Izazivač svake bolesti: Evo kako da pobedite stres u nekoliko koraka

Alo 30.03.2018 16:28
Izazivač svake bolesti: Evo kako da pobedite stres u nekoliko koraka


Stres je sastavni i neizbežni deo života. Da njega nema, ne bi bilo ni čovekovog stalnog menjanja kroz trajnu borbu za uspostavljanje narušene unutrašnje dinamične ravnoteže, kroz menjanje navika, načina reagovanja i sveukupnog funkcionisanja.



Mada stres značajno utiče na smanjenje kvaliteta života, poslovne i opšte životne efikasnosti i efektnosti, potrebno je kontinuirano preduzimati korake kako bi se njegovi negativni efekti sveli na minimum.

- Nije poenta u tome da žmurim i govorim sebi kako mene "to” nije dotaklo. Nije poenta ni da se tešim frazom "kako je drugima, meni nije tako strašno”, nego da spoznam šta je to što mi smeta i sapliće me u životu i da preduzmem neke korake – rekao je autor tribine, prof. dr Nikola Čanak.

Svi težimo zdravlju, a to ne podrazumeva samo da nismo bolesni, nego da smo u ravnoteži koja rezultira blagostanjem. Da bismo to dosegli, moramo da znamo da ne možemo pred sebe da postavimo sve ciljeve, nego da se opredelimo za određene realne prioritete.

Fizičko zdravlje je jedan od stubova života i postajemo ga svesni tek kada ga izgubimo, a stres je osnova svake bolesti upravo zato što nas melje biohemijski i pokreće lančanu reakciju u organizmu.

- Ljudi pozitivci, koji odmahnu rukom na problem jer znaju da će proći i smeju se anomalijama u društvu, sedam puta ređe obolevaju od maligniteta i 11 puta ređe su žrtve alergijskih bolesti – naveo je dr Čanak.

Zatim je dodao da je stres skup nespecifičnih reakcija kojima odgovaramo na poremećaj unutrašnje ravnoteže našeg bića. Prva alarmantna reakcija na stres je neka vrsta haosa, poput saobraćajne nezgode, a zatim sledi kontrašok i na kraju apatija.

Tu "šljaku” treba "iskipovati” pomoću dubokog disanja, opuštajući deo po deo tela, i fizičkom aktivnošću barem tri puta nedeljno. Naredni način se može nazvati "razbijač briga” – kada uzmemo u ruke papir i olovku i čim počnemo da pišemo, iz desne hemisfere emociju prebacujemo u levu hemisferu, u logiku.

- Cilj je definisati problem, utvrditi šta je najgore što može da nam se desi, to prihvatiti i onda početi raditi na prevenciji da se najgore ne desi – zaključio je dr Nikola Čanak.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak