SPD glasa o velikoj koaliciji: Šta ako odgovor bude ne

N1 info 20.02.2018 12:21
SPD glasa o velikoj koaliciji: Šta ako odgovor bude ne


Oko 463.000 članova Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) najkasnije do 2. marta imaće priliku da odgovori na pitanje da li podržavaju veliku koaliciju sa Hrišćansko-demokratskom unijom (CDU) kancelarke Angele Merkel.



Rezultat glasanja biće saopšten 4. marta u sedištu stranke u Berlinu, a vrh stranke biće obavezan da uvaži rezultat glasanja, ukoliko najmanje 20 odsto članova bude glasalo, čak i ako odgovor bude glasio "ne". Kako prenosi Dojče vele, za razliku od saveznih izbora 2013. godine, kada je 76 odsto članova SPD podržalo novu vladu, sada bi članovi stranke mogli da odbace veliku koaliciju. 

Mnoge socijaldemokrate smatraju da važni zahtevi njihove stranke nisu uzeti u obzir, kao što je spajanje porodica za izbeglice. Takođe su nezadovoljni zbog zaokreta bivšeg šefa stranke Martina Šulca, nakon propalih pokušaja za formiranje takozvane Jamajka koalicije: on je mesto SPD-a najpre video isključivo u opoziciji, a sada stranku po treći put hoće da vodi u veliku koaliciju.

Njegova buduća naslednica Andrea Nales, upravo se za to bori. I to pored bolnog iskustva, da SPD iz vlada na čelu sa kancelarkom Angelom Merkel, uvek na kraju izlazi oštećen. U poslednjoj anketi SPD više nije druga snaga Nemačke - pao je ispod desničarske Alternative za Nemačku. DW navodi da se velikoj koaliciji protivi pre svega partijska omladina Jusos. Oni pozivaju članstvo da zaokruži "ne", tvrdeći da su birači rekli "ne" velikoj koaliciji još 24. septembra, dajući joj 14 odsto glasova manje nego 2013.

Ako članstvo SPD bude glasalo protiv, mogli bi da uslede novi izbori, mada nije sve tako jednostavno, jer niti Bundestag može sam sebe da raspusti, niti Merkel ili Nales mogu da predlože nove izbore. To je protivno Ustavu, koji je usmeren na stabilnost zemlje jer su česte izbore - kakvih je bilo u vreme Vajmarske republike - tvorci osnovnog zakona hteli da otežaju.

SPD glasa o velikoj koaliciji: Šta ako odgovor bude ne

Na potezu bi zapravo bio nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, koji je obavezan da Bundestagu predloži kandidata za kancelara. Jer pre nego što se narod ponovo pozove na glasanje, kancelara bi trebalo najpre da pokušaju da izaberu predstavnici naroda u Bundestagu. Pa makar to bila i manjinska vlada. 

Čak i ako propadne formiranje koalicije, Štajnmajer će za funkciju verovatno predložiti liderku najjače stranke Angelu Merkel. Za uspešno glasanje, koje je tajno, potrebna bi joj bila apsolutna većina od 709 poslanika, takozvana "kancelarska većina". Do sada su svi nemački kancelari, kao i Merkelova na prethodna tri glasanja, bili izabrani u prvom krugu. 

DW navodi da bi u ovom slučaju verovatno bilo drugačije: nakon dva neuspela pokušaja za formiranje koalicije, Merkelova bi verovatno bila bez apsolutne većine. Tada bi usledio rok od četrnaest dana u kojem Bundestag može, na osnovu svojih predloga, da bira kandidata za kancelara. I u tom slučaju bi bila neophodna apsolutna većina. Ukoliko ni to ne bi uspelo, Ustav predviđa da bi po isteku roka odmah morao da se održi novi krug glasanja. U finalnom glasanju je onda dovoljna prosta većina glasova. 

Zatim bi na potezu ponovo bio Štajnmajer: nemački predsednik onda mora da odluči da li izabranog kandidata želi da imenuje za novog kancelara manjinske vlade, koji onda u parlamentu uvek mora da traži novu većinu kako sproveo svoje političke ciljeve. U suprotnom bi mogao da raspusti Bundestag i da u roku od šezdeset dana zakaže nove izbore.

Vrh SPD još ne želi da govori o novim izborima, na kojima bi – strahuje se – desničarsko populistička AfD mogla da postane druga snaga u zemlji. Vrh SPD trenutno se više trudi da članove stranke pridobije da podrže koalicioni ugovor.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak