Poveži se Skajpom i nauči srpski

Srpska dijaspora 03.05.2018 11:22
Poveži se Skajpom i nauči srpski


Ovogodišnji kurs, koji je upravo završen, imao je 42 polaznika a interesantno je da ih je najviše bilo iz Australije.



Kreatori kursa učenja srpskog jezika putem Skajpa, u organizaciji ASA, tretiraju srpski kao strani tj. nematernji jezik.

Profesorka Janjić je član Akademske srpske asocijacije, profesor na Departmanu za srpski jezik Filozofskog fakulteta u Nišu, i autor je priručnika i interaktivne sveske za učenje srpskog jezika za decu u dijaspori.

„Kada je reč o deci naših iseljenika, ti potomci mogu predstavljati drugo ili treće koleno, ne možemo reći da je srpski jezik njima maternji jezik. Sa druge strane, ne možemo ga poistovetiti ni sa stranim jezikom jer su porivi koji ih motivišu za učenje srpskog jezika, u uslovima kada su se u dalekom svetu ostvarili u egzistencijalnom, u porodičnom, i svakom drugom profesionalnom smislu. Dakle, jesu duboko rodoljubivi i jeste jedna potreba koja je utemeljena u zavičajnoj intenciji nacionalnog identiteta u zemlji matici“ kaže profesorka Janjić.

„Ova se grana lingvo-metodike može nazvati metodom nastave srpskog jezika kao zavičajnog jezika a njene osnovne karakteristike jesu najpre komunikativni model nastave, odnosno izbegavamo tipično gramatiziranje – jezik učimo kroz komunikaciju, kroz jezičke radionice, jezičke igre, jezičke vežbe i na svaki drugi interaktivni način“.

Prof. dr Jelisaveta Todorović, sa departmana za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu, takođe član ASA, posebno naglašava činjenicu da su na projektu angažovani mladi stručnjaci iz svih krajeva Srbije.

„Profesori sa fakulteta učestvuju u kreiranju časova i obuci studenata koji će držati mladima iz dijaspore putem Skajpa. I na taj način ih, van jednog nastavnog konteksta, spremaju dodatno za život i za praksu. Naravno, to je prilika i da se van tog nastavnog konteksta studenti i profesori druže, upoznaju i razmenjuju nastavne veštine, a dodatno, čini mi se, vrednim, je iskustvo koje stiču na taj način naši studenti koje će kasnije preneti u učionicu. Znači, višestruka je dobit od ovog projekta, ne samo za naše ljude u dijaspori i za njihovu decu, nego i za nas kao nastavnike i za naše studente“. 

Iskustva iz do sada održanih kurseva, ASA redovno obrađuje i analizira, a zaključke primenjuje na sve naredne kurseve jezika ili neke druge projekte.

„Učenje srpskog jezika nije ni malo lako, to moram da naglasim“ govori profesorka Marina Janjić. „Srpski jezik spada u grupu flektivnih jezika, dakle koja nužno zahteva teži rad na izučavanju jezika i mogu da kažem samo profesionalnim obavljanjem ove nastave postižemo izuzetne rezultate i napredak“.

„Činjenica je da su se naši polaznici kursa izjasnili da im najveće poteškoće u savladavanju srpskog jezikačkao zavičajnog, čine ćirilica kao naše nacionalno pismo, naravno padeži, i neki deklinacioni oblici, pa Boga mi i sintaksička struktura. Ali uspeh postoji, vidan je napredak u izučavanju srpskog jezika, i ono šta posebno svedoči i ovom efektu, jeste njihova želja da, i u novom ciklusu, nastave sa izučavanjem srpskog jezika i kulture“. 

„Osim učenja maternjeg jezika, komunikacija sa mladima iz sredine, iz matice, jako mnogo znači“ dodaje profesorka Todorović. „Dakle, neposredan kontakt, razgovor, časovi… Između ostalog, mogu da se dotaknu tema iz života, mogu da stvore osnovu za prijateljstva koja će se nastaviti i nakon završetka kursa srpskog jezika, tako da je, za mene lično, velika dobit ne samo učenje maternjeg jezika nego i ta komunikacija. Druženje, mogućnost da se to nastavi i nakon čitavog projekta kroz razmenu poseta, što se dešava, i što u stvari očekujemo kao dodatnu vrednost ovog projekta“.

Kao psiholog, prof. dr Jelisaveta Todorović ističe da uloga Akademske srpske asocijacije prevazilazi okvire jednog projekta.

„S obzirom na to da imamo dosta psihologa u udruženju mogli bismo da budemo i neka vrsta savetovališta, sa edukativnim sadržajima, za ljude iz dijaspore, zato što postoje neke stvari o kojima govorite svojim maternjim jezikom, nešto što razumemo i kao deo nacionalnog identiteta, nacionalnog sistema vrednosti“ kaže profesorka Todorović, i dodaje:

„Činjenica je da odlazak u novu sredinu nameće nekakva nova pravila ponašanja. Nešto nam je blisko, nešto nam nije blisko. Veliki broj problema koji ljudi imaju u adaptaciji jeste zbog tog susreta različitih kultura, različitih sistema vrednosti. Savetovanje može da olakša situaciju. Naravno, svako mora sam da razreši kako će reagovati na te razlike, kako će se adaptirati, ali sigurno je da jedna vrsta snažne veze sa ljudima koji su napustili svoju zemlju ali nisu ostavili i svoje kulturno podneblje i svoju tradiciju daleko iza sebe, pomaže da vrednosti ožive. Da ljudi prepoznaju svoj ambijent i sa ljudima sa kojima u komunikaciji preko skajpa mogu da razmene ideje, tako da centralna ideja Akademske srpske asocijacije jeste biti u kontaktu sa ljudima koji su napustili domovinu ali im je srce ostalo u domovini“.

Akademska srpska asocijacija u svoje projekte rado uključuje udruženja iz dijaspore. Njihova saradnja pomaže lakšu adaptaciju na stranu kulturu i tradiciju, održava i osnažuje vezu sa maticom, pomaže da prave vrednosti ožive jer „pričaj srpski da te ceo svet razume„.

Ovde dodajemo skorašnji video sa Jutjub kanala dragog prijatelja i saradnika Srbije na vezi, Brazilca Tijaga Fereire, koji je pre sedam godina došao u Srbiju prateći ljubav, i ostao da ovde živi, potpuno posvećen promociji kulture, tradicije, i prirodnih lepota Srbije. Srpski jezik govori gotovo bez greške i akcenta, a u ovom videu predstavlja Italijanku Eleonoru, koja se prošle godine doselila u Sombor, a o Srbiji govori sa mnogo ljubavi i naklonosti. Nivo znanja srpskog jezika Brazilca i Italijanke, potpuno je zadivljujući.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak