se vraća. Jer Berlin nije ljubav na prvi pogled. Ali je za ceo život.

NAJJAČA ZEMLjA, NAJSLABIJI INTERNET

Jedini izuzetak od utiska da je reč o naprednom gradu je nesnosno spor bežični internet u kafićima, hotelima, restoranima. Vlasnik bežičnog interneta odgovoran je za bilo kakve ilegalne aktivnosti koje se preko njegove mreže odvijaju, pa neće da odgovara za eventualne terorističke planove koje kujete preko njegove mreže. Problem sa internetom će vas naterati da kupite pripejd karticu koja košta 10 evra i daje vam 2 GB interneta. Ali, pazite kako surfujete, jer je kartica vezana za vaš pasoš.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak