Strasna sedmica i simbolika Velikog ponedeljka

Sensa 02.04.2018 10:00
Strasna sedmica i simbolika Velikog ponedeljka


Na Veliki ponedeljak, crkva podseća na starozavetnog Josifa koga su braća prodala za 20 srebrenika, ali se on spasao i kasnije vladao Egiptom...



Strasna sedmica je poslednja, sedma nedelja časnog posta, koja prethodi Vaskrsu. Ovu nedelju od Velikog ponedeljka do Velike subote pravoslavni vernici provode u strogom postu, molitvi i pokajanju.

U crkvama se na bogosluženjima podseća na poslednje zemaljske dana Gospoda Isusa Hrista - njegovu izdaju, hapšenje i stradanje na krstu. Ova nedelja se zove strasna, jer na staroslovenskom reč strast znači stradanje, trpljenje i bol. Svakoga dana Strasne sedmice u hramovima su posebna bogosluženja, a kruna svih njih je Liturgija na Vaskrs.

Sedma, poslednja sedmica pred praznik Vaskrsenja je Strasna ili Velika nedelja. Najznačajniji dan u Strasnoj ili Velikoj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kad u pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja, već se samo popodne drži opelo razapetom Isusu Hristu. Tom prilikom, jedini put u godini, iznosi se plaštanica u koju je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta, piše Lisa.

Na Veliki ponedeljak, crkva podseća na starozavetnog Josifa koga su braća prodala za 20 srebrenika, ali se on spasao i kasnije vladao Egiptom.

Prva 3 dana ove sedmice - ponedeljak, utorak i sreda, posvećeni su događajima iz života Spasitelja Isusa Hrista, tačnije najvažnijim propovedima, pre nego što je stupio na stradanje zbog isplate naših grehova.

Poslednja 3 dana posvećena su sledećim događajima: četvrtak - Judinoj izdaji, petak - osudi, raspeću na krst i smrti i subota - pogrebu, Hristovom silasku u ad radi oslobađanja duša ranije umrlih pravednika i prvoj najavvi vaskrsenja.

Veliki ponedeljak Strasne ili Stradalne sedmice, posvećen je poslednjim događajima iz zemaljskog života Gospoda Isusa Hrista, koji je predskazan u životu stradalnog Josifa, sina starozavetnog patrijarha Jakova.

Poput Josifa, koga su braća iz zavisti bacila u jamu, a zatim ga prodala da bi on kasnije vladao Egiptom i  Spasitelj je predat u ruke grešnika, osuđen, razapet i sahranjen, a posle Svoga Vaskrsenja vlada svetom.

Pored uspomene na Josifa, starozavetnog stradalnika, služba ovoga dana posvećena je i prokletstvu smokve, koja je slika jevrejske sinagoge, koja je Spasitelja predala na smrt.

Tri pesme ο celomudrenom Josifu, praobrazu Gospoda Isusa Hrista, za službu ovoga dana napisao je Roman Slatkopevac, a ostale pesme sveti Andrej Kritski, sveti Jovan Damaskin i Kosma Majumski.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak