Svaka treća ubijena žena tražila pomoć

Novosti 11.05.2018 11:11
Svaka treća ubijena žena tražila pomoć


Od početka ove godine čak 18 žena usmrćeno u porodičnom nasilju, duplo više nego za prva četiri meseca 2017. U 93 odsto slučajeva zločin počine muškarci, a najčešće su to bivši i sadašnji partneri



U PORODIČNOM nasilju, od početka godine, ubijeno je osamnaest žena i šestorica muškaraca, izjavila je Jasmina Puhača, zamenik načelnika Odeljenja za prevenciju i suzbijanje nasilja u porodici. Ovaj zabrinjavajući podatak je iznela na današnjem Prvom regionalnom okruglom stolu "Kako sprečiti nasilje i sačuvati porodicu", u organizaciji Udruženja žrtava nasilja Hajr.

Prošle godine, prema Puhačinim rečima, stradala je 31 žena i 16 muškaraca:

- Tačno je da je sve veći broj muškaraca žrtava, ali je i da su u 93 odsto slučajeva nasilnici muškarci.

Broj ubijenih žena je više nego duplo veći u odnosu na proleće 2017. godine, kada je tek najavljivana primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Iako je zakon donekle doprineo koordinaciji nadležnih službi u borbi protiv nasilnika, ove brojke pokazuju da kao usamljeni akt nije dovoljan. Stručnjaci i aktivisti koji su upućeni u rad državnih organa saglasni su da je neophodno apsolutno jedinstvo - u sankcionisanju i osudi ove pojave, ali i u nedvosmislenoj podršci ženama i razumevanju potreba žrtve.

Prema podacima Autonomnog ženskog centra, tri su ključna faktora za ubistvo žene, koji povećavaju rizik od zločina čak devet puta - ljubomora nasilnika, odluka žene da ga napusti i prisustvo vatrenog oružja. Žene u Srbiji u najvećem broju slučajeva ubijaju njihovi partneri ili bivši partneri (23-26 slučajeva prošle godine) i to većinom nožem ili vatrenim oružjem. Ubistva su se, skoro po pravilu, događala u domu žrtve, a u dve trećine slučajeva, počinilac je izvršio samoubistvo. Kako navode iz AŽC u svakom trećem slučaju žena se obraćala institucijama pre ubistva.

Aleksandra i Milena Vasić iz Smedereva, Kruševljanke Gordana Živković i Borka Stanojević Jakovljević, Bojana Miletić iz Sombora... Ubijene žene, različitih godina, zanimanja, životnih priča. Ono što ih povezuje jesu ubice, dželati iz najbližeg okruženja, koji su ih usmrtili u sopstvenom domu.

Kako kaže Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici i Sigurne kuće, spekulisanje brojem žrtava je suvišno - i jedna ubijena žena je mnogo! Prema njenima rečima, od početka godine usmrćeno je 20 žena (među kojima su one čija se smrt još istražuje i uzrok nije potvrđen), a u istom periodu prošle godine njih osam.

- Stanje je alarmantno! Imamo veliki problem... I mi radimo sa ženama kojima se često preti i koje same kažu da se nisu sklonile u Sigurnu kuću da bi prošle isto. Teško je predvideti mere koje bi definitivno sprečile zločin. Izgleda da onaj ko odluči da uradi tako nešto, to i uradi, bez obzira na sankcije - kaže Vesna Stanojević.

Prema njenim rečima, novi zakon doveo je generalno do većeg broja intervencija MUP, ali trebalo bi pooštriti mere kojima se nasilnici sankcionišu.

- Ovo nije dovoljno. Svako nasilje koje se pojavi i prijavi mora da bude kažnjivo svuda i da u osudi budu jedinstveni i MUP i tužilaštvo i lokalna samouprava - naglašava Stanojevićeva.

Kako navode iz AŽC, oni sprovode nezavisni monitoring primene zakona i objavili su četiri izveštaja do sada.

- Dobro je što je ovim zakonom država uvela nultu toleranciju na nasilje. Uslovno bismo po broju izrečenih mera mogli reći da se zakon primenjuje. Ipak, zbog nepreciznog prikazivanja brojeva (prema broju izrečenih mera umesto prema broju lica kojima su mere izrečene) javnosti se daje pogrešna slika o primeni zakona, jer je jednoj osobi moguće izreći dve mere - kažu u Mreži "Žene protiv nasilja", ispred Autonomnog ženskog centra.

Njihova preporuka je da treba uspostaviti jedinstvenu i centralnu elektronsku evidenciju o prijavljenim slučajevima nasilja u porodici, obezbediti veći broj obučenih izvršilaca - u policiji, centrima za socijalni rad i tužilaštvima, uvesti redovno mesečno praćenje podataka o primeni Zakona, unaprediti razumevanje prava i potreba žrtava.

- Problem je i to što se izriču uslovne i minimalne kazne, i što profesionalci neretko postupaju u skladu sa predrasudama i stavovima, umesto u skladu sa zakonom - zaključak je ove mreže.

IZREČENO 13.808 MERA

STATISTIKA MUP pokazuje i da je od početka godine do polovine aprila podneto 1.699 krivičnih prijava zbog ovog dela, kao i da je izrečeno 8.919 mera zabrane prilaska ili napuštanja stana. Lane je ukupno izrečeno 13.808 mera.

Sudija Nebojša Đurić iz Foruma sudija Srbije istakao je na okruglom stolu mnoge prednosti novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Glavna je, kako kaže, da centri za socijalni rad, pravosudni i organi gonjenja imaju rok od 30 dana, koliko traju privremene mere, da ojačaju žrtvu i pripreme je za svedočenje. Kao i da se obezbede izveštaji MUP i centra, da bi optužnica bila što kvalitetnija.

"AKO SISTEM NE REAGUJE, REAGUJE ZLOČINAC"

U SUSRET Danu sećanja na žene žrtve nasilja, koji će se obeležiti 18. maja, AŽC je, sa udruženjem žena iz Kruševca "Peščanik", pokrenuo kampanju "Ako sistem ne reaguje, reaguje zločinac". Oni su danas predstavili analizu propusta nadležnih koji su prethodili ubistvima žena.

- U 10 od 26 slučajeva femicida u 2017. policija, tužilaštvo i centri za socijalni rad su imali informacije o nasilju koje je počinjeno nad ženom, ali, ipak, nije učinjeno dovoljno da ubistva budu sprečena - rekla je Vanja Macanović, advokat iz AŽC. - Zato tražimo odgovornost profesionalaca koji ne prepoznaju postojanje rizika od nasilja po život žene, ne čine dovoljno da je zaštite i tako ne uspeju da ga spreče. Do sada je samo jedan policijski službenik sankcionisan otkazom, jer nije dobro procenio postojanje rizika.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak