Knjiga kao namet po džepovima čitalaca

Večernje novosti 13.02.2008 04:30
Knjiga kao namet po džepovima čitalaca


Najavljeni skorašnji sastanak dve grupacije (izdavača i knjižara) pri Privrednoj komori Srbije, posle koga bi trebalo da se uvede red na haotičnom tržištu knjige, neće, po svoj prilici, proteći bez polemike. Iako se obe strane žale na krajnje proizvoljnu prodaju knjiga u kojoj profitiraju samo lovci u mutnom, ima nagoveštaja da se teško može naći zajednički jezik oko predloženog zakona o jedinstvenoj ceni knjige.



- Jedinstvena cena knjige jeste mera koja uvodi red u tržišno ponašanje izdavača i knjižara - kaže za "Novosti" Dejan Begović, predsednik Grupacije izdavača pri Privrednoj komori i direktor "Kreativnog centra". Zamolili smo pedesetak izdavača da odgovore na nekoliko pitanja u vezi s tom temom, među kojima je bilo i da li bi izdavačima odgovaralo da se uvede jedinstvena cena knjige. Neprijatno me je iznenadila činjenica da gotovo tri četvrtine izdavača uopšte nije odgovorilo na postavljena pitanja. Kod onih koji su odgovorili, generalno, provejava pozitivan odnos prema ovoj inicijativi, uz sugestiju da se izdavačima dopusti da imaju popuste za članove svojih klubova čitalaca, kao i da se ne ukidaju popusti na značajnijim sajmovima knjiga, pre svega na Beogradskom sajmu. 

Begović ističe da oni koji su pisali nacrt zakona nisu predvideli nikakve izuzetke i to je nešto o čemu će morati dodatno da se dogovaraju.
- Moraju se naći rešenja koja bi trebalo da obezbede pogodnosti za članove klubova čitalaca koje mnogi izdavači neguju - kaže Begović. - Pored toga, mora se uzeti u obzir da jedan broj izdavača nema svoje knjižare, pa su upućeni na postojeću knjižarsku mrežu, u kojoj dominira komisioni način prodaje, koji knjižare oslobađa trgovačkog rizika, čini ih pasivnim u unapređenju efikasnosti prodaje, a neki od njih su i poprilično neodgovorni u izvršavanju dogovorenih finansijskih obaveza prema izdavačima, posebno prema onim manjim. U ovakvoj opštoj situaciji bojim se da bi usvajanje zakona u obliku kakav nam je ponuđen, mnogim izdavačima "izbilo" sa računa i ono malo sredstava koje uspevaju da ostvare sopstvenim prodajnim akcijama. 

Sagovornik, kao i njegove brojne kolege, smatra da su knjižarski rabati veliki, ne samo kada se uporede sa rabatima u drugim granama proizvodnje, već uopšteno govoreći. Jer, nije normalno da onome ko prodaje knjigu ostaje više nego onome ko je knjigu stvorio.- Izdavači i knjižari upućeni su jedni na druge i samim tim oni moraju da budu partneri. Tog partnerstva, nažalost, ima na rečima, ali u praksi, mnogo je neodgovornosti, ucenjivanja, zloupotreba i iskorišćavanja. Ja radim u "Kreativnom centru", izdavačkoj kući koja nema svoju knjižarsku mrežu, tako da više osećam probleme koji su nam nametnuti nekorektnim odnosom jednog broja knjižara.
Po rečima Begovića, Nacrt zakona je dosta krut, jer više vodi računa o potrebama knjižara, a manje o porblemima izadavača, kao i da predlagač nije u dovoljnoj meri uvažio realnost i sutaciju u kojoj se nalazimo.
- Ako bismo zakon primenili onako kako je sada predložen bojim se da bi najviše od toga imali čitaoci. Da budem konkretan, mislim da bi knjige neminovno morale da poskupe i to značajno, jer izdavači ionako formiraju cene koje su na ivici rentabilnosti, a na to su prinuđeni zbog teške ekonomske situacije u zemlji i male kupovne moći stanovništva.

PRAVILA PONAŠANJA 

PRVI ozbiljniji pokušaj da se, koliko-toliko, sredi tržište knjiga kod nas učinjen je 1984, kada su usvojene i u "Službenom listu" objavljene posebne uzanse za promet knjiga.
Uzansama je određeno da cenu knjiga formira izdavač i da je ona jedinstvena, a da se rasprodaja knjiga može obaviti godinu dana od objavljivanja prvog izdanja. U slučaju da izdavač smanjuje cenu pre tog roka dužan je da obešteti knjižare. Uzansama su, takođe, određeni i troškovi rabata: za udžbenike do 25 odsto, za naučnu i stručnu literaturu 35, a za književna dela i ostala izdanja 40 odsto.
Dobri poznavaoci izdavaštva kažu da su se ove uzanse primenjivale samo par godina i da se od njih odustalo, iako, kao i sve ostale uzanse nikada nisu ukinute, jer nisu imale snagu zakonske primene, odnosno neposlušni nisu mogli da snose nikakve posledice. 

Izvor