Sterijino pozorje može da dijagnostikuje, ali ne i da leči srpski teatar

Politika 28.05.2018 11:00
Sterijino pozorje može da dijagnostikuje, ali ne i da leči srpski teatar


Ne znam nijedan drugi festival u Srbiji koji izaziva toliko reakcija kao što je to slučaj kada se objavi selekcija Sterijinog pozorja ili saopšte odluke žirija, kaže Miroslav Radonjić, direktor ove smotre



Svako novo Sterijino pozorje predstavlja istinski praznik pozorišta, mesto i vreme okupljanja dramskih umetnika iz celog regiona, pa i šire, kaže za „Politiku” Miroslav Miki Radonjić, direktor Sterijinog pozorja, najavljujući večerašnje, 63. po redu, otvaranje novosadske teatarske svetkovine u Srpskom narodnom pozorištu koja će trajati do 3. juna. Takmičarsku selekciju koju je potpisao selektor Boško Milin čini devet predstava, a ocenjivaće ih žiri u sastavu: Tanja Šljivar, Maja Mirković, Novak Bilbija, Ksenija Krnajski i Branislava Ilić. Prve festivalske večeri u zvaničnoj selekciji predstaviće se Narodno pozorište Republike Srpske iz Banja Luke sa predstavom „Švajcarska” po tekstu Petra Mihajlovića u režiji Milana Neškovića.

Kakvu pozorišnu sliku će ovaj novosadski teatarski skup ponuditi pozorišnim teatrolozima, kritičarima, publici, koja pozvana predstava je najskuplja, koje pozorište najzahtevnije, pitali smo Miroslava Mikija Radonjića.

– Selekcija 63. Sterijinog pozorja selektora Boška Milina u većoj meri će ponuditi mogućnost sterijanskoj publici i najširoj javnosti da se upozna sa novom generacijom mladih stvaralaca, dramskih pisaca, reditelja, glumaca... Pored njih biće tu još nekoliko iskusnih i renomiranih umetnika čime ćemo, nadam se, dobiti realnu sliku ove pozorišne sezone. Koliko god zadatak selektora bio da nam ponudi objektivnu procenu i izabere u estetskom smislu najrelevantnija ostvarenja, na kraju je selekcija, ipak, rezultat subjektivnog osećanja i gledalačkog senzibiliteta pojedinca. S druge strane, nerealno je očekivati da jedan festival, pa zvao se on i Sterijino pozorje, može da popravlja stanje našeg pozorišta u celini. Ono može da ukaže na neke osobenosti, specifične dramaturške poetike, interesantne i intrigantne rediteljske postupke, fascinantne vizuelno-muzičke aspekte predstave ili briljantne glumačke bravure. Dakle, Sterijino pozorje može da dijagnostikuje, ali ne i da leči srpski teatar. Kada je reč o najzahtevnijoj predstavi u tehničkom i finansijskom smislu to je „Ožalošćena porodica” iz Jaroslava (Rusija).

Kako je Sterijino pozorje ove godine zatvorilo finansijsku konstrukciju, odnosno da li i kakve polemike bez kojih Pozorje ne bi bilo to što jeste, očekuju, Radonjić kaže:

– Finansijska konstrukcija zatvorena je zahvaljujući, pre svega, osnivaču Pozorja – gradu Novom Sadu i Gradskoj upravi za kulturu, zatim Ministarstvu kulture i informisanja, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, te sponzorima i donatorima. Polemike se, naravno, očekuju i one su više nego dobrodošle. Ne znam nijedan drugi festival u Srbiji koji izaziva toliko reakcija kao što je to slučaj kada se objavi selekcija Sterijinog pozorja ili saopšte odluke žirija. To dokazuje višedecenijsku činjenicu da je Pozorje mnogo više od takmičarskog pozorišnog festivala. Ono je izuzetan društveni događaj. Tako je bilo u prošlosti, tako je danas, tako će biti i u budućnosti.

Miroslav Miki Radonjić najavljuje i oko pedeset bogatih pratećih festivalskih sadržaja:

– Od bogatih pratećih programa izdvojio bih 16. međunarodni simpozijum pozorišnih kritičara i teatrologa uz učešće oko tridesetak eminentnih stručnjaka iz celog sveta, kao i obnovljenu Tribinu Sterijinog pozorja o savremenom domaćem dramskom tekstu na repertoarima srpskih pozorišta.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak