Hag: Šešelj kriv, osuđen na 10 godina, kazna već odslužena

Insajder 11.04.2018 14:25
Hag: Šešelj kriv, osuđen na 10 godina, kazna već odslužena


Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog Mehanizma za krivične tribunale osudilo je lidera SRS Vojislava Šešelja na 10 godina zatvora. Ovu kaznu Šešelj je već odslužio imajući u vidu vreme koje je proveo u Haškom tribunalu



Žalbeno veće Mehanizma u Hagu ukinulo je danas oslobađajuću presudu lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju i osudilo ga na 10 godina zatvora zbog progona i podsticanja na progon Hrvata u Hrtkovcima u Vojvodini. Ovu kaznu Šešelj je već odslužio imajući u vidu vreme koje je proveo u Haškom tribunalu, odnosno 11 i po godina. Šešelj nije prisustvovao objavi presude, kao što je ranije i najavio.

Žalbeno veće osudilo je Šešelja po tačkama 1, 10, 11 - za prislinu deportaciju i podsticanje deportacije Hrvata iz Vojvodine, dok je odbacilo žalbe tužilaštva po ostalim tačkama prvostepene presude Haškog tribunala.
 
Šešelj je na mitingu SRS, 6. maja 1992. godine, pročitao spisak od 17 “nelojalnih” Hrvata koji su odmah morali da se isele iz svojih kuća. To se smatralo početkom progona Hrvata iz tog mesta, koji su u njemu tada činili većinu stanovništva, da bi danas u njemu živelo 80 odsto Srba. Snimak mitinga u Hrtkovcima je jedan od dokaza koje je tužilaštvo izvodilo u Hagu.
 
Dugi haški proces lideru Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislavu Šešelju prema oceni glavnog tužioca Serža Bramerca „nije najbolji primer međunarodne pravde”.
 
Nakon suđenja koje je trajalo od 2007. do 2012. godine Haški tribunal je prvostepenom presudom 30. marta 2016. Šešelja oslobodio svih optužbi za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.
 
Krajem februara ove godine sudski Mehanizam u Hagu, pravni naslednik Haškog tribunala, precizirao je da će žalbeno veće presudu izreći i ukoliko Šešelj, koji je na privremenoj slobodi u Srbiji, odluči da ne prisustvuje izricanju u haškoj sudnici.

„Zapanjujuća” oslobađajuća prvostepena presuda
 
Šešelja je Mehanizam teretio za zločine protiv čovečnosti koje uključuju progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, zatim deportaciju i prisilno premeštanje, koje nisu dokazane po prvostepenoj presudi.
 
On je prvostepenom presudom oslobođen i optužbi za kršenje zakona i običaja ratovanja.
 
Pre izricanja prvostepene presude Šešelj je u pritvoru Haškog tribunala već proveo 11 i po godina, od marta 2003. do novembra 2014., čime je, kako tvrdi, bilo prekršeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku.
 
Tužioci su oslobađajuću presudu Šešelju, donetu preglasavanjem sudija, u žalbi nazvali „nerazumnom", „neobrazloženom", pravno neutemeljenom i zasnovanom na  „pogrešno protumačenim činjenicama".
 
Oni smatraju da u presudi uopšte nisu razmotreni ključni dokazi o ratnim zločinima Šešeljevih ljudi, kao ni o udruženom zločinačkom poduhvatu nasilnog progona nesrpskog stanovništva u Hrvatskoj i BiH.

Šešeljeve izjave kao „izraz alternativnog političkog programa koji nikada nije sproveden"
 
Ključno pitanje na koje je apelaciono veće Mehanizma trebalo da odgovori je da li je Šešelj imao „zločinačku nameru" stvaranja Velike Srbije progonom nesrba, koju su dobrovoljci SRS sprovodili u Hrvatskoj i BiH, ili je Velika Srbija bila isključivo Šešeljev politički program i neostvaren cilj, koji nije podrazumevao zločine, kao što je utvrđeno prvostepenom presudom, na osnovu tvrdnji samog optuženog.
 
Većina sudija u prvostepenoj presudi, međutim, brojne Šešeljeve izjave smatraju kao „izraz alternativnog političkog programa koji nikada nije sproveden".
 
Tužioci smatraju da je Šešeljev govor direktno izazavao „napade" njegovih pristalica na lokalne Hrvate koji su bili prisiljeni da napuste Hrtkovce.

Tužioci smatraju da pravda nije zadovoljena
 
Tužilaštvo je žalbom zatražilo da apelaciono veće sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Tribunala, poništi oslobađajuću presudu, Šešelja proglasi krivim i osudi ga na 28 godina zatvora.
 
Kao alternativu, tužioci su predložili da apelaciono veće naloži da suđenje Šešelju bude ponovljeno zbog toga što presudom, usled kardinalnih grešaka, pravda nije zadovoljena.
 
Šešelj, koji se tokom procesa branio sam, zatražio je da žalba bude odbačena, a oslobađajuća presuda potvrđena.
 
Tužilaštvo se žalilo i na deo presude u kojem je utvrđeno da Šešelj svojim govorima nije podsticao i pomagao zločine na drugim lokacijama u Hrvatskoj i BiH.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak