Kina najavljuje nove investicije na Balkanu

Politika 25.05.2018 16:40
Kina najavljuje nove investicije na Balkanu


MMF: Razvoj projekta „Pojas i put” povećava zaduživanje država regiona. – Si Đinping pisao Aleksandru Vučiću, potvrđeno strateško partnerstvo dve države



Zvanični Peking spreman je za nove investicije na zapadnom Balkanu, u centralnoj i istočnoj Evropi. Bugarska sa radošću sprema dobrodošlicu kineskim liderima na sedmi samit 16+1 u Sofiji. To su ključne poruke susreta kineskog šefa diplomatije Vang Jija i Ekaterine Zaharijeve, ministra inostranih poslova Bugarske, u Buenos Ajresu, tokom samita G-20, prenele su agencije.

U martu ove godine Rojters je objavio vest da Kina razmatra da li da „proredi” grupno viđanje sa liderima Bugarske, Hrvatske, Češke, Estonije, Mađarske, Letonije, Litvanije, Poljske, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Albanije, BiH, Makedonije, Crne Gore i Srbije. Zvanični Peking i jugoistočno krilo Evrope održali su prvi samit 16+1 u jeku globalne finansijske krize u Budimpešti 2011. godine.

Prema vestima iz argentinske prestonice, Sofija se – nakon nedavnog samita EU – uveliko sprema za 16+1 početkom ovog leta.

„Spremni smo da ohrabrimo kineske firme da još više investiraju u Bugarsku, zapadni Balkan, centralnu i istočnu Evropu. Radi smo da sarađujemo u tom postupku. Saradnja Kine sa 16 država ovog dela Evrope i odnosi Kine i EU međusobno se ne isključuju, već doprinose jačanju evropskih integracija”, ocenio je Van u Buenos Ajresu.

Peking veruje da će julski samit dodatno povećati međusobno berićetnu saradnju Kine sa centralnom i istočnom Evropom, navodi se u juče objavljenom saopštenju na koje se poziva britanska agencija.

Zaharijeva je kineskog kolegu obavestila o toku i ishodu samita EU 17-18. maja, napomenuvši ideju za finansiranje oko 30 milijardi evra u niz infrastrukturnih projekata koji bi povezali region i podstakli konkurentnost.

„Premijer Borisov lično je posvećen traganju i iznalaženju izvora finansiranja za te projekte na Balkanu. Mi smo most između Evrope i Azije. Verujem da će samit 16+1 u julu u Sofiji znatno doprineti razvoju regiona”, naglasila je bugarska šefica diplomatije.

Bugarska je „pouzdan partner” Kine u centralnoj i istočnoj Evropi, ocenio je Vang.

Međunarodni monetarni fond (MMF), naravno, ima drugačije mišljenje o unapređenju saradnje Kine i država ovog dela sveta na trasi megaprojekta „Pojas i put”.

Bujanje infrastrukturnih projekata na trasi kineskog projekta „Pojas i put” podstiče rast zaduživanja na zapadnom Balkanu, prenele su agencije upozorenje MMF-a. Izgradnja auto-puta Bar–Boljare, radi povezivanja Crne Gore i Srbije – uz pomoć kredita kineske Eksport-import banke – po oceni MMF-a znatno je povećala zaduženost Podgorice. Ove sedmice MMF je takođe upozorio na upliv kineskog kapitala u razvoj istraživanja nafte u Albaniji i podsetio da kineska firma „Everbraj grupa” drži u vlasništvu međunarodni aerodrom u Tirani.

Prošlog meseca, prilikom boravka u Kini, Kristin Lagard, izvršni direktor MMF-a, naglasila je da „Pojas i put” treba da ide „samo tamo gde je potreban”.

Dalji razvoj projekta „Pojas i put” jedna je od ključnih tema razgovora nemačke kancelarke Angele Merkel i kineskog predsednika Si Đinpinga, koji, prema najavama, počinju danas u Pekingu.

Ništa od sko­rog ula­ska Bu­gar­ske u evro­zo­nu

Evrop­ska cen­tral­na ban­ka (ECB) sa­op­šti­la je da Bu­gar­ska mo­ra da spro­ve­de re­for­me u broj­nim obla­sti­ma pre pre­la­ska na evro, či­me je sru­ši­la na­de te naj­si­ro­ma­šni­je čla­ni­ce EU da će usko­ro po­sta­ti čla­ni­ca evro­zo­ne, ja­vlja Be­ta.

Ban­ka sa se­di­štem u Frank­fur­tu na­ve­la je to u iz­ve­šta­ju o na­pret­ku ka član­stvu u evro­zo­ni onih čla­ni­ca EU ko­je još ni­su pre­šle na evro, na­vo­di Aso­ši­je­ted pres. Bu­gar­ski zva­nič­ni­ci su iz­ja­vlji­va­li da že­le da ove go­di­ne do­bi­ju sta­tus ze­mlje ko­ja će za dve go­di­ne po­sta­ti deo evro­zo­ne. Ko­nač­nu od­lu­ku o pri­je­mu Bu­gar­ske u ta­ko­zva­nu dvo­go­di­šnju če­ka­o­ni­cu do­ne­će po­li­tič­ki li­de­ri čla­ni­ca evro­zo­ne, ali će iz­ve­štaj ECB pod­sta­ći skep­ti­ci­zam pre­ma na­sto­ja­nju So­fi­je.

Iako Bu­gar­ska ima ni­zak bu­džet­ski de­fi­cit i jav­ni dug i ve­za­la je va­lu­tu lev za evro, ECB je iz­ra­zio za­bri­nu­tost zbog vi­so­ke za­du­že­no­sti pri­vre­de, ko­rup­ci­je i sla­bog raz­vo­ja zna­nja i ve­šti­na.

Evro­zo­na tre­nut­no ima 19 čla­ni­ca.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak