Tramp - Predsednik po ukusu korporativne Amerike

Politika 07.06.2018 14:10
Tramp - Predsednik po ukusu korporativne Amerike


Tramp najavio carine na uvoz kineske robe iako je pre deset dana njegov ministar izjavio da je trgovinski rat zaustavljen



Administracija u Vašingtonu je objavila da će uvesti tarife na uvoz kineske robe vredne 50 milijardi dolara kao i da će ograničiti Peking u nastojanjima da se domogne američke tehnologije. Ovim je Donald Tramp potvrdio imidž nepredvidivog lidera i osigurao podršku najbogatijeg dela zemlje.

U saopštenju se navodi da će carine biti objavljene u drugoj polovini juna, što je mnoge iznenadilo, uključujući drugu ekonomiju sveta, jer su američka i kineska vlada usred trgovinskih pregovora. Usled stalnih Trampovih pritužbi na američki deficit u razmeni dobara sa Kinom (375 milijardi dolara), vlada Si Đinpinga je nedavno predložila da svake godine kupuje američke proizvode u vrednosti od 200 milijardi dolara. Bilo je to uopšteno obećanje bez potpisa i obaveza, ali je bilo dovoljno da dve zemlje počnu da ozbiljno razgovaraju. 

Govoreći o pregovorima, američki ministar finansija Stiv Menučin je čak i izjavio da je trgovinski rat zaustavljen, ali je sada, deset dana kasnije, Tramp napravio potpuni zaokret, prenosi „Vašington post”. Zbog toga je kinesko ministarstvo spoljnih poslova juče apelovalo na šefa administracije u Vašingtonu da održi obećanje i poručilo da je loše za reputaciju jedne države „ako se stalno premišlja u međunarodnim odnosima”, javlja Sinhua.

Premišljanje je, po svemu sudeći, Trampova spoljnopolitička strategija, zasnovana na njegovoj nepredvidivoj ličnosti. „Toplo-hladnu” politiku šef Bele kuće je demonstrirao i na Severnoj Koreji, za koju je čas govorio da je puna potencijala, čas da će je sravniti sa zemljom. Ista stvar dešava i sa samitom sa Kim Džong Unom – Tramp neprestano pristaje i odustaje. Podržavaoci vlade veruju da je upravo to što šefa Bele kuće bije glas čoveka spremnog na sve razlog zašto je Kim prihvatio da razgovara o nuklearnom programu a Si o suficitu. Po istoj logici, Kinezi bi mogli da održe obećanje da američki deficit smanje za 200 milijardi dolara sad kad vide da im prva ekonomija sveta uvodi carine.

Druga Trampova mera – ograničavanje prava kineskih kompanija da ulažu u američku IT industriju – naišla je na podršku tehnoloških korporacija, koje odavno tvrde da Kina na sve načine, zakonite i nezakonite, dolazi do njihovog sofisticiranog znanja. IT sektor je tražio da administracija uradi nešto i povodom toga što Peking pristup kineskom tržištu uslovljava transferom američke tehnologije. U tom smislu se predsednikove mere shvataju kao način da odbrani interese Silicijumske doline. Upravo tako – kao želju da američke korporacije zaštiti od konkurencije – tumači se i što je izašao iz trgovinskog sporazuma sa zemljama Pacifika, zatražio reformu ugovora o razmeni dobara sa Kanadom i Meksikom i uveo namete na uvoz čelika i aluminijuma. U najavama da će i Evropskoj uniji uvesti carine vidi se pre svega pretnja nemačkoj automobilskoj industriji i namera da se američka vozila učine kompetitivnijim. Iako u medijima i stručnoj javnosti vlada strah da će šef administracije izazvati trgovinski rat, korporativna Amerika bi u Trampovim odlukama mogla da iščita napor da se pre svega njoj pomogne.

Volstrit ima brojne razloge da podrži aktuelnu administraciju. Ona je smanjila korporativne poreze skoro za polovinu (sa 35 na 20 odsto), posle čega su ekonomisti predvideli da će američka proizvodnja rasti po stopi od četiri odsto. Umanjenje poreza na dobit shvaćeno je i kao mig džinovima poput „Epla” i „Majkrosofta”, koji profit čuvaju u drugim zemljama zbog nižih poreskih stopa, da novac sada mogu da drže i kod kuće. Vlada je ukinula i brojne regulative, poput ekoloških, koje su donekle sputavale korporacije primoravajući ih da štite okolinu. Tramp je olabavio i Obamina finansijska pravila koja su sprečavala banke da se kockaju novcem štediša.

Kako piše „Ekonomist”, na berzama je vrednost američkih kompanija porasla za 22 odsto u odnosu na prošlu godinu, a  investicije su porasle za 19 odsto. Ukoliko bi još i Kina stvarno pristala da na godišnjem nivou kupuje robu iz SAD u vrednosti od 200 milijardi evra, to bi zaradu američkih kompanija odmah uvećalo za još dva odsto, zaključuje britanski magazin.


Izvor



Anonymous
Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak