Katar: Raj na zemlji ili pakao savremenog društva?

Press 08.05.2018 13:50
Katar: Raj na zemlji ili pakao savremenog društva?


Država Katar i njeni stanovnici slobodno mogu da kažu da su neograničeno bogati, ali da im to nije donelo "potpunu sreću", jer su sa novcem došle i društvene promene koje im se ne sviđaju




Nafta i gas učinili su Katar najbogatijom zemljom na svetu - dovoljno bogatom da na stadione i infrastrukturu za Svetski fudbalski kup 2022. potroši 200 milijardi dolara.

Bi-Bi-Si (BBC) piše da bukvalno neograničeno bogatstvo ipak nije donelo "potpunu sreću" malom emiratu, pošto donosi i društvene promene koje se ne sviđaju svima.
 
Krajem aprila, temperatura je u Dohi još prijatna, pa se porodice opuštaju u popodnevnim satima uživajući na osunčanom šetalištu na obali Persijskog zaliva. Leto u Kataru traje od maja do septembra, a temperature svakodnevno prelaze 38 stepeni Celzijusa, često dostižu i 47.
 
Panorama glavnog i najvećeg grada Katara mnogo se promenila u poslednjih nekoliko godina: kule od čelika i stakla "izrasle" su kao veštačka šuma u predelu na kojem je nekada bila samo peščana obala.
 
- Postali smo urbani - primećuje za BBC dr Kaltam el Ganim, profesor sociologije na Katarskom univerzitetu: 
 
- Naš društveni i privredni život se promenio - porodice se sve više odvajaju, potrošačka kultura je prevladala.
 
Katar je najbogatija zemlja na svetu, sa BDP po glavi stanovnika od čak 102.000 dolara. Slede Lihtenštajn (89.000), Bermudi (86.000), Makau (82.000) i Luksemburg (78.000).
 
Prema podacima CIA, otprilike 14 odsto domaćinstava u Kataru su dolarski milioneri, a 2013. je nezaposlenost bila svega 0,1 odsto.
 
Pre manje od jednog veka, Katar je živeo u krajnjem siromaštvu, da bi danas postao lider u bogatstvu. 
 
Iskorišćavanje energetskih izvora započelo je četrdesetih godina prošlog veka, a pre toga, Katarani su živeli od ribolova i vađenja bisera. Katar raspolaže trećim svetskim rezervama prirodnog gasa, a zalihe nafte su 15 milijardi barela. 
 
Obrazovanje je besplatno, kao i zdravstvena zaštita. Poslovi su garantovani, kao i stanovanje. Voda i struja su besplatni. U Kataru ne postoji porez - ne plaćaju ga ni stranci. Ti podaci su jasni.
 
Stvar koja je manje jasna je koliko su tako brze promene uticale na društveni život.
 
BBC primećuje da se u Dohi na svakom koraku "oseća pritisak". Grad je veliko gradilište, u kojem su cele oblasti u izgradnji, ili srušene zbog nove izgradnje. Zbog saobraćajnih gužvi, građani sve više vremena provode van kuće i ta atmosfera stvara stres.
 
Po izveštajima lokalnih medija, danas se 40 odsto katarskih brakova završava razvodom. Više od dve trećine građana, odraslih i dece, pati od gojaznosti.
 
U društvu u kojem državljani Katara čine manjinu - odnos stranaca i domaćih je otprilike sedam na jedan - starosedeoci kažu da raste frustracija mladih da im stranci uzimaju najbolje poslove.
 
Od ukupno 1.800.000 stanovnika, samo 280.000 su Katarani. Kako su pisale beogradske "Novosti", u Kataru živi i radi i oko 2.000 građana Srbije.
 
Državljani dozvolu za izgradnju kuće dobijaju "za tren oka", a država im kasnije refundira polovinu troškova gradnje. Ipak, samo državljani mogu da poseduju kuće, jer je zabranjena prodaja zemlje strancima.
 
Za strance je, pak, izgrađeno veštačko ostrvo kod Dohe, Perla, gde stanovi - koje stranci mogu da kupe - koštaju i do pola miliona dolara. 
 
U trci za razvojem, ipak, sve su jača osećanja da je nešto važno izgubljeno, primećuje BBC.
 
Život prosečne katarske porodice potpuno se promenio. Decu uglavnom odgajaju dadilje sa Filipina, iz Nepala, Indonezije, a povećava se kulturološki i generacijski jaz.
 
Um Kalaf, žena od šezdesetak godina čije je lice skriveno iza tradicionalnog vela, kaže za BBC da je život bio "prelepo jednostavan" u njenoj mladosti. Sada, izgubljena je ta "porodična intima", dodaje.
 
Katar je apsolutistička monarhija, kojom još od sredine 19. veka vlada dinastija Al Tani - koja je "ispratila" bahreinske, osmanlijske i britanske vladare, da bi zemlja stekla nezavisnost 1971. godine.
 
Od prošle godine, šef države je osmi emir Katara, Tamim bin Hamad al Tani. Najmlađi arapski lider, koji ima 34 godine, pita se za sve i zabranjena je bilo kakva kritika na njegov račun - uključujući medije. Kad je reč o medijima, sedište svetski poznata mreže "Al džazira" je u Kataru.
 
Alkohol je u Kataru dozvoljen - u određenim zonama. Takve zone će se tokom Svetskog prvenstva u fudbalu zvati "zone za zabavu". 
 
Katar ima samo jednog kopnenog suseda - Saudijsku Arabiju, s kojom ima potpisan odbrambeni sporazum. U Kataru postoji i vazdušna baza za američku i britansku vojsku. Ipak, kako je pisao "Njujork tajms" pozivajući se na procurele diplomatske depeše, Katar je imao "najlošije rezultate" kad je reč o borbi protiv terorizma.
 
Istovremeno, velikodušni emirat je uvek raspoložen da finansira različite "pobunjeničke" i islamističke pokrete: Hamas na Bliskom istoku, Muslimansku braću u Egiptu, pobunjenike širom arapskog sveta tokom Arapskog proleća, pisali su zapadni mediji. 
 
Katar je prva arapska zemlja koja je dobila organizaciju Svetskog kupa. 
 
Apsolventkinja novinarstva Marijam Dahrudž primećuje da, kako se približava Svetski kup, ljudi se u Kataru plaše:
 
- Odjednom, ceo svet želi da nas vidi. Mi smo zatvoreno društvo, a oni žele da dođu i donesu svoje različitosti. Kako onda mi da izrazimo naše vrednosti?
 
I tu fudbalsku priču, međutim, prate kontroverze sa, naravno, puno novca. Posle napisa lista "Telegraf" o mogućoj kupovini prvenstva, istražitelji FIFA započeli su istragu: list je, naime, objavio da su bivši potpredsednik Izvršnog odbora FIFA Džek Vorner i članovi njegove porodice dobili skoro dva miliona dolara od firme koja je učestvovala u kandidaturi Katara za prvenstvo.
 
Katar je 2010. dobio organizaciju Svetskog kupa, a do tada se nikad reprezentacija te zemlje nije kvalifikovala ni za jedno finalno međunarodno fudbalsko takmičenje. Kritičari ovog izbora pitali su se i kako će vrela klima uticati na nastupe igrača, pa je predlagano i da se takmičenje održi tokom zime.
 
Istraga FIFA o slučaju izbora Katara još je u toku, a emir je odlučan da do 2022. pretvori Katar u "zemlju iz bajke". Zapravo, mala država, od nešto više od 11.000 kvadratnih kilometara, već izgleda bajkovito.
 
Kako su pisale "Novosti", u ekstravagantnom Kataru postoji fudbalski stadion Halifa sa erkondišnom, klizalište koje radi i na 45 stepeni, bazen za konje, šoping mol koji je savršena replika Venecije. U šali se obično kaže da je državljanin Katara koji ima jednu kuću, jedan auto i jednu ženu - siromašan čovek...
 
Farmer Ali el Džehani služi gostima toplo, penušavo kamilje mleko i, a smatra da se razvoj Katara - kako prenosi za BBC - odvija prebrzo:
 
"Nekada - kad si se bogatio ako radiš, a nisi ako ne radiš - bilo je mnogo bolje."


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak