Zbog čega se događa fenomen već viđenog

Novosti 06.05.2018 20:10
Zbog čega se događa fenomen već viđenog


Patofiziološke disfunkcije mozga poput epilepsije mogu da izazovu "dežavi" ali isto tako i stres, umor ili iscrpljenost



Da li ste nekada imali osećaj da ste već bili u nekom gradu, iako ste prvi put u njemu? Ili da ste već upoznali osobu koju prvi put vidite? Da vam se nešto već desilo, iako znate da nije, kao da ste bili "sa one strane ogledala"?

Kada vam se nepoznate osobe, okolnosti i situacije čine odnekud poznatim, moguće je da se radi o "već viđenom". O uzrocima i razlozima zbog kojih se javlja ovaj fenomen, za "Život plus", govori psihijatar dr Aleksandra Bubera, specijalista psihijatrije, sertifikovani transakcioni analitičar, redovni edukator i supervizor transakcione analize.

- Teorije koje objašnjavaju zašto se javlja "dežavi" zasnovane su na raznim istraživanjima, od kojih se neka bave posmatranjem i opisom doživljaja osoba koje su ih češće imale, a neke ih proučavaju tako što ovaj fenomen izazivaju u laboratoriji. Prvo je postavljena teorija "razdvojene pažnje", kao kada radimo dve stvari istovremeno, pa ne možemo da obratimo dobro pažnju na obe. Na primer, zazvoni nam telefon, a krenuli smo u drugu prostoriju ponešto. Dok stignemo do druge prostorije, ne možemo da se setimo po šta smo krenuli, jer nam je pažnja bila "odvučena" na drugu stranu, pa nam se telefonski razgovor čini prvi, a ne drugi u redosledu događaja, kao da smo pobrkali redosled događaja. Slično se dešava i kod fenomena "već viđenog", jer mozak "pobrka" da je video nešto ranije, što je zapravo bilo kasnije - objašnjava naša sagovornica.

Mozak rešava neki konflikt

Deo mozga koji je najaktivniji u pamćenju novih činjenica zove se hipokampus, a zadužen je za memoriju i sposobnost prisećanja, kao i za povezivanje vremenskog redosleda upamćenog i procenu sličnosti.

- Pretpostavka istraživača bila je da se "dežavi" može najlakše izazvati "po sličnosti", ako ispitanicima prikažu neke scene koje imaju iste elemente koji se ponavljaju, ali tako da nisu baš očigledno, na prvi pogled, prepoznatljivi. Pošto su u blizini hipokampusa i strukture zadužene za osećanje i reakciju anksioznosti, to možda može da objasni zašto se kod osoba sa nekim anksioznim poremećajima češće i intenzivnije javljaju ovi fenomeni. Međutim, praćenjem moždane aktivnosti, istraživači su utvrdili da je deo mozga koji je najaktivniji tokom "već viđenog", u stvari, frontalni korteks (čeoni deo kore velikog mozga). On je najaktivniji kada se donose odluke, što upućuje da se tokom ovog fenomena dešava nekakvo donošenje odluka, da se mozak bavi rešavanjem nekog konflikta. Pretpostavka je da je to konflikt između tačnosti i grešaka memorisanih podataka, odnosno, pokušaj mozga da uporedi podatke i ispravi greške u pamćenju. Kao što patofiziološke disfunkcije mozga, poput epilepsije, mogu da izazovu ovaj fenomen, isto tako psihološki poremećaji, stres, umor ili iscrpljenost zbog bilo kog razloga mogu da budu pokretači već viđenog - ističe dr Bubera.

- "Dežavi" je uobičajen u našem iskustvu, javlja se i kod osoba koje nemaju nikakav neuropsihijatrijski poremećaj ili psihološki problem. Takođe, u nekim oblicima epilepsije često se javljaju ovakva iskustva, a poznati su i opisi slučajeva povezani sa postojanjem anksioznih poremećaja (specifične fobije ili opsesivno-kompulsivni poremećaj, sindrom depersonalizacije ili neki slični disocijativni anksiozni, ali i psihotični poremećaji). Disocijativni poremećaji podrazumevaju nekakvo razdvajanje sebe od doživljaja sebe, motorike od svesti ili bilo koje drugo "razdvajanje" pojava koje inače idu zajedno - objašnjava stručnjak.

Pojavni oblici ovog fenomena su "već doživljeno", "već posećeno", "već osećano", "ono što smo već čuli", jer čulne doživljaje opažamo pomoću čula, a sećanja su kombinacija raznih čulnih utisaka, pomešana sa kognitivnom i emotivnom obradom tih utisaka, kao i pripisivanjem značenja i značaja nekom iskustvu. Prema tome, zaključuje psihijatar, sećanje je vrlo kompleksno.

Fenomen "projekcije"

- Kada govorimo o nekoj uspomeni, svaki put kada "posegnemo" u sećanje za njom, pomalo je izmenimo. Na primer, kada danas govorimo o priči koju smo pročitali juče, i kada govorimo o njoj za nekoliko dana, meseci, godina ili decenija, naše sećanje će zvučati sasvim drugačije od onog najsvežijeg. Zato ovaj fenomen može imati mnogo varijacija - -smatra sagovornica.

Kod fenomena "dežavi" imamo svest o sličnosti, ali ne znamo gde smo i kada to ranije videli. Ako mislimo da nikada nismo bili u sličnoj situaciji, često se dešava da prepoznajemo da smo već bili u situaciji kojoj smo pripisali isto ili slično značenje, iako se ona prilično razlikuje od sadašnje.

- U psihologiji je poznat fenomen "projekcije" i "katapultiranja u prošlost" kada neke ljude i situacije koje smo već upoznali i doživeli, "prelepimo" preko ljudi i situacija u sadašnjosti i doživljavamo ih veoma slično kao ljude i situacije iz svoje prošlosti. "Dežavi" se češće javlja kod osoba koje su u stanju da bolje zapamte i opišu svoje snove od drugih, a neki klijenti sa kojima radimo opisuju da im se čini da su imali snove u kojima su "videli" neki predeo u kojem su se kasnije u stvarnosti našli i koji je za njih bio značajan. Oni ne uzimaju u obzir činjenice da su predeo mogli da vide na filmu, televiziji, razglednici i sl. pa mu zbog toga pripisuju veći značaj, nego što inače ima zaključuje naš stručnjak.

ČEŠĆI KOD OSOBA KOJE DOSTA PUTUJU

- Fenomen "već viđenog" se češće javlja kod mlađih osoba jer su otvorenije za neuobičajene doživljaje, mada je opisan i kod veoma starih ljudi. To se povezuje sa teorijom o "već viđenom" kao "proveravaču" sećanja: moguće je da sa starenjem naš sistem proveravanja sve manje radi ili da smo sve manje u stanju da primetimo greške u memoriji, iako ih imamo mnogo više nego u mladosti. Češći je kod ljudi koji su dosta putovali, jer oni imaju veće šanse da se sretnu sa novim prizorima koji ih mogu podsetiti na nešto ranije viđeno. Takođe, češće se javlja kod osoba sa liberalnijim političkim i socijalnim stavovima, jer su otvorenije ka neobičnim doživljajima i njihovom istraživanju - kaže dr Bubera.

ZALjUBLjIVANjE NA PRVI POGLED

- U psihološkom smislu mnogo je lakše objasniti fenomen "prepoznavanja" neke osobe, nego mesta i situacije, mada mogu imati neke zajedničke imenitelje. Fenomeni "simpatije" i "antipatije" funkcionišu po sličnim principima, kada nam je neko simpatičan na prvi pogled ili se zaljubimo na prvi pogled, u stvari, radi se o veoma brzom i nesvesnom prepoznavanju. Ono što prepoznajemo je sličnost koju u roku od nekoliko sekundi ili minuta "očitavamo" na osnovu neverbalnih signala. Na osnovu stava tela, pokreta, tona glasa, mimike lica, mi prepoznajemo sličan set i dijapazon osećanja kao u obrascima koji su nam poznati iz naše porodice. Ili, iz naše zamišljene, idealne predstave o osobi koja je za nas dobar partner ili prijatelj, saradnik itd. I to je objašnjenje za "hemiju" koja se događa na prvi pogled. Ali kada se to događa, mi uopšte nismo svesni da prepoznajemo sličnost - objašnjava sagovornica.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak