Imendan srpske Vojvodine

Novosti 16.05.2018 11:54
Imendan srpske Vojvodine


U Sremskim Karlovcima svečano obeleženo 170 godina od održavanja istorijske Majske skupštine. Sećanje na 15. maj 1848, kada su Srbi u austrijskom carstvu proglasili autonomnu oblast



NIJE ovo običan dan.

Ova rečenica, kratka i emotivna, neprestano je u utorak titrala na usnama ljudi okupljenih u središtu Sremskih Karlovaca, pitome i bajkovite varoši čiju istoriju krase veliki datumi. Najveći od svih bilo je zasedanje Majske skupštine pre 170 godina.

Bio je to dan kada je Vojvodina dobila ime.

Svečanost povodom 15. maja 1848. godine, kada su Srbi u austrijskom carstvu proglasili Srbsku Vojvodovinu, započela je svetom arhijerejskom liturgijom u Sabornoj crkvi Svetog Nikole, nastavljena je u zgradi Magistrata. U njoj je Pokrajinska vlada održala sednicu, osnovavši Fond za razvoj Karlovaca. Svečanost je završena svečanom akademijom u čuvenoj Karlovačkoj gimnaziji.

Patrijarh Irinej, sa episkopima i brojnim sveštenstvom, služio je liturgiju u dupke punom Sabornom hramu. Baršunasti vokali crkvenog hora zvonko su se uzdizali do vrha hramovne kupole i nekim nevidljivim nitima u mislima slušalaca oživljavali istorijsko sećanje na velikane Srpske Vojvodine - patrijarha Josifa Rajačića, vojvodu Stevana Šupljikca, vožda Đorđa Stratimirovića...

Na kraju bogosluženja patrijarh Irinej kratkom besedom podsetio je da je iz ovog hrama pre 170 godina njegov slavni prethodnik Rajačić ispratio poslanike na Majsku skupštinu s poukom da tamo pokažu "da smo narod pametan i serbske slave dostojan".

Karlovačka gimnazija, najstarija u srpstvu (1791), specijalno za ovaj majski jubilej zablistala je obnovljenom fasadom. Kraj vijugavog stepeništa koje vodi do svečane sale, visoke goste radoznalim pogledima pratila je najnovija generacija đaka.

Na početku svečane akademije, visokim zvanicama, među kojima su bili patrijarh Irinej i vladike SPC, generalni sekretar predsednika republike Nikola Selaković, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, predsednik SANU Vladimir Kostić,predsednik Matice srpske Dragan Stanić, direktor Arhiva SANU Žarko Dimić, članovi Vlade i pokrajinski poslanici, istoričarka prof. dr Ljubomirka Krkljuš i drugi, prikazan je dokumentarni film "Majska skupština - 170 godina posle".

Potom je akademik Vasilije Krestić rekao da je Majska skupština, na kojoj su Srbi proglasili autonomnu oblast, bila rezultat stoletnih težnji srpskog naroda u Habzburškoj monarhiji.

- Najvažnija težnja Srba bila je da očuvaju svoj jezik, nacionalnu i versku posebnost, istoriju, kulturu i običaje - rekao je, između ostalog, Krestić, dodajući da je na temeljima Majske skupštine u drugoj polovini 19. veka građena celokupna politika Srba u Ugarskoj.

Ministar za kulturu i informisanje u Vladi Srbije Vladan Vukosavljević primetio je da izgleda nezamislivo da je 1848. godine Srbima uskraćivano pravo na korišćenje svoga jezika i pisma.

- Pomislimo na to danas, kada sve više sopstveno pismo i jezik guramo u stranu - poručio je ministar kulture. - Taj plamen koji je grejao srca skupštinara traje do danas i ne smemo da ga izgubimo. Ako ga izgubimo, preti nam opasnost da postanemo hladno predjelo na trpezi istorije.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović istakao je da je zahvaljujući učesnicima Majske skupštine i velikanima koji su kasnije preuzeli barjak slobode - Svetozaru Miletiću, Mihailu Polit-Desančiću, Lazi Kostiću - ideja iz sna u javu pretočena na Novosadskoj skupštini 1918. godine, kada su vojvođanske oblasti pripojene Kraljevini Srbiji.

- Vojvodina je, u međuvremenu, upravo u Srbiji, postala model skladnog života za sve ljude koji u njoj žive - kazao je Mirović.

U nadahnutoj besedi, Nikola Selaković rekao je da su Majsku skupštinu vodili ljudi koji su nadrasli vreme, te danas proslavljamo događaj koji je prečanske Srbe odlučno opredelio za odbranu svojih prava, jezika i vere. Uz to, oni su sve vreme imali snažan osećaj pripadanja srpskom nacionalnom korpusu.

PRAUNUK STRATIMIROVIĆA

BEOGRAĐANIN Ivan Stratimirović već godinama posećuje Karlovce. Ovde je svakog 12. jula, da sa meštanima položi cveće na mesto gde je u bici srpska vojska, koju je predvodio njegov pradeda Đorđe Stratimirović, nanela težak poraz Mađarima.

- Velika mi je čast što je mog pradedu narod pre 170 godina proglasio voždom, a ujedno sam i srećan što smo posle niza decenija prigušivanja našeg sećanja, ponovo svesni potrebe da cenimo našu slavnu prošlost - rekao je Stratimirović, uz nadu da će sazreti i ideja da se ispuni testamentarna volja njegovog pradede, da mu kosti iz Beča budu prenete u Srbiju.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak