Pet stvari koje ne bi trebalo da propustite dok ste u Beču

Telegraf 22.03.2018 11:16
Pet stvari koje ne bi trebalo da propustite dok ste u Beču


Najveći pečat prestonici Austrije dali su brojni kompozitori koji su u njemu rođeni ili su imali sreće da u njemu stvaraju, kao na primer Mocart, Betoven, Šubert, Hajdn, Šenberg, Maler i tri generacije Štrausa



Beč se godinama unazad nalazi na listi gradova sa najboljim javnim prevozom na svetu i najboljim kvalitetom života u Evropi, na koju se upisao usled jake kulturne scene, dobrog zdravstvenog i socijalnog sistema, umerenih cena stanovanja... pa ne čudi da su i rakuni iz Berlina posle Drugog svetskog rata prebegli upravo u austrijsku prestonicu gde su se zadržali do danas!

Grad ima oko 1,8 miliona stanovnika, i u poslednje vreme predstavlja jedan od najbrže rastućih gradova u EU po prilivu stanovništva.

Ako se pitate zašto svi oni hrle u "carski grad" prepoznatljiv po svojoj raskošnoj arhitekturi, bogatoj istoriji i nepresušnoj kulturi, sledeći podaci će vas naterati da i sami razmislite o turističkoj poseti, ako ne i trajnoj selidbi.

Skoro 50 odsto ukupne površine ove metropole nalazi se pod zelenilom, te je zbog toga jedan od najmanje zagađenih, sa kvalitetnom vodom za piće i najužim centrom grada (Inner Stadt) koji je zbog svojih brojnih spomenika uvršten na UNESCO-vu Listu svetske baštine u Evropi.

Ipak, najveći pečat Beču dali su brojni kompozitori koji su u njemu rođeni ili su imali sreće da u njemu stvaraju, kao na primer Mocart, Betoven, Šubert, Hajdn, Šenberg, Maler i tri generacije Štrausa. Zato ne čudi što ova evrpska prestonica kao posebnu turističku ponudu ima i muzički plan grada.

1. Prvo idemo u vodeću kuću opere na svetu, Staatsoper ili Zlatnu salu Musikverein-a

Zgrada Državne opere (Staatsoper) u Beču jedna je od prvih veličanstvenih građevina u ulici Ringštrase, izgrađenoj šezdesetih godina 19. veka. Tada je car Franc Jozef dekretom "To je moja volja" naredio rušenje zidina na tom mestu i označio ge će se koja zgrada podići sa ciljem da pokaže svu moć monarhije.

Zgrada opere otvorena je 1869. godine izvođenjem Mocartove opere "Don Đovani“ u prisustvu cara Jozefa i carice Elizabete. Danas ima najbogatiji repertoar na svetu, sa više od 300 dela koja se izvedu godišnje. Njenom pojavom bio je opčinjen i Adolf Hitler, što pokazuju njegovi crtži, ali i činjenica da je kao mladi umetnik Hitler znao da prodaje svoja dela, da ne jede po nekoliko dana kako bi mogao da priušti kartu za stajanje.

Ništa manje spektakularna nije ni Muzičko udruženje (Musikverein), sa svojom Zlatnom halom prepoznatljivom po najboljoj akustici i raskošnim novogodišnjim koncertima klasične muzike.

Musikverein je otvoren je 1870. godine i poznat je po svojoj Velikoj zlatnoj dvorani u kojoj Bečka filharmonija svake godine izvodi čuveni Bečki novogodišnji koncert sa delima porodice Štraus i njihovih savremenika.

2. Posle kulturnog uzdizanja, vodimo vas na kolače

Bečke poslastičarnice, gostionice i hoteli sa tradicijom dugom tri veka na svom meniu imaju kolače, torte, bombone i štrudle, a još veće ushićenje u tim stilizovanim prostorijama doživite kada znate da su za istim stolovima sedeli najviđeniji intelektualci Beča, poput Leona Trockog, Frojda i Antona Kuha.

Za koju god od brojnih bečkih kafedžinica i poslastičarnica da se odlučite, imaćete utisak da ste usluženi carski. Uživaćete svim čulima u specifičnoj ugostiteljskoj školi starih Bečlija, odsustvu WiFi, života u trenutku, lagano, uz novine i klasičnu muziku u pozadini.

Svakako najpoznatiji simbol Beča jeste Saher torta, koju je 1832. godine izumeo Franc Saher. Torta sa ukusom džema od kajsije, čokolade i šlaga može se naći na svakom ćošku, ali po originalnoj recepturi se pravi u istoimenom hotelu i Demel poslastičarnici.

Po još starijoj recepturi pravi se Mocart kolač (1794. godine), po kome su kasnije nastale i Mocart kugle, a sladokuscima se preporučuje i štrudla sa jabukom koja se poslužuje uz krem od vanile i nezaobilaznu kafu.

3. Nakon jela sledi odmor u nekom od brojnih parkova

Nećete pogrešiti bez obzira da li ćete se odlučiti za bečke vinograde iznad grada, vrtove brojnih palata ili manje gradske uređene parkove. Ipak, moja preporuka za vas je Wurstelprater, zabavni park.

Reč je o carskom lovištu impozantne površine, koju je car Jozef II darivao građanima Beča 1766. godine. Ulaz u park je besplatan.

Panoramom dominira najstariji točak na svetu Wiener Reisenrad, težine 240 tona, visine 65 metara koji je postavljen davne 1897. godine. Romantičnoj vožnji se prepustio i čuveni Džejms Bond, pa zašto ne biste i vi?

4. Neobična kupovina - carstvo pijaca

Kada kažete šoping u Beču, svi pomisle na Pandorf. Ovog puta mi ćemo vas uputiti na jednu od 17 stalnih marketa na otvorenom, ili na neku od privremenih buvljih pijaca, novogodišnjih, uskršnjih, božićnih ili onih organizovanih povodom većih crkvenih praznika i slično, koje se u Beču otvaraju u zavisnosti od prilika.

Najpoznatija gradska pijaca je Naschmarkt u 6. becirku, koja ne samo da je najstarija, već je i najveća pijaca u Beču sa površinom od 2,3 hektara. Ona potiče iz 16. veka, i pored svih vrsta voća i povrća i ezgotičnog bilja, kupci mogu da očekuju najfinije sireve, hlebove, mesne prerađevine i morsku hranu.

Subotom ovaj prostor prerasta u buvlju pijacu, sa brojnim antikvitetima, knjigama, slikama, odećom itd. koji privlače kako lokalce, tako i brojne turiste.

5. Za kraj se provozajte metroom

Kada ste već tu, zašto ne biste iskusili kako funkcioniše jedan od najbolje organizovanih javnih prevoza na svetu? Osim tačnosti, čistoće i izvanredne povezanosti šest metro linija sa autobuskim, železničkim i tramvajskim sistemom, podzemni svet oduševiće vas svirkama i peformansima mladih umetnika koje se dešavaju na svakom ćošku i u svako doba dana i noći. Brojne mobilne aplikacije za lakše snalaženje u prevozu, mogućnost da pratite vesti na bimovima instaliranim širom metro stanica, ali i srpski jezik na koji možete da računate na svakom koraku, vaše putovanje učiniće još zanimljivijim. A jedno je sigurno, nikada nećete da zakasnite.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak