Ispovest majke Đorđa Andrejića: Nisam ga ubila, ne prođe dana da se ne zapitam gde mi je sin

Alo 18.02.2018 12:29
Ispovest majke Đorđa Andrejića: Nisam ga ubila, ne prođe dana da se ne zapitam gde mi je sin


"Nisam ga ubila, naterali su me da priznam zločin i nevina sam dve godine provela u zatvoru, a mog deteta još uvek nema", priča Marina Andrejić osam godina posle misterioznog nestanka njenog sina Đorđa Andrejića (13)



"Ne prođe dan, a da se ne zapitam gde je Đorđe, da li je uopšte među živima ili je mrtav. Ne znam da li da detetu palim sveću. Ipak, čekam i nadam se da će mi se jednog dana pojaviti na vratima. Kažu da me u depou suda čeka lobanja da je sahranim, a čija je to glava bila, moje dete je imalo celo telo, a i ta lobanja nije njegova, to je potvrdila i njegova zubarka".

Ovim rečima započinje ispovest za Kurir Marina Andrejić (45) iz Majilovca. Marina je optužena da je u julu 2010. motikom ubila sina Đorđa (13). Bio je to slučaj koji je šokirao Srbiju, a Marina je tada označena kao čedomorka. Međutim, u julu 2012. godine Apelacioni sud oslobodio ju je krivice usled nedostatka dokaza i ona je posle 703 dana izašla iz pritvora.

Ostala bez porodice

Osam godina kasnije Marina kaže da u njoj još uvek živi nada da joj je dete živo.

- Ja ga nisam ubila, njegovo telo do danas nije pronađeno. U šta da verujem? A imam razloga i da verujem da ga je neko namerno sklonio od mene - kaže uplakana žena. Dok nam pokazuje porodične fotografije, objašnjava koliko joj sin nedostaje.

- On je bio maza, išao je i ljubio sve redom. Mene, sestru, tatu... Od dana kada je nestao, moj život se okrenuo naopako. Bez deteta mi se ne živi, ali živa u grob ne mogu. Ne dao bog nikome ovako nešto - priča Marina.

Prisećajući se kobnog dana kada je Đorđe nestao, kaže da su svi nju krivili jer je poslednja bila s detetom.

- Suprug, svekrva, njihova familija, svi su mi govorili da sam kriva što sam izgubila dete. Ubrzo sam uhapšena. Na silu su me naterali da priznam nešto što nisam uradila. Već sam u pritvoru bila okarakterisana kao čedomorka - objašnjava Marina.

Prema njenim rečima, neke žene su u zatvoru čak i fizički nasrtale na nju i čupale joj kosu.

- Obilazio me je suprug Dejan. Kad god bi došao, plakali bismo zajedno. Donosio mi je pisma od mlađe ćerke Anđele. Međutim, nakon Dejanove smrti njegova familija je okrenula i nju protiv mene. Napunili su joj glavu kako sam prodala njenog brata. Dete je bežalo od mene. Pomirile smo se nakon četiri godine, kada je trebalo da slavi punoletstvo. Zagrlila sam je kao da je prvi put grlim - priča Marina.

Niko mi ne da posao

Marina navodi da ima razloga da sumnja da je familija pokojnog supruga odgovorna za nestanak dečaka.

- Znali su da će Dejan ubrzo da umre, a da ću ostati s decom u kući - priča ona. Nakon svekrvine smrti usledila je borba za kuću u Majilovcu u kojoj je živela sa suprugom Dejanom, koji je umro pet meseci nakon dečakovog nestanka.

- Uspele smo i kuća je sad moja i Anđelina - kaže Marina.

Kaže da niko ne želi da je zaposli.

- Ima onih koji još uvek veruju da sam ubila sina. Dobila sam dva miliona dinara, od toga živimo. I taj je novac je pri kraju, ne znam šta ću posle - objašnjava Andrejićeva.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak