Život se događa izvan zone komfora

Novosti 12.03.2018 19:06
Život se događa izvan zone komfora


Zašto je opasno uvek ići samo utabanim putevima? Poznati putevi su sigurniji, ali ne daju mogućnost za lični rast i razvoj, raznovrsnost, napredovanje



Rođenje, školovanje, zaposlenje, brak, dolazak na svet prvog deteta, eventualno drugog, odlazak u penziju, dobijanje unuka - za većinu ljudi, to je život. Ako imaju sreće. Ono što se dešava između ovih ključnih tačaka neretko prođe u izmaglici. Takvoj da se čovek na kraju pita: Da li sam suštinski proživeo život ili sam ga uludo potrošio, pustivši da samo prođe pored mene? Da li sam iskoristio sve svoje potencijale ili sam, u strahu od poraza, dozvolio da istrunu? Da li bih sada, sa ovom pameću, nešto drugačije uradio? Drugima se ova pitanja jave ranije, pa “polude” u četrdesetim, počnu da se bave ekstremnim sportovima ili prave drastične rezove u svom životu. Treći, oni malobrojni, oduvek žive punim plućima, jer znaju da život počinje tek kad se izađe iz sigurne zone - zone komfora.

Ali nije lako napraviti prvi korak. Malo-malo pa čujemo priču o nekom ko je napustio siguran posao, redovnu i dobru platu, upustio se u nesigurnu avanturu i - nije se pokajao. I šta onda uradimo? Odemo na posao koji ne volimo, veče provedemo s partnerom s kojim smo iz navike, slušamo odavno napravljenu plejlistu... Jer ne znamo drugačije. Ili se plašimo da uradimo nešto drugačije. Puštamo da nas plima nosi ne pitajući se šta zaista želimo, o čemu smo maštali, odlažemo ostvarenje nekih davnih želja misleći da za to imamo vremena. A nemamo ga.

Sigurnost ili razvoj

Psiholog Ljiljana Jagodić ističe da je teško ostvariti puni životni potencijal ako nikad ne istupimo korak napred ili sa strane i ako nikad ne uradimo ono što nas na prvi pogled plaši. Prema rečima sagovornice “Života plus”, utabani i uobičajeni putevi nose sa sobom ispunjenje potrebe za sigurnošću, ali nam zato ne daju mogućnost da zadovoljimo druge potrebe, za ličnim rastom i razvojem, raznovrsnošću, napredovanjem...

- Živeti ispunjeno podrazumeva zadovoljiti na izbalansiran način sve svoje potrebe. Zamislite da celog života svakog ponedeljka jedete pasulj, utorkom sarmu, sredom pilav. Koliko ćete čarobnih ukusa i iskustava propustiti? Ima mnogo istine u izrekama “Sreća prati hrabre” i “Ko ne rizikuje, ne dobija” - podseća psiholog.

Za rizik su, ipak, potrebni hrabrost, odgovornost, spremnost na poraz. S druge strane, hod utabanim stazama donosi mir, jer ono što nam je poznato je sigurno, nema nepredviđenih događaja. Neki taj prostor čak porede sa sigurnošću koju smo imali u majčinoj utrobi. Naša sagovornica podseća da je zona komfora mesto neutralnosti, u kom su stres i anksioznost svedeni na najmanju meru, i da nema ničeg lošeg ostati u tom prostoru do trenutka do kog nas taj komfor ne lišava mogućnosti rasta i razvoja. Nekom odgovara miran i predvidiv život, bez stresa i svakodnevnih izazova koje treba prevazići, a drugom je, pak, potreban adrenalin.

- Bitno je da svoje potrebe (za sigurnošću, raznovrsnošću, značajnošću, ljubavlju, rastom i razvojem i doprinosom drugima) zadovoljavamo na način u kom se osećamo prijatno. Osobi koja je ispunjena kad su drugi oko nje srećni neće prijati da se okrene sebi i zanemari drage ljude. Isto tako, pogrešno je insistirati na tome da dete koje uživa u mirnoj igri sa lego kockama počne da se bavi ekstremnim sportom, ili od nekog ko je izrazito introvertan zahtevati da prisustvuje velikim društvenim skupovima i da se druži i lako sklapa prijateljstva - opominje psiholog.

Telo šalje signale

Kako onda da znamo da li nam odgovara život u sigurnoj zoni ili smo se samo ušuškali u njoj, tako da se plašimo toga šta bi se desilo kad bismo iz nje iskoračili? Prvi siguran znak da nešto treba da promenimo je, prema rečima naše sagovornice, sama činjenica da počinjemo da razmišljamo o promeni.

- Često nas i naše telo podseća na to da nešto nije u redu. Radim s klijentkinjom koja je dala otkaz posle višemesečnih “opomena” svog tela, jer je stalno bila bolesna. Posle mesec dana se potpuno oporavila i radi posao koji voli. Ako ste nezadovoljni, a ne znate zašto, jer je na prvi pogled sve u redu, ako stagnirate, ne sećate se kad ste poslednji put probali nešto novo, nema novih osoba u vašem životu, prepuni ste sumnji i odugovlačite, to bi moglo da znači da je došao trenutak da izađete iz svoje zone komfora - poručuje psiholog.

Kad primetimo da vam telo i um šalju signale za izlazak iz zone komfora, promenu treba početi malim koracima. Mi smo stvorenja navika, kažu psiholozi, i izlazak iz uobičajenog obrasca ponašanja zahteva trud. Za početak, možemo da promenimo put do kuće, da probamo novo jelo u restoranu, da u bioskopu odgledamo film koji nije ni nalik onim koje smo ranije gledali. Možda ćemo se razočarati, možda nam se neće dopasti, ali doživeli smo i naučili nešto novo. Cilj je pronaći sredinu, ne otići ni u drugi ekstrem tipa “ostavljam sve i idem u Indiju da tražim sebe”. Jer, neki rizici su vredni preuzimanja, drugi nisu, a umeće je prepoznati razliku.

- Nekad drugi od nas zahtevaju promenu za koju mi nismo spremni, pa nam ta promena donese još veći nemir. Ukoliko se za taj iskorak odlučimo sami, usled nekih unutrašnjih nemira, najbolje je da radimo korak po korak. Da počnemo da radimo na promeni, ali da u startu ne postavljamo neke previsoke ciljeve koji su realno neostvarivi. Mnogima je potrebna stručna pomoć da bi izašli iz svoje sigurne zone, a nekad su dovoljna dva-tri razgovora sa objektivnim posmatračem koji će nam pomoći da realno sagledamo situaciju - kaže psiholog.

KADA JE BOLjE NE RIZIKOVATI

Naša sagovornica otkriva da je u nekoliko slučajeva dobro ostati u zoni komfora. Prvo, ako je za izlazak potrebno mnogo napora, jer za promenu nije dovoljna želja, već i realno sagledavanje svojih mogućnosti.

- Treba ostati i ako se u njoj osećate potpuno sigurno i zaštićeno. Nije svako sposoban da se nosi sa rizikom i promenom. Ne treba insistirati na tome, a osim toga, sam pojam komfora se razlikuje od osobe do osobe. Nešto što je dobro za mene ne mora biti dobro za nekog drugog - kaže Jagodićeva.



Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak