Prenaglašena želja za pažnjom: Sve(t) se vrti oko mene!

Novosti 08.02.2018 16:43
Prenaglašena želja za pažnjom: Sve(t) se vrti oko mene!


U pitanju je poremećaj ličnosti, koji se manifestuje dramatičnim, agresivnim ili promiskuitetnim ponašanjem kojim se privlači pažnja okoline



KADA ekstrovertnost izgubi kontrolu, komunikativna i druželjubiva osoba prestaje da bude omiljena u društvu. To što su se drugi do juče divili njenom vedrom duhu, energičnosti i optimizmu, više ne važi. Njena želja da bude u centru pažnje otišla je toliko daleko da se oseća konstantno uznemireno, jer misli da je ostali ne primećuju koliko bi trebalo. Počinje da dramatizuje, ponaša se agresivno ili promiskuitetno, samo da bi je okolina smestila u epicentar misli i delovanja. Sve je to siguran znak histrionije - prenaglašene potrebe za pažnjom, poremećaja koji najčešće počinje još u detinjstvu ili adolescenciji.

Stručnjaci objašnjavaju da je ona karakteristična za izrazito ekstrovertne osobe koje su navikle da se svet vrti oko njih, imaju izraženu potrebu da im se drugi dive, ozbiljno su sujetni. Kako dolazi do histrionije, imamo li predispozicije za nju, kako se manifestuje, razgovaramo sa dr Tijanom Mirjanić, specijalistom psihijatarije, REBT terapeutom.

- Koren reči "histrionija" potiče iz grčkog "hystera" (materica) i latinskog "histrionicus" (glumac) - navodi sagovornica. - Uzroci nastanka nisu u potpunosti poznati, ali se smatra da je u pitanju interakcija razvojnih psiholoških činilaca i traumatskih događaja tokom detinjstva, uz biološke faktore i genetsku predispoziciju udruženu sa socijalnim faktorima.

"MUŠKA" I "ŽENSKA" HISTRIONIJA

OSOBE koje pate od ovog poremećaja se osećaju uznemireno kada nisu u centru pažnje, površno izražavaju emocije ili ih doživljavaju intimnijim nego što stvarno jesu. Tijana podseća da čuveni psihoanalitičar Oto Kernberg ukazuje da se u psihoanalitičkoj literaturi potencira razlika u odnosu na pol, i opisuje da su žene sa histrionijom emocionalno labilne, površne, usmerene na sebe, zavisne od drugih i poistovećuju se sa njima, projektuju nerealno zamišljene potrebe. Odabir partnera čine na neadekvatan način i u vezi često ispoljavaju neprimeren bes ili prete samoubistvom, što je čista manipulacija.

- Muškarci, sa druge strane, često imaju slabiju kontrolu impulsa, ponekad se ponašaju promiskuitetno, emocionalno su nezreli, skloni dramatizaciji i površnosti - objašnjava sagovornica.

Sasvim je izvesno da onima koji pate od histrionije, ali ni osobama koje se nalaze u njihovoj neposrednoj blizini, sa njima dele život ili radni prostor, nije lako. Tijana kaže da njihova sklonost ka dramatizaciji ili provokativnom seksualnom ponašanju, okoloni može da bude vrlo nelagodna i da ponekad potpuno parališe normalno funkcionisanje porodice, prijateljskog ili poslovnog okruženja. Osim toga, oni su toliko egocentrični, imaju potrebu da stalno sebi ugađaju, a pritom ne vode računa o drugima, iako su istovremeno pod velikim uticajem drugih.

- Oni su sposobni da funkcionišu na visokom nivou i često su vrlo uspešni u društvenim odnosima i na radnom mestu, ali socijalne veštine koriste da bi manipulisali i na taj način ponovo dospeli u centar pažnje. To remeti njihove društvene i ljubavne veze, posebno zbog toga što teško podnose gubitak i pad. Odgovornost za neuspeh i nezadovoljstvo prebacuju na druge, veoma često menjaju posao, jer im brzo postaje dosadno ili teško izlaze na kraj sa frustracijama. Često žude za promenama i uzbuđenjem, pa ponekad sebe dovode i u rizične situacije - objašnjava sagovornica.

TEŠKO OSTVARUJU LjUBAVNE VEZE

PREOKUPIRANI su izgledom i stalno teže nekom uzbuđenju, a čim im neko "uskrati" divljenje ili se ne osećaju voljeno koliko bi želeli, njihova prenaglašena potreba za pažnjom postaje još dramatičnija. U tom slučaju neretko prelaze na drugu osobu, koja će im zadovoljiti to što im je potrebno, ali sagovornica kaže da nije isključeno i da reaguju besom ili pretnjom, što je opet čista zloupotreba.

- Ukoliko osete bes ili povređenost kao reakciju na odbacivanje, njihovo ponašanje je često praćeno manipulacijom i pretnjama samoubistvom, a skloni su i agresivnim ispadima. Obično se javljaju psihijatru kada prekinu ljubavnu vezu, jer su depresivni, što je opet samo posledica osećaja odbačenosti. Dok privlače pažnju, sve vreme dramatizuju i uveličavaju teškoće kroz koje prolaze, ostavljajući ponekad utisak da zapravo "uživaju" u tome što im se dešava. U kasnijim godinama neretko su nesposobni da se ponašaju u skladu sa ličnim, profesinalnim, kulturološkim i socijalnim vrednostima, zbog čega imaju česte krize ili prekide u ljubavnim odnosima. U međuvremenu su propustili mnogo velikih životnih mogućnosti i šansi - kaže Tijana i dodaje da je najefikasnija pomoć u rešavanju njihovih problema psihoterapija, a po potrebi i primena lekova.

TATINE DEVOJČICE I KOMPLEKS PETRA PANA

KAKO još možemo da prepoznamo da neko pati od histrionije?

- Neki stručnjaci tvrde da su žene sa ovim poremećajem najčešće tatine devojčice, dok su muškarci mamini sinovi. Veći deo života će provesti u potrazi za objektom koji će ih preoblikovati u željene osobe. Često idu iz veze u vezu, jer im nijedna ne pruža afirmaciju koju oni očekuju. Da bi se prilagodili, neki muškarci rešenje vide u celibatu, jer tako misle da održavaju lojalnost prema majci, dok neki drugi igraju ulogu Petra Pana, treći se u borbi sa osećajem seksualne neadekvatnosti poistovećuju sa Don Žuanom, četvrti spas pronalaze u bodibildingu... - objašnjava naša sagovornica.

ŠEST TIPOVA POREMEĆAJA

NA pitanje koliko oblika ovog poremećaja postoji, naša sagovornica odgovara:

- Po psihologu Teodoru Milonu postoji šest podtipova histrionog poremećaja ličnosti koji opisuju svakod od njih. To su teatralni i romantični tip, infantilni histrionik sa osobinama graničnog poremećaja, živahan i veseo, zavodljiv i euforičan, miran histrionik sa kompulsivnim osobinama, i neiskren ili zatvoren, koji se ponaša asocijalno.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak