Минус гули грађане горе него затезне камате

Дневник 17.03.2018 17:39
Минус гули грађане горе него затезне камате


Када сви инструменти, попут готовине или картица откажу, ту је дозвољени минус по текућем рачуну.



Та позајмица је код пословних банака од свих европских држава најскупља код нас. Већ годинама се грађанима саветује да минус користе у што мањим сумама и на што краћи рок. Јер, ко у минусу проведе целу годину, па још целу плату, пола ње поклони банци. Камате на минусе су код нас у претходних пет година падале, као и на кредите. На то је утицало ублажавање мера монетарне политике – ако се то настави, и оне ће надоле.

Камате на дозвољене минусе код нас се крећу од 19 до 36 одсто на годишњем нивоу. Истовремено, камате на готовинске кредите везане за домаћу валуту су код већине банака у распону од 9,6 до 9,8 одсто. Од позајмица по текућем рачуну су повољније чак и затезне камате које се наплаћују на територији целе Србије и износе 1,5 одсто. Другим речима, ако нисте платили рачун за струју, порез или комуналије, јефтиније вам је да дугујете него да због плаћања поменутих обавеза одете у минус. Ту једино треба пазити на тајминг да се обавезе измире пре него што судски извршитељ закуца на врата.

Камате за прекорачење по текућем рачуну су код нас и до шест пута веће него у ЕУ

Док спајају крај с крајем уз помоћ картица, кредита, чекова и минуса, наши људи могу само да завиде житељима земаља Европске уније.Тамо је камата на то прекорачење у већини држава шест одсто. Ако се погледа банкарски пејсаж, лако је уочити да исте банкарске куће послују и тамо и овде. Има ли шанси да и код нас камате на минусе за почетак буду макар дупло више него у ЕУ?

– Стопе на ту врсту позајмица ће падати најспорије – каже др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду. – Минус није кредит, то је новац који банке својим клијентима стваљају на располагање да им се нађе да преброде беспарицу у којој се нађу на два-три дана пре него што им плата или неки други приход легне на рачун. То није на дуге стазе. Уосталом, минуси нису ни обезбеђени као кредити меницама, хипотекама. Зато је камата на ту позајмицу знатно виша. Али у земљама ЕУ су и камате на друге позајмице ниже. Ако и код нас стопе на кредите наставе да иду наниже, то ће пратити и камате на минусе.


Тежи терет

Познато је да клијенти банка код нас ажурно враћају своје обавезе. Код кредита је кашњење у испуњавању обавеза 4,4 одсто, по подацима Удружења банака Србије и Кредитног бироа. Минус је, очито, тежи терет: ту је доцња 11,90 одсто. А када прекораче оно што им је у овом случају банка дозволила да потроше више, онда камате лете у небо и као од шале  прелазе 40 одсто годишње.


Истина, позајмице по текућем рачуну су и код нас биле скупље. Откако је Народна банка Србије пре пет година  започела циклус ублажавања монетарне политике, и камате на минусе су смањене 6,2 процентних поена.

С таквим каматама није ни потребно саветовати клијенте банака да не користе минус. Проблем је у томе што они који годину проводе уз плату у минусу немају избор. Често су презадужени: ту је рата кредит који се ваћа, па она за картицу… Зато када је новац неопходан остаје само дозвољено прекорачење.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak