Upornost je važnija i od talenta i od sreće

Novosti 25.05.2018 15:27
Upornost je važnija i od talenta i od sreće


Manjak upornosti odgovorniji je za mnoge promašene živote nego nedostatak sreće i talenta zajedno. Ali ne možemo se izvući na genetiku



Kada je davne 1979. godine, na obali reke Bramaputre, video na hiljade zmija i gmizavaca koji umiru nasukani na jalovom sprudu nakon poplave, Jadav Pajeng se rasplakao. Ali i odlučio da neće dozvoliti da ijedna životinja u toj oblasti ikada više završi na isti način. Imao je samo 16 godina i počeo da sadi drveće u želji da obnovi razorenu oblast. Nakon tri decenije tokom kojih je čak uvozio mrave kako bi stvorio održiv ekosistem, uspeo je.

Za ovu neverovatnu priču ceo svet je čuo 2008. godine kada su indijske vlasti, jureći stotine odbeglih slonova, slučajno nabasale na rezervat. I ostale u čudu šta je jedan čovek uspeo sam da uradi. Po njegovom nadimku, ova šuma se danas zove Molaj i dom je desetinama različitih vrsta, uključujući i tigrove, jelene, zečeve, majmune.

Jadav Pajeng u svom poduhvatu ne bi uspeo da nije bilo jedne stvari - istrajnosti. Bez nje nema velikih dela, ali ni malih uspeha. Nema naučnika, umetnika, sportiste koji ne ističu značaj upornosti na svom putu do uspeha. Šta god da radimo, važna je - ako želimo da smršamo, završimo fakultet, napredujemo u karijeri.

Učite od drugih

Energija i upornost pobeđuju sve, govorio je Bendžamin Frenklin. Strpljenje, upornost i rad su nepobediva kombinacija za uspeh, isticao je Napoleon Hil. Ambicija je put do uspeha, a upornost je vozilo kojim se tim putem vozite, objašnjavao je Bil Bredli, bivši američki košarkaš i senator.

Manjak upornosti odgovorniji je za mnoge promašene živote nego nedostatak sreće i talenta zajedno. Ali ne možemo se izvući na genetiku. Psiholog i autorka knjige "Nikad ne reci nikad" Jovana Jovanović ističe da je upornost osobina koja se stiče tokom života, a njen intenzitet oblikuje sredina u kojoj čovek živi.

- Ako imamo oko sebe primer nekog ko je istrajan, možemo od njega naučiti kako da budemo takvi. Zato ako želite da istrajete u nečemu, pronađite nekog ko je već uspeo u tome. Učite od drugih. Jer, upornost se zaista isplati - ističe psiholog.

Pa ipak, nije to tako lako. Dok se divimo ljudima koji pomeraju granice i uprkos invaliditetu ostvaruju uspehe, sjajni smo u tome da pronađemo mnoštvo izgovora za manjak istrajnosti u sopstvenom životu. Upornost ide ruku pod ruku sa strpljenjem i samodisciplinom, dok su joj neprijatelji odlaganje, neodlučnost, strah od neuspeha.

- Istrajni smo kada imamo neki cilj ili želju, ali postoji mnogo stvari koje nas mogu ometati u tome. Mnogo problema i prepreka leži na putu do ostvarenja svake želje. Što smo spremniji da budemo istrajni, to ćemo više prepreka savladati. Važno je da u glavi tačno znamo šta želimo, da imamo jasnu sliku o tome i da za svaku prepreku i problem shvatimo da su prolazni. Tako se gradi istrajnost - objašnjava Jovanovićeva.

Fatalistički stav

Kao narod se ne možemo pohvaliti upornošću. Naprotiv, mi bismo uspeh preko noći, bez mnogo rada i zalaganja. Stiče se utisak da smo puni ideja, ali da kad dođe trenutak za njihovu realizaciju, odustajemo. I prelazimo na novu ideju. Manjak upornosti mogao bi da se objasni fatalističkim poimanjem života koje poručuje da od nas ništa ne zavisi, već da je sve što treba da se desi negde zapisano čime se gubi motivacija. I dok Amerikanci odrastaju sa geslom "nebo je granica", mi rastemo sa porukom "sve je već zapisano".

Pišući o srpskom mentalitetu, Arčibald Rajs je ukazao i na pojavu da smo tokom istorije dugo radili za osvajače, pa smo gubili motivaciju da istrajemo u nečem jer smo znali da plodove našeg rada ubiraju drugi. Manjak upornosti kod Srba naša sagovornica objašnjava time da smo kulturno područje u kom se neguje kolektivistička perspektiva, što znači da je mali akcenat na individualnoj odgovornosti.

- Zato većina ljudi na našim prostorima umesto da kaže sebi "Mogu ja to", kaže "Neko drugi će se pobrinuti". To ubija istrajnost. Jer istrajnost zavisi od lične odgovornosti koju moramo da prihvatimo da bismo postigli ono što želimo. Kod nas je izbegavanje odgovornosti veliki problem, što se može videti u razlozima koje ljudi navode kada ih upitate zašto nisu uspešni u životu. Kriviće sve redom, samo ne sebe. Kriva je država, ekonomija, roditelji, prijatelji, razne okolnosti, ali nikako i sam pojedinac - objašnjava naša sagovornica.

I upravo je to prvi korak na putu ka istrajnosti. Preuzimanje odgovornosti, uspostavljanje cilja, pravljenje plana ka njegovoj realizaciji - ovo bi bio redosled koraka.

- Kad čovek želi da bude istrajan, prvo što treba da prestane da radi je da krivi druge. Razne okolnosti dovešće ga u situaciju da ne istraje, ali samo lična odlučnost može da mu pomogne da sve to prevaziđe. Istrajnost je lična osobina koja se stiče putem preuzimanja odgovornosti, pravljenja jasnog plana, iznova, iznova i iznova sve dok ne uspete da stignete do cilja - zaključuje naša sagovornica.

Kad vam ponestane snage, setite se priča svih onih koji su istrajali. Setite se Nika Vujičića, Nataše Kovačević, paraolimpijaca koji donose medalje uprkos invaliditetu. Pomislite na Ča Sasun, Južnokorejku iz malog planinskog seoceta koja je, vodeći se geslom "nikad nije kasno", odlučila da u šezdesetim dobije vozačku dozvolu. Postala je nacionalni heroj i pojavila se u reklami za jedan automobil jer je položila test - iz 950. puta. Ali uspela je!

KAKO VASPITAVATI DECU

Moguće je vaspitavanjem probuditi u detetu istrajnost i stvoriti od njega čoveka koji neće lako odustati, kaže naša sagovornica.

- Istrajnost se oblikuje i putem kazne (kritike, osude) i nagrade (podrške, pohvale). Kad podržavamo dete, šaljemo mu nesvesno poruku da bude istrajno u tome, a kad ga kažnjavamo ili kritikujemo poručujemo mu da ne istraje. Tako dete shvata da postoje stvari za koje vredi biti istrajan i za koje ne vredi. Dete ne treba da bude istrajno u svemu, već da nauči da napravi razliku između toga šta je vredno istrajnosti, a šta nije - kaže Jovanovićeva.

I NAJJAČI ODUSTAJU

Kako se neuspesi množe, i najjačima se dogodi da odustanu. Ali moguće je vratiti veru i snagu.

- Kada neko nešto želi da uradi, u glavi ima plan kako bi to trebalo da izgleda. Ali ne ide uvek sve po planu, čovek se razočara, poklekne, izgubi motivaciju. Tada je potrebno da napravi novi plan i da počne iz početka. Na taj način će istrajati. Nekad je potrebno i da deset puta pravimo plan, a da svaki put sve ispadne drugačije, ali suština je da ostanemo fokusirani - kaže psiholog.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak