Nadoknadom za plastične flaše do korisnog otpada

Politika 15.04.2018 16:40
Nadoknadom za plastične flaše do korisnog otpada


Recikleri su krenuli u akciju, sastali su se sa ministrom ekologije Goranom Trivanom i predložili da se staklene i PET boce kao i limenke otkupljuju od sakupljača



Bačene prazne ambalaže sve je više, a prema nekim procenama u Srbije godišnje na divljim i zvaničnim deponijama završi oko 50.000 tona plastične, takozvane PET ambalaže. Za to vreme srpske fabrike za reciklažu zbog manjka ambalažnog otpada i nedostatka sirovina uvoze otpad iz zemalja u okruženju. Da bi se problem prevazišao, predstavnici Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada sastali su se sa ministrom zaštite životne sredine Goranom Trivanom i tražili konkretne poteze države.

Prvo što su pomenuli jeste izrada studije o uvođenju depozitnog sistema za PET ambalažu, staklene boce i limenke, kako bi se sagledale mogućnosti i troškovi njegove primene. U prevodu, to znači plaćanje za ispražnjene boce i limenke koje se vrate u trgovinu. U susednim zemljama pokazalo se da novac, ma kako mali bio, motiviše ljude da svoj ambalažni otpad sakupe i predaju na reciklažu. U proseku, države Evrope koje imaju ovakav sistem, po rečima Kristine Cvejanov, predsednice Asocijacije, sakupe i recikliraju 90 odsto staklenih i plastičnih boca i limenki.

Da kod nas već postoje oni koji su otkrili korist od limenki, pokazuju oglasne stranice na internetu, u kojima se nudi 200 aluminijumskih limenki za 900 dinara. Doduše, one ne završavaju kod reciklera, već se od njih sklapaju solarni kolektori za grejanje stanova koje je neki inovator pre dve-tri godine stavio u službu štednje energije – kada ima sunca.

Uvođenje depozita u Srbiji, smatraju predlagači novih akcija i propisa, pomoglo bi da se razvije industrija reciklaže, a zagađenje okoline bilo bi neuporedivo manje. Takođe je ukazano na potrebu da se što pre unapredi kontrola upravljanja ambalažnim otpadom zbog efikasnije primene principa „zagađivač plaća”.

– Zakonska obaveza svih privrednih subjekata koji na tržište stavljaju proizvode upakovane u ambalažu jeste da obezbede njeno ponovno iskorišćenje i reciklažu i time smanje štetu koja nastaje odlaganjem ambalažnog otpada u životnu sredinu. Međutim, naknada za ambalažu koju firme „zagađivači” plaćaju, prema mišljenju reciklera, mnogo je manja od realnih troškova sakupljanja, a kontrole prijavljenih količina ambalaže na osnovu kojih se plaća naknada gotovo da nema – objašnjava Cvejanovićeva.

Prema podacima Asocijacije, prosečna visina posebne naknade u Srbiji za tonu ambalaže koja zagađuje okolinu je samo 22,8 evra po toni, što je višestruko manje u odnosu na zemlje u regionu (Hrvatska računa 45 evra po toni, Bugarska 60, a Rumunija 156 evra po toni). Recikleri smatraju da bi veća naknada za ambalažu i bolja kontrola prijavljenih količina doprinele dugoročnom razvoju sistema upravljanja ambalažnim otpadom i ispunjenju ambicioznog cilja da se u Srbiji do 2030. godine 70 odsto ukupnog otpada preradi.

Prema sada važećem Zakonu o upravljanju otpadom propisano je da se iskorišćena ambalaža odlaže na deponiju samo ako ne postoji drugo rešenje za njen tretman. To znači da se otpad pre odlaganja mora razvrstati i iz njega izdvojiti sve što ima upotrebnu vrednost. Prema podacima Agencije za životnu sredinu, manje od jedan odsto ukupnog otpada koji sakupe komunalna preduzeća ode u fabrike za reciklažu. To je jedan od najvećih problema na koje ukazuju recikleri.

Zvuči paradoksalno da su, uprkos činjenici da su tokom cele godine šume, travnjaci, reke i priobalje zasuti bocama, konzervama, staklom i kesama, naše fabrike za reciklažu zbog nedovoljno razvijenog sistema sakupljanja ambalažnog otpada primorane da uvoze otpad iz zemalja u okruženju. Istovremeno, ima dosta slučajeva da neprerađeni otpad bez ikakvih ograničenja bude izvezen iz Srbije, jer se za njega dobiju „dobre pare”. Zato je Srpska asocijacija reciklera ambalažnog otpada zatražila od ministra Trivana poštovanje procedura prilikom izvoza sirovine neophodne za njihove pogone i mašine.

– Ministar je pažljivo saslušao naše predloge, što uliva nadu da smo na dobrom putu da nađemo rešenje problema, kako Srbija, zbog toga što ne recikliramo svoj otpad, ne bi godišnje gubila više od 50 miliona evra – istakao je Mihail Mateski, predsednik upravnog odbora Asocijacije.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak